Свеукрајинска унија „Свобода“

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Свеукрајинско обједињење „Свобода“
Всеукраїнське об'єднання „Свобода“
Svoboda logo-2.svg
Лого
ВођаОлег Тјахнибок
Слоган„20 година борбе“ (укр. 20 років боротьби)
Основана13. октобар 1991.
ПретходникСоцијал-национална странка Украјине
СедиштеКијев
 Украјина
Број чланова  (2010)15.000[1]
Идеологијаукрајински национализам[2]
десни популизам[3][4]
антикомунизам.[5]
Политичка позицијадесница[1][6][7] до крајња десница[8]
Боје     плава
     жута
Врховна рада
6 / 450
Административна подела Украјине[9]
1.731 / 158.399
Веб-сајт
www.svoboda.org.ua

Свеукрајинско обједињење „Свобода“ (укр. Всеукраїнське об’єднання «Свобода») или скраћено Свобода (укр. Свобода) је националистичка политичка партија деснице[1][6][7] или крајње деснице[8][3] у Украјини. Председник партије је Олег Тјахнибок. Партија се до фебруара 2004. звала „Социјал-национална партија Украјине“.[1]

Медији и политички аналитичари често повезују партију са нацизмом,[1] међутим партија одбацује те оптужбе као нетачне. Лидер партије Олег Тјахнибок изјавио је да национализам који заступа „Свобода“ „не може бити мешан са фашизмом, који значи супериорност једне нације над другима“ и да је платформа његове странке „Наши ауторитети, наше власништво, наше достојанство, наша Богом дана земља“.[10]

„Институт за истраживање савременог антисемитизма и расизма Стивен Рот“ са Универзитета Тел Авива је у извештају из 1999. написао следеће о партији: „Социјал-национална партија Украјине је екстремистичка, десничарска, националистичка организација која се идентификује са идеологијом немачког национал-социјализма.“[11]

На парламентарним изборима 2012. „Свобода“ је према финалним резултатима освојила 10,44% гласова и једна је од 5 партија које су прешле цензус за Врховну Раду по пропорционалном систему.[12]

На парламентарним изборима 2014. осваја 6 од 450 посланичких места.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Svoboda party — the new phenomenon on the Ukrainian right-wing scene, Tadeusz Olszański, (5. 7. 2011)
  2. ^ Nordsieck, Wolfram (2014). „Ukraine”. Parties and Elections in Europe. Приступљено 5. 9. 2018. 
  3. 3,0 3,1 * Kuzio, Taras (2010), „Populism in Ukraine in a Comparative European Context” (PDF), Problems of Post-Communism, M.E. Sharpe, 57 (6): 6,15, Приступљено 16. 10. 2012 
    • Rudling, Per Anders (2012), „Anti-Semitism and the Extreme Right in Contemporary Ukraine”, Mapping the Extreme Right in Contemporary Europe: From Local to Transnational, Routledge, стр. 200 
  4. ^ Ivaldi, Gilles (2012). „The Populist Radical Right in European Elections 1979-2009”. Ур.: Uwe Backes; Patrick Moreau. The Extreme Right in Europe. Vandenhoeck & Ruprecht. стр. 20. ISBN 978-3-525-36922-7. Приступљено 26. 6. 2016. 
  5. ^ Backes & Moreau 2011, стр. 21.
  6. 6,0 6,1 Encyclopædia Britannica (2010). Britannica Book of the Year 2010. Encyclopædia Britannica, Inc. стр. 478. 
    „Ukraine publishes final polls results”. The Voice of Russia. 13. 11. 2012. 
  7. 7,0 7,1 Radzina, Natallia (7. 2. 2014). „Vitaliy Portnikov: First Belarus, then Russia will follow after Ukraine”. Charter '97. 
  8. 8,0 8,1 Shekhovtsov, Anton (2011). "The Creeping Resurgence of the Ukrainian Radical Right? The Case of the Freedom Party". Europe-Asia Studies Volume 63, Issue 2. стр. 203-228
  9. ^ Кандидати, яких обрано депутатами рад. www.cvk.gov.ua (на језику: украјински). 15. 11. 2015. Архивирано из оригинала на датум 21. 11. 2015. Приступљено 15. 11. 2015. 
  10. ^ Extreme Choices: Svoboda plays nationalist card, Приступљено 25. 4. 2013.
  11. ^ Annual Report — Ukraine Архивирано на сајту Wayback Machine (новембар 19, 2012) (на језику: енглески), Институт за истраживање савременог антисемитизма и расизма Стивен Рот, Универзитет Тел Авива, 1999
  12. ^ Прелиминарни резултати избора Архивирано на сајту Wayback Machine (октобар 30, 2012) (на језику: енглески), Приступљено 25. 4. 2013.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]