Светско првенство у фудбалу 1974.

С Википедије, слободне енциклопедије
Светско првенство у фудбалу 1974.
1974 FIFA World Cup emblem.png
Постер првенства
Детаљи такмичења
Држава домаћин Западна Немачка
Датум13. јун7. јул 1974.
Тимови16
Коначан пласман
Шампион Западна Немачка (2. титула)
Друго место Холандија
Треће место Пољска
Четврто место Бразил
Статистике турнира
Одиграно утакмица38
Постигнуто голова97 (2,55 по мечу)
Укупно гледалаца1.774.022 (46.685 по мечу)
Најбољи стрелацПољска Грегорж Лато (7)

Светско првенство у фудбалу 1974. је десето по реду светско првенство. Одржано је у западној Немачкој од 13. јуна до 7. јула. Одлука о месту одржавања првенства је донесена у јулу 1966. на седници ФИФЕ. На овом првенству се репрезентације први пут бориле за освајање новог трофеја, пошто је претходни трофеј прешао у трајно власништво Бразила, који га је три пута освајао. Трофеј је освојила Немачка, која је у финалу победила Холандију са 2:1. Ово је Немачкој била друга титула по реду, прву је освојила двадесет година раније на светском првенству 1954. године.

Квалификације[уреди | уреди извор]

У квалификацијама за десето светско првенство у фудбалу је учествовало деведесет осам репрезентација. У самим квалификацијама је дошло до неколико изненађујућих резултата, међу којима су највећа изненађења били Енглеска, Француска, Шпанија и Мађарска које нису успеле да се квалификују на завршни турнир у Немачкој.

На финални турнир светског првенства први пут су успеле да се квалификују репрезентације Источне Немачке, Аустралије, Хаитија и Заира. Репрезентација Заира је била уједно и прва репрезентација из подсахарске Африке која је успела да се домогне финалног турнира.

Завршни турнир[уреди | уреди извор]

Земље учеснице

Први круг[уреди | уреди извор]

Прва круг завршног турнира није донела очекивани број гледалаца. Један од разлога је био и тај да се неке од репрезентација из околних земаља нису квалификовале, Француска и Енглеска, које би донеле велики број навијача са собом, а други разлог је био и неотвореност граница земаља из источне Европе.

Формат такмичења је у односу на претходна првенства донекле био изнењен. На овом завршном турниру је учествовало шеснаест тимова који су били подељени у четири групе од по четири тима свака. Прва два тима из сваке групе су се квалификовала у други круг такмичења који је садржавао у две групе од по четири тима. Победници група су постали финалисти турнира а другопласиране екипе из обе групе су играле за треће место.

По први пут на светским првенствима један играч је добио црвени картон, то је био Карлос Казели, играч репрезентације Чилеа, који је био искључен на утакмици против западне Немачке. Црвени картон је званично уведен на претходном светском првенству 1970. у Мексику, али тада нико није био искључен из игре.

Буљан и Переира на утакмици отварања светског првенства Бразил - Југославија (0:0)

У првој групи су биле репрезентације западне Немачке, источне Немачке, Чилеа и Аустралије. Најнеузвеснија утакмица је била она између две Немачке. Сусрет је одигран под великим политичким и спортским притиском. Репрезентација источне Немачке је победила голом Јиргена Шпарвасера у другом полувремену, али су репрезентације обе Немачке се квалификовале за другу рунду такмичења.

Друга група је била једна од најуједначенијих на такмичењу. Учесници даљег такмичења су одлучени чињеницим да која је репрезентација од три које су важиле за фаворита групе, Бразил, Југославија и Шкотска, дала више голова четвртом члану групе Заиру. Међусобни сусрети три репрезентације су били све нерешени резултати а против Заира, Југославија је постигла девет голова (9:0), што је био и рекорд првенства, Бразил три гола (3:0), а Шкотска само два (2:0). За даље такмичење су се квалификовале репрезентације Бразила и Југославије, а Шкотска, иако без пораза, је испала из даљег такмичења.

