Свракаста гуска

Свракаста гуска
	Свракаста гуска; Anseranas semipalmata; Ист Поинт, Северна Територија
Статус угрожености
	; Најмање угрожен (IUCN 3.1)
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Aves
Ред:	Anseriformes
Породица:	Anseranatidae
Род:	Anseranas; (Lesson R.P.) 1828
Врста:	A. semipalmata
Биномно име
	Anseranas semipalmata; (Latham J.) 1798
Синоними
	Anas semipalmata; (Latham J.) 1798;

Свракаста гуска (лат. Anseranas semipalmata) је једина жива репрезентативна врста породице Anseranatidae . Ова уобичајена птица водених станишта налази се у северној Аустралији и јужној Новој Гвинеји.^[2] Пошто је врста склона лутању, посебно када се не гнезди, понекад се бележи ван свог основног подручја.^[2] Врста је некада била широко распрострањена и у Јужној Аустралији, али је одатле нестала углавном због исушивања мочвара где су се птице некада гнездиле. Због њиховог значаја за Абориџине као сезонског извора хране^[3], као предмета рекреативног лова,^[4] и као туристичке атракције, њихово експанзивно и стабилно присуство у северној Аустралији је „осигурано заштитним управљањем“.^[5]

Таксономија

Свракасту гуску формално је описао енглески лекар, природњак и аутор Џон Латам 1798. године у „Transactions of the Linnean Society of London 4, стр. 103“^[6]

Anseranas потиче од комбинације речи „Anser“ гуска и „Anas“ патка. Специфични епитет semipalmata потиче од латинских речи „semi“ „пола“ и „palmatus“ „палма“.

Систематика и еволуција

Ова врста је смештена у ред Anseriformes, са карактеристичном структуром кљуна, али се сматра различитом од осталих врста у овом таксону. Сродне и постојеће породице, Anhimidae и Anatidae, садрже све остале таксоне. Свракаста гуска је укључена у род Anseranas и породицу Anseranatidae, које су сада монотипски таксон.^[7]

Кладистичка студија морфологије птица водених станишта открила је да је свракаста гуска била рани и препознатљиви изданак, који се разликовао од Anhimidae, а пре свих осталих патака, гусака и лабудова.^[8]

Ова породица је прилично стара, живи фосил, очигледно се раздвојила пре изумирања у периоду креде и палеогена - рођак Vegavis живео је пре око 68-67 милиона година. Ипак, фосилни запис је ограничен. Загонетни род Anatalavis, Хорнерстаун, касна креда или рани палеоцен, Њу Џерзи, САД - Лондонска глина, рани еоцен , Волтон-он-де-Нејз, Енглеска, понекад се сматра најстаријим познатим. Друге палеогенске птице које се понекад сматрају свракастим гускама су родови Geranopsis из касног еоцена формације Хордвел до раног олигоцена у Енглеској и Anserpica из касног олигоцена, Били - Креши у Француској.^[9]

Најранији познати члан групе у Аустралији је Eoanseranas, представљен фосилима пронађеним у касноолигоценском кречњаку Карл Крик у Квинсленду.^[10] Додатни фосили из Северне Америке и Европе указују на то да се породица проширила широм света током касног палеогенског периода.^[10] Аустралијска распрострањеност живе врсте добро се поклапа са претпостављеним гондванским пореклом Anseriformes, али фосили северне хемисфере су загонетни. Можда су свракасте гуске биле једна од доминантних група палеогенских птица водених станишта, само да би касније углавном изумрле.

Сврака гускаПтичји рај, Сингапур

Опис

Свракасте гуске су препознатљиве птице са својим црно-белим перјем и жућкастим ногама. Мужјаци су 75-90 цм дугачки, 1.838-3.195 грама тешки, распон крила 130-180 цм. Женка 70-80 цм, 1.405–2.770 грама, распон крила 125-165 цм.^[11] Избочина на глави је променљиве величине, мање су код женки. Горњи део репа и већи део горњег дела крила су беле боје. Млади су сивљи и пегавији. Ноге су само делимично прекривене кожицама око стопала, а свракаста гуска се храни биљном материјом у води, као и на копну. За разлику од правих гусака, њихово митарење је постепено, тако да нема периода без лета. Њихов глас је гласно трубљење.

Распрострањеност и станиште

Ова врста је бројна у свом ареалу, иако је то значајно смањено у поређењу са ареалом у време европског насељавања. Ареал се некада простирао све до Куронга и мочвара југоистока Јужне Аустралије и Западне Викторије.

Свракаста гуска се налази у разним отвореним мочварним подручјима као што су поплавне равнице и мочваре, где се храни и плива.

Гнежђење

Свракасте гуске су прилично седентарне, осим неких кретања током сушне сезоне. Оне се размножавају у колонијама и друштвене су ван сезоне парења када могу формирати велика и бучна јата од чак неколико хиљада јединки. Свракасте гуске се гнезде на земљи или на дрвећу где могу бити пет метара или више изнад земље. Њихово типично гнездо је између 5-14 јаја. Неки мужјаци се паре са две женке, које све одгајају младунце, за разлику од неких других полигамних птица.^[12] Ово може бити корисно када је предаторство младих велико, јер птићи које одгајају тројке имају веће шансе да преживе.

Исхрана

Храни се углавном вегетацијом као што су суве влати траве, семе траве, луковице рогоза и дивљи пиринач.^[13]

Статус

Свракаста гуска била је наведена од стране Међународне уније за заштиту природе IUCN као скоро угрожени таксон на саветодавној листи угрожене кичмењачке фауне у Викторији из 2007. године.^[14] На листи угрожене фауне Закона о гаранцији флоре и фауне из децембра 2007. године, такође је наведена.^[15] Од почетка 2008. године, Акциона изјава за опоравак и будуће управљање овом врстом није била припремљена.^[16] Последњим анализама Међународне уније за заштиту природе IUCN дефинсана је као најмање угрожени таксон^[1].

Што се тиче Аустралије у целини, није угрожена и има контролисану сезону лова када је бројност велика. Међутим, већина јужних популација је истребљена средином 20. века прекомерним ловом и уништавањем станишта . Врста је била предмет пројеката поновног увођења, као што је лагуна Бул између Пеноле и Наракурта. Популације у севернијим областима поново су достигле ниво где је ловци могу редовно ловити.

Са појавом климатских промена и чешћим поплавама морском водом у садашњим пространим поплавним подручјима са слатком водом, научници CSIRO-а тврде да би популације свракастих гусака могле бити угрожене.^[17]

На језику Абориџина

Кунвинџкуи из западног Арнхемленда познају ову птицу као „manimunak“.^[12] Постала је важна храна формирањем мочвара пре око 1.500 година и приказана је у цртежима на стенама из овог периода. Фигуре Mими се често приказују како држе лепезе од гушчијег пера. У Јолу Матхи птица је позната као „gurrumaṯtji“,^[5] или око Рамингининга као „gumang“.^[12]

На језику Вадавуррунг, свракаста гуска је позната као „Ngangok“.

Галерија

Свракаста гуска
Anseranas semipalmata
Свракаста гуска
Anseranas semipalmata
Свракаста гуска
Anseranas semipalmata
Свракаста гуска
Anseranas semipalmata
Свракаста гуска
Anseranas semipalmata
Свракаста гуска
Anseranas semipalmata
Јаја - MHNT

Референце

^ ^а ^б BirdLife International (2024). „Anseranas semipalmata”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2024. doi:10.2305/IUCN.UK.2024-2.RLTS