Светско првенство у атлетици на отвореном 2015 — штафета 4 × 100 метара за мушкарце

С Википедије, слободне енциклопедије

Трка штафета 4 х 100 метара у мушкој конкуренцији на Светском првенству у атлетици 2015. у Пекингу одржана је 29. августа на Националном стадиону. Учествовало је 16 националних репрезентација из исто толико земаља.

Титулу светских првака из Москве 2013. бранила је штафета Јамајке.

Освајачи медаља[уреди | уреди извор]

Неста Картер
Асафа Пауел
Никел Ешмид
Јусејн Болт
Јамајка Јамајка
Мо Јоусјуе
Сје Џенје
Су Бингтјенn
Џанг Пејменг
Кина Кина
Арон Браун
Андре де Грас
Брендон Родни
Џастин Ворнер
Канада Канада

Рекорди пре почетка Светског првенства 2015.[уреди | уреди извор]

28. август 2015.[1]

Светски рекорд  Јамајка
Неста Картер, Мајкл Фрејтер,
Јохан Блејк, Јусејн Болт
36,84 Лондон, Уједињено Краљевство (ЛОИ) 11. август 2012.
Рекорд светског првенства  Јамајка
Неста Картер, Мајкл Фрејтер
Јохан Блејк, Јусејн Болт
37,04 Тегу, Јужна Кореја 4. септембар 2011.
Најбољи резултат сезоне  САД
Мајк Роџерс, Џастин Гатлин
Тајсон Геј,Рајан Бејли
37,58 Насау, Бахаме 2. мај 2015.
Афрички рекорд  Нигерија
Осмонд Езинва, Олападе Аденикен,
Франсис Обиквелу, Дејвидсон Езинва
37,94 Атина, Грчка 2. мај 2015.
Азијски рекорд  Кина
Shiwei Chen, Zhenye Xie,
Су Бингтјен, Џанг Пејменг
37,99 Инчон, Јужна Кореја 2. октобар 2014.
Северноамерички рекорд  Јамајка
Неста Картер, Мајкл Фрејтер,
Јохан Блејк, Јусејн Болт
36,84 Лондон, Уједињено Краљевство (ЛОИ) 11. август 2012.
Јужноамерички рекорд  Бразил
Винсент де Лима, Едсон Рибеиро,
Андре да Силва, Клодинеи да Силва
37,90 Сиднеј, Аустралија 30. септембар 2000.
Европски рекорд  Уједињено Краљевство
Џејсон Гарднер, Дарен Кембел,
Марлон Девониш, Двејн Чемберс
37,73 Севиља, Шпанија 29. август 1999.
Океанијски рекорд  Аустралија
Ентони Алози, Ајзек Нтиамоа
Ендру Макабе, Џошуа Рос
38,17 Лондон, Уједињено Краљевство (ЛОИ) 10. август 2012.

Критеријум квалификација[уреди | уреди извор]

За разлику од претходних првенстава где сте морали постићи одговарајући норму између 1. јануара 2012. и 29 јула 2013, конкренција је сада ограничена на 16 националних штафета.

Осам штафета се аутоматски квалификовало као финалисти Светског првенства у такмичењу штафета 2014. године.
Других 8 штафета пласирало се на основу најбољих резултата постигнутим између 1. јануара 2014 и 10. августа 2015.

У загради су национални рекорди сваке од земаља учесница.

Сатница[уреди | уреди извор]

Датум Време Коло
29. август 2015 12:20 Квалификације
29. август 2015 21:10 Финале

Сва времена су по локалном времену (UTC+8)

Резултати[уреди | уреди извор]

Квалификације[уреди | уреди извор]

У финале су се пласирале по 3 првопласиране штафете из обе квалификационе групе (КВ) и две штафете на основу постигнутог резултату у квалификацијама (кв)

Поз. Група Стаза Штафета Атлетичари Време Белешка
1 2 4 Јамајка Јамајка Неста Картер, Асафа Пауел, Рашид Двајер, Никел Ашмид 37,41 КВ, НРС
2 2 6 Француска Француска Емануел Бирон, Кристоф Леметр, Ги-Елфеж Ануман, Жими Вико 37,88 КВ, НРС
3 1 8 Сједињене Америчке Државе САД Трејвон Бромел, Џастин Гатлин, Тајсон Геј, Мајк Роџерс 37,91 КВ
4 2 8 Кина Кина Мо Јоусјуе, Сје Џенје, Су Бингтјен, Џанг Пејменг 37.92 КВ, АЗР
5 2 7 Антигва и Барбуда Антигва и Барбуда Чавон Волш, Данијел Бејли, Џаред Џарвис, Мигел Франсис 38,01 кв, НР
6 2 9 Канада Канада Џастин Ворнер, Андре де Грас, Брендон Родни, Арон Браун 38,03 кв, ЛНС
7 1 9 Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство Ричард Килти, Harry Aikines-Aryeetey, Џејмс Елингтон, Данијел Талбот 38,20 КВ, ЛНС
8 2 5 Холандија Холандија Соломон Бокари, Patrick van Luijk, Лимарвин Боневасија, Хенсли Паулина 38.41 НРС
9 1 5 Њемачка Немачка Јулијан Ројс, Свен Книпфалс, Александр Косенков, Aleixo-Platini Menga 38,57 КВ
10 1 7 Јапан Јапан Kazuma Ōseto, Кенџи Фуџимицу, Takuya Nagata, Kotaro Taniguchi 38,60
11 1 3 Украјина Украјина Роман Кравцов, Сергеј Смелик, Volodymyr Suprun, Виталиј Корж 38,79 НРС
12. 1 6 Бахаме Бахаме Ворен Фрејзер, Чавез Харт, Elroy McBride, Терај Смит 38,96 НРС
1 4 Бразил Бразил Густаво дос Сантос, Алдемир да Силва Жуниор, Бруно де Барос, Жозе Карлос Мореира НЗ
2 3 Јужноафричка Република Јужноафричка Република Henricho Bruintjies, Анасо Џободвана, Antonio Alkana, Akani Simbine НЗ

Финале[уреди | уреди извор]

Пласман Стаза Штафета Атлетичари Време Белешке
4 Јамајка Јамајка Неста Картер, Асафа Пауел, Никел Ашмид, Јусејн Болт 37,36 СРС
9 Кина Кина Мо Јоусјуе, Сје Џенје, Су Бингтјен, Џанг Пјеменг 38,01
3 Канада Канада Арон Браун, Андре де Грас, Брендон Родни, Џастин Ворнер 38,13
4 8 Њемачка Немачка Јулијан Ројс, Свен Книпфалс, Александр Косенков, Aleixo-Platini Menga 38,15 НРС
5 5 Француска Француска Емануел Бирон, Кристоф Леметр, Ги-Елфеж Ануман, Жими Вико 38,23
6 2 Антигва и Барбуда Антигва и Барбуда Чавон Волш, Данијел Бејли, Џаред Џарвис, Мигел Франсис 38,61
- 7 Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство Ричард Килти, Данијел Талбот, Џејмс Елингтон, Chijindu Ujah НЗ
- 6 Сједињене Америчке Државе САД Трејвон Бромел, Џастин Гатлин, Тајсон Геј, Мајк Роџерс ДИСК по чл. 170.7

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]