Каталински, Југославија - Заир (9:0)

Холандија, предвођена Јоханом Кројфом је у трећој групи доминирала. На овом првенству Холандија је демонстрирала пуну снагу такозваног Тоталног фудбала, где је сваки играч могао да игра било коју позицију у зависности од ситуације на терену. У комбинацији са успешним офсајд замкама, када је читав одбрамбени ред шпринтао ка средини терена, овај начин игре је донео успехе, такође Холанђанима, клубу Ајаксу. У тадашњој Југославији овај стил игре је највише преузео Хајдук из Сплита. Холанђани су у групи победили Уругвај и Бугарску а играли нерешено са Шведском. Из ове групе за другу рунду такмичења су се квалификовале репрезентације Холандије и Шведске захваљујући победом над Уругвајем од 3:0.

У четвртој групи доминантна је била Пољска. Редом је побеђивала све своје противнике Аргентину (3:2), Хаити (7:0) и Италију (2:1). Хаити иако је испао одмах у првој рунди, ипак је оставио трага на овом првенству. На својој првој утакмици против Италије, Хаити је повело голом Емануела Санона и тиме срушио рекорд италијанског голмана Дина Зофа, који није примио гол током претходних 1.142 минута брањења у дресу репрезентације Италије. Ипак је Италија на крају славила победу од 3:1. За даље такмичење су се квалификовале репрезентације Пољске и Уругваја.

Други круг[уреди | уреди извор]

Стицајем околности обе групе су имале утакмице полуфиналног карактера. У групи А састали су се Холандија и Бразил, после победа у претходна два меча и директно одлучиле питање финалисте. Два гола Јохана Кројфа против Аргентине су помогла да Холандија победи Аргентину са 4:0, затим је Холандија победила источну Немачку са 2:0 и на крају головима Нескенса и Кројфа су победили Бразил са 2:0 и пласирали се у финале.

У групи Б такође је одлучила утакмица имеђу западне Немачке и Пољске, победник је ишао у финале. У претходним мечевима обе репрезентације су победиле своје противнике Југославију и Шведску, тако да гол Герда Милера у другом полувремену увео репрезентацију западне Немачке у финале. Немци су победили Пољску са 1:0.

Са идентичним резултатом 1:0, Пољска је у утакмици за треће место победила Бразил.

Финале[уреди | уреди извор]

Милер, Фогст, Кројф и Хенес; Немачка - Холандија (2:1)
Репрезентација Холандије; Немачка - Холандија (2:1)

У финалу светског првенства су се састале фудбалске репрезентације западне Немачке, предвођена Францом Бекенбауером, и фудбалска репрезентација Холандије, предвођена једним од најбољих играча света Јоханом Кројфом.

Одмах у првој минути утакмице, Кројф је извео соло продор у сам шеснаестерац Немачке репрезентације, где је био срушен од стране Ули Хенеса и судија је досудио пенал. Холандија је тај пенал искористила и голом Јохана Нескенса повела са 1:0, пре него што су немачки играчи и додирнули лопту на тој утакмици.

Немци су тада ударили тотални пресинг што им се исплатило и у 26 минути је досуђен пенал у њихову корист. Овај пенал је био дискутабилан и бивши председник ФИФЕ Жоао Авеланж је касније изјавио да су светска првенства 1966 и 1974. намештена и да су домаће репрезентације морале да победе[1]. Било како, Пол Брајтнер је искористио пенал и Немци су изједначили на 1:1. Ова два пенала су били први пенали досуђени на једној финалној утакмици светског првенства. Пред крај полувремена, у 43 минути, Герд Милер је постигао погодак у свом познатом стилу и Немачка је повела са 2:1, што се касније показало да је и крајњи резултат утакмице. Тај гол је био уједно и опроштајни репрезентативни гол Милера, пошто се он после светског првенства опростио од репрезентације.

Друго полувреме је донело узбудљиву игру и шансе за гол на обе стране. Милер је чак и постигао гол, али је он био поништен због офсајда. Европски шампион из 1972. је постао и светски шампион 1974. године. Ово је било први пут да европски шампион постане и светски.

