Пређи на садржај

Све је добро што се добро сврши

С Википедије, слободне енциклопедије

Прва страница дела, из Првог фолија Шекспирових драма, 1623.

Све је добро што се добро сврши (енгл. All's Well That Ends Well) јесте комедија Вилијама Шекспира. Дело је засновано на причи о Ђилети ди Нарбона из Бокачевог Декамерона. Шекспиролог Ф. Е. Халидеј је спекулисао да је Шекспир можда прочитао француски превод ове приче.[1]

Нема доказа да је дело било популарно за Шекспировог живота и да је од тада остала једно од његових мање познатих остварења, делом због неортодоксне мешавине логике бајке, преокрета родних улога и циничног реализма. Према анализи стручњака са Оксфорда објављене 2012, Шекспир је дело писао са Томасом Мидлтоном[2] или је он касније сређивао комад.[3][4]

Фредерик С. Боас је 1896. сковао термин „проблематичан комад” и груписао је Све је добро што се добро сврши у ову категорију са Хамлетом, Троилом и Кресидом и Равном мером.[5]

Комедију је на српски превео Велимир Живојиновић 1963, а први пут је приказана у Народном позоришту у Крагујевцу 1964. као свечана представа поводом 400. годишњице Шекспировог рођења.[6]

Ликови

[уреди | уреди извор]
  • Краљ Француске
  • Војвода Фиренце
  • Бертрам, гроф од Русијона
  • Грофица од Русијона, Бертрамова мајка
  • Лаваш, лудало у грофичиној служби
  • Хелена, властелинка под грофичином заштитом
  • Лафе, властелин у годинама
  • Парол, Бертрамов пратилац
  • Старија удовица из Фиренце
  • Дијана, удовичина ћерка
  • Настојник, у служби грофице
  • Виолента и Маријана, сусетке и пријатељице удовичине
  • Паж
  • Властеличићи, официри и војници

Радња

[уреди | уреди извор]

Хелена, нискорођена штићеница грофице од Русијона, заљубљена је у грофичиног сина Бертрама, који је према њој равнодушан. Бертрам одлази у Париз да замени свог покојног оца на позицији помоћника болесном краљу Француске. Хелена, ћерка недавно преминулог лекара, прати Бертрама, наводно да понуди краљу своје исцелитељсске услуге. Краљ је скептичан, а она животом гарантује за лек: ако он умре, она ће бити убијена, али ако он преживи, она може изабрати мужа са двора.

Краљ је излечен и Хелена бира Бертрама, који је одбија, због њеног сиромаштва и ниског статуса. Краљ га приморава да је ожени, али након церемоније Бертрам одмах одлази у рат у Италију без поздрава супрузи. Каже да ће се оженити њом тек након што она остане трудна и када буде носила његов породични прстен. Хелена се враћа кући грофици, која је ужаснута оним што је њен син учинио, и тврди да је Хелена њено дете уместо Бертрама.

У Италији, Бертрам је успешан у ратовању као и завођењу локалних девица. Хелена га прати у Италију. Тамо склапа пријатељство са Дијаном, девицом у коју је Бертрам заљубљен, и договарају да Хелена заузме њено место у кревету. Дијана добија Бертрамов прстен у замену за један Хеленин прстен. Тако Хелена, без Бертрамовог знања, конзумира брак и носи његов прстен.

Хелена лажира сопствену смрт. Бертрам, мислећи да је се решио, долази кући. Покушава да ожени ћерку локалног властелина, али се појављује Дијана и раскида веридбу. Хелена се такође појављује и објашњава замену прстена, најављујући да је испунила Бертрамов изазов; Бертрам, импресиониран свиме што је учинила да га освоји, куне јој се у своју љубав. Тиме се све добро свршава.

Дело садржи подзаплет о Паролу, Бертрамовом нелојалном пратиоцу. Неки од лордова на двору покушавају да објасне Бертрамау да је његов пријатељ Парол хвалисавац и кукавица. Они убеђују Парола да пређе на непријатељску територију и донесе бубањ који је оставио за собом. Док је на путу, они се представљају као непријатељски војници, киднапују га, повезују му очи и, док Бертрам посматра, натерају га да изда своје пријатеље и укаља Бертрамов лик.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ F. E. Halliday, A Shakespeare Companion 1564–1964, Baltimore, Penguin, 1964; p. 29.
  2. ^ Agencije (2012-04-25). „Šekspir s Midltonom napisao Sve je dobro što se dobro svrši?”. Nezavisne novine (на језику: српски). Приступљено 2024-06-12. 
  3. ^ Maguire, Laurie; Smith, Emma (19. 4. 2012). „Many Hands – A New Shakespeare Collaboration?”. The Times Literary Supplement.  also at Centre for Early Modern Studies Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (15. мај 2019), University of Oxford accessed 22 April 2012: "The recent redating of All’s Well from 1602–03 to 1606–07 (or later) has gone some way to resolving some of the play’s stylistic anomalies" ... "[S]tylistically it is striking how many of the widely acknowledged textual and tonal problems of All’s Well can be understood differently when we postulate dual authorship."
  4. ^ Taylor, Gary; Jowett, John; Bourus, Terri; Egan, Gabriel, eds. (2016). New Oxford Shakespeare: Modern Critical Edition. Oxford: Oxford University Press. p. 2274. ISBN 978-0-19-959115-2. Accessed 27 January 2020: "Shakespeare is undoubtedly the original author. Thomas Middleton added new material for a revival after Shakespeare's death, including the virginity dialogue..., the Kings speech about status and virtue..., and the gulling of Paroles".
  5. ^ Neely, Carol Thomas (1983). „Power and Virginity in the Problem Comedies: All's Well That Ends Well”. Broken nuptials in Shakespeare's plays. New Haven, CT: University of Yale Press. стр. 58. ISBN 978-0-300-03341-0. 
  6. ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2024-06-12. 

Додатна литература

[уреди | уреди извор]
  • Evans, G. Blakemore, The Riverside Shakespeare, 1974.
  • Fraser, Russell (2003). All's Well That Ends Well. The New Cambridge Shakespeare (2 изд.). Cambridge, England: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-53515-1. 
  • Lawrence, W. W., Shakespeare's Problem Comedies, 1931.
  • Price, Joseph G., The Unfortunate Comedy, 1968.
  • Schoff, Francis G., "Claudio, Bertram, and a Note on Interpretation", Shakespeare Quarterly, 1959.
  • Styan, J. L., Shakespeare in Performance series: All's Well That Ends Well, 1985.
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Све_је_добро_што_се_добро_сврши&oldid=31058788”