Први стрелац првенства је постао Пољак Грегорж Лато са седам голова. Са голом у финалу Герд Милер је престигао по укупном броју голова (14), претходног носиоца ове титуле Жиста Фонтена који је до тада био први са 13 голова. Ипак се треба нагласити да је Фонтен све своје голове дао на једном финалном турниру, одржаном 1958. године у Шведској.

Места одигравања утакмица[уреди | уреди извор]

Минхен Западни Берлин Хамбург
Олимпијски стадион Олимпијски стадион Фолкспаркстадион
Капацитет: 69.250 Капацитет: 74.228 Капацитет: 57.274
Olympiastadion Muenchen.jpg Olympicstadium2.jpg AOL-Arena.jpg
Дортмунд Диселдорф Гелзенкирхен
Вестфаленстадион Рајнстадион Паркстадион
Капацитет: 67.000 Капацитет: 55.900 Капацитет: 45.067
Westfalenstadion von oben.jpg Altes Rheinstadion.jpg Parkstadion 1998-09-12.jpg
Франкфурт Хановер Штутгарт
Валдстадион Нидерсашенстадион Некерстадион
Капацитет: 52.300 Капацитет: 49.000 Капацитет: 58.000
Gottlieb-daimler-stadion.jpg

Први круг[уреди | уреди извор]

Група 1[уреди | уреди извор]

Резултати Групе 1[уреди | уреди извор]

14. јун 1974.
16:00
Западна Немачка Западна Немачка 1–0 ЧилеЧиле западни Берлин Олимпијски стадион
Судија: Доган Бабакан (Турска)
Гледалаца: 83.168
Пол Брајтнер Гол 18' (Извештај)

14. јун 1974.
19:30
 Источна Немачка 2–0 Аустралија Аустралија Хамбург Фолкспаркстадион
Судија: Доган Бабакан (Сенегал)
Гледалаца: 10.000
Колин Куран Гол 58' (а. г.)
Јоаким Стреч Гол 72'
(Извештај)

18. јун 1974.
16:00
Аустралија Аустралија 0–3 Западна Немачка Западна Немачка Хамбург Фолкспаркстадион
Судија: Махмуд Мустафа Камел (Египат)
Гледалаца: 35.000
(Извештај) Волфганг Оверат Гол 12'
Бернард Кулман Гол 34'
Герд Милер Гол 53'

18. јун 1974.
19:30
Чиле Чиле 1–1  Источна Немачка западни Берлин Олимпијски стадион
Судија: Аурелио Ангонезе (Италија)
Гледалаца: 20.000
Серђо Ахумада Гол 69' (Извештај) Мартин Хофман Гол 55'

22. јун 1974.
16:00
Аустралија Аустралија 0–0 Чиле Чиле западни Берлин Олимпијски стадион
Судија: Џафар Намдар (Иран)
Гледалаца: 14.681
(Извештај)

22. јун 1974.
19:30
 Источна Немачка 1–0 Западна Немачка Западна Немачка Хамбург Фолкспаркстадион
Судија: Рамон Барето (Уругвај)
Гледалаца: 60.350
Јирген Шпарвасер Гол 77' (Извештај)

Табела Групе 1[уреди | уреди извор]

Репрезентација Ута П Н И ГД ГП ГР Бод.
 Источна Немачка 3 2 1 0 4 1 +3 5
Немачка Западна Немачка 3 2 0 1 4 1 +3 4
Чиле Чиле 3 0 2 1 1 2 -1 2
Аустралија Аустралија 3 0 1 2 0 5 -5 1

Група 2[уреди | уреди извор]

Резултати Групе 2[уреди | уреди извор]

13. јун 1974.
17:00
Утакмица отварања Светског првенства
 Бразил 0–0  Југославија Франкфурт, Валдстадион
Судија: Рудолф Шерер (Швајцарска)
Гледалаца: 62.000
(Извештај)

14. јун 1974.
19:30
Демократска Република Конго Заир 0–2  Шкотска Дортмунд, Вестфаленстадион
Судија: Герхард Шуленбург(Западна Немачка)
Гледалаца: 25.000
(Извештај) Питер Лоример Гол 26'
Џое Џордан Гол 34'

18. јун 1974.
19:30
 Југославија 9–0 Демократска Република Конго Заир Гелзенкирхен, Паркстадион
Судија: Омар Делгадо Гомез (Колумбија)
Гледалаца: 20.000
Бајевић Гол 8' Гол 30' Гол 81'
Џајић Гол 14'
Шурјак Гол 18'
Каталински Гол 22'
Богићевић Гол 35'
Облак Гол 61'
Петковић Гол 65'
(Извештај)

18. јун 1974.
19:30
 Шкотска 0–0  Бразил Франкфурт, Валдстадион
Судија: Ари ван Гемерт (Холандија)
Гледалаца: 50.000
(Извештај)

22. јун 1974.
16:00
 Шкотска 1–1  Југославија Франкфурт, Валдстадион
Судија: Гонзалез Арчундија (Мексико)
Гледалаца: 60.000
Џое Џордан Гол 88' (Извештај) Караси Гол 81'

22. јун 1974.
16:00
Демократска Република Конго Заир 0–3  Бразил Гелзенкирхен, Паркстадион
Судија: Николај Рајнеа (Румунија)
Гледалаца: 35.000
(Извештај) Жаирзињо Гол 12'
Ривелињо Гол 66'
Валдомиро Гол 79'

Табела Групе 2[уреди | уреди извор]

Репрезентација Ута П Н И ГД ГП ГР Бод.
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југославија 3 1 2 0 10 1 +9 4
Бразил Бразил 3 1 2 0 3 0 +3 4
Шкотска Шкотска 3 1 2 0 3 1 +2 4
Демократска Република Конго Заир 3 0 0 3 0 14 -14 0

Група 3[уреди | уреди извор]

Резултати Групе 3[уреди | уреди извор]

15. јун 1974.
16:00
 Уругвај 0–2  Холандија Хановер, Нидерсашенстадион
Судија: Карољ Палотаји (Мађарска)
Гледалаца: 53.700
(Извештај) Џони Реп Гол 16' Гол 86'

15. јун 1974.
16:00
 Шведска 0–0  Бугарска Диселдорф, Рајнстадион
Судија: Едисон Перез Нуњез (Перу)
Гледалаца: 22.500
(Извештај)

19. јун 1974.
19:30
 Уругвај 1–1  Бугарска Хановер, Нидерсашенстадион
Судија: Џек Тејлор (Енглеска)
Гледалаца: 12.000
Рикардо Павони Гол 87' (Извештај) Христо Бонев Гол 75'

19. јун 1974.
19:30
 Холандија 0–0  Шведска Дортмунд, Вестфаленстадион
Судија: Вернер Винсеман (Канада)
Гледалаца: 53.700
(Извештај)

23. јун 1974.
16:00
 Холандија 4–1  Бугарска Дортмунд, Вестфаленстадион
Судија: Тони Бошковић (Аустралија)
Гледалаца: 52.100
Јохан Нескенс Гол 5' (пен.) Гол 44' (пен.)
Џони Реп Гол 71'
Тео де Јонг Гол 88'
(Извештај) Руд Крол Гол 78' (а. г.)

23. јун 1974.
16:00
 Шведска 3–0  Уругвај Диселдорф, Рајнстадион
Судија: Ерих Линемајер (Аустрија)
Гледалаца: 27.100
Ралф Едстрем Гол 46' Гол 77'
Роланд Сандберг Гол 74'
(Извештај)

Табела Групе 3[уреди | уреди извор]

Репрезентација Ута П Н И ГД ГП ГР Бод.
Холандија Холандија 3 2 1 0 6 1 +5 5
Шведска Шведска 3 1 2 0 3 0 +3 4
Бугарска Бугарска 3 0 2 1 2 5 -3 2
Уругвај Уругвај 3 0 1 2 1 6 -5 1

Група 4[уреди | уреди извор]

Резултати Групе 4[уреди | уреди извор]

15. јун 1974.
18:00
 Италија 3–1  Хаити Минхен, Олимпијски стадион
Судија: Виченте Љобрегат (Венецуела)
Гледалаца: 51.100
Ђани Ривера Гол 52'
Ромео Бенети Гол 64'
Пјетро Анастази Гол 78'
(Извештај) Емануел Санон Гол 46'

15. јун 1974.
18:00
 Пољска 3–2  Аргентина Штутгарт, Некерстадион
Судија: Клив Томас (Велс)
Гледалаца: 31.500
Грегорж Лато Гол 7' Гол 62'
Андржеј Шармах Гол 8'
(Извештај) Рамон Хередија Гол 60'
Карлос Бабингтон Гол 66'

19. јун 1974.
19:30
 Аргентина 1–1  Италија Штутгарт, Некерстадион
Судија: Руди Глекнер (Источна Немачка)
Гледалаца: 68.900
Рене Хаусман Гол 20'
Роберто Перфумо Гол 35' (аг)
(Извештај) Рамон Хередија Гол 60'
Карлос Бабингтон Гол 66'

19. јун 1974.
19:30
 Хаити 0–7  Пољска Минхен, Олимпијски стадион
Судија: Говиндасамај Супијах (Сингапур)
Гледалаца: 23.400
(Извештај) Грегорж Лато Гол 17' Гол 87'
Казимјеж Дејна Гол 18'
Андреј Шармах Гол 30' Гол 34' Гол 50'
Јержи Горгон Гол 31'

23. јун 1974.
16:00
 Аргентина 4–1  Хаити Минхен, Олимпијски стадион
Судија: Пабло Санчез Ибанез (Шпанија)
Гледалаца: 24.000
Хектор Јазалде Гол 15' Гол 68'
Рене Хаусман Гол 18'
Рубен Ајала Гол 55'
(Извештај) Емануел Санон Гол 63'

23. јун 1974.
16:00
 Пољска 2–1  Италија Штутгарт, Некерстадион
Судија: Ханс Јоаким Вејланд (Западна Немачка)
Гледалаца: 68.900
Андреј Шармах Гол 38'
Казимјеж Дејна Гол 44'
(Извештај) Фабио Капело Гол 85'

Табела Групе 4[уреди | уреди извор]

Репрезентација Ута П Н И ГД ГП ГР Бод.
 Пољска 3 3 0 0 12 3 +9 6
 Аргентина 3 1 1 1 7 5 +2 3
 Италија 3 1 1 1 5 4 +1 3
 Хаити 3 0 0 3 2 14 -12 0

Други круг[уреди | уреди извор]

Група А[уреди | уреди извор]

Резултати Групе А[уреди | уреди извор]

26. јун 1974.
19:30
 Холандија 4–0  Аргентина Гелзенкирхен, Паркстадион
Судија: Боб Давидсон (Шкотска)
Гледалаца: 55.348
Јохан Кројф Гол 11' Гол 90'
Руд Крол Гол 25'
Џони Реп Гол 73'
(Извештај)

26. јун 1974.
19:30
 Бразил 1–0  Источна Немачка Хановер, Нидерсашенстадион
Судија: Клив Томас (Велс)
Гледалаца: 58.463
Роберто Ривелињо Гол 60' (Извештај)

30. јун 1974.
16:00
 Аргентина 1–2  Бразил Хановер, Нидерсашенстадион
Судија: Витал Лора (Белгија)
Гледалаца: 38.000
Мигел Ангел Бриндизи Гол 35' (Извештај) Роберто Ривелињо Гол 32'
Жаирзињо Гол 49'

30. јун 1974.
16:00
 Источна Немачка 0–2  Холандија Гелзенкирхен, Паркстадион
Судија: Рудолф Шерер (Швајцарска)
Гледалаца: 67.148
(Извештај) Јохан Нескенс Гол 7'
Роб Ренсенбринк Гол 59'

3. јул 1974.
19:30
 Аргентина 1–1  Источна Немачка Гелзенкирхен, Паркстадион
Судија: Џек Тејлор (Енглеска)
Гледалаца: 53.054
Рене Хаусман Гол 20' (Извештај) Јоаким Стрич Гол 14'

3. јул 1974.
19:30
 Холандија 2–0  Бразил Дортмунд, Вестфаленстадион
Судија: Курт Ченчнер (Западна Немачка)
Гледалаца: 52.500
Јохан Нескенс Гол 50'
Јохан Кројф Гол 65'
(Извештај)

Табела Групе А[уреди | уреди извор]

Репрезентација Ута П Н И ГД ГП ГР Бод.
 Холандија 3 3 0 0 8 0 +8 6
 Бразил 3 2 0 1 3 3 0 4
 Источна Немачка 3 0 1 2 1 4 -3 1
 Аргентина 3 0 1 2 2 7 -5 1

Група Б[уреди | уреди извор]

Резултати Групе Б[уреди | уреди извор]

26. јун 1974.
16:00
 Југославија 0–2  Западна Немачка Диселдорф, Рајнстадион
Судија: Армандо Маркез (Бразил)
Гледалаца: 66.085
(Извештај) Пол Брајтнер Гол 39'
Герд Милер Гол 82'

26. јун 1974.
19:30
 Шведска 0–1  Пољска Штутгарт, Некерстадион
Судија: Рамон Барето (Уругвај)
Гледалаца: 43.755
(Извештај) Грегорж Лато Гол 43'

30. јун 1974.
16:00
 Пољска 2–1  Југославија Франкфурт, Валдстадион
Судија: Руди Глекнер (Источна Немачка)
Гледалаца: 55.000
Казимир Дејна Гол 24' (пен)
Грегорж Лато Гол 62'
(Извештај) Караси Гол 43'

30. јун 1974.
19:30
 Западна Немачка 4–2  Шведска Диселдорф, Рајнстадион
Судија: Николај Рајнеа (Румунија)
Гледалаца: 66.500
Волфганг Оверет Гол 51'
Рајнер Бонхоф Гол 52'
Јирген Грабовски Гол 76'
Ули Хенес Гол 43' (пен)
(Извештај) Ралф Едстрем Гол 24'
Роланд Сандберг Гол 53'

3. јул 1974.
16:30
 Пољска 0–1  Западна Немачка Франкфурт, Валдстадион
Судија: Ерих Линемајер (Аустрија)
Гледалаца: 59.000
(Извештај) Герд Милер Гол 76'

3. јул 1974.
19:30
 Шведска 2–1  Југославија Франкфурт, Валдстадион
Судија: Луис Пестарино (Аргентина)
Гледалаца: 40.000
Ралф Едстрем Гол 29'
Кони Торстенсен Гол 85'
(Извештај) Шурјак Гол 27'

Табела Групе Б[уреди | уреди извор]

Репрезентација Ута П Н И ГД ГП ГР Бод.
 Западна Немачка 3 3 0 0 7 2 +5 6
 Пољска 3 2 0 1 3 2 +1 4
 Шведска 3 1 0 2 4 6 -2 2
 Југославија 3 0 0 3 2 6 -4 0

Утакмица за треће место[уреди | уреди извор]


6. јул 1974.
16:00
 Бразил 0–1  Пољска Минхен, Олимпијски стадион
Судија: Аурелио Ангонезе (Италија)
Гледалаца: 74.100
(Извештај) Грегорж Лато Гол 76'

Финале[уреди | уреди извор]


7. јул 1974.
16:00
 Холандија 1–2  Западна Немачка Минхен, Олимпијски стадион
Судија: Џек Тејлор (Енглеска)
Гледалаца: 75.200
Јохан Нескенс Гол 2' (пен) (Извештај) Пол Брајтнер Гол 25' (пен)
Герд Милер Гол 43'

Награде[уреди | уреди извор]

Победник Светског првенства 1974.
Западна Немачка
Западна Немачка Западна Немачка
Друга титула
Златна копачка:
 Пољска, Грегорж Лато

Стрелци[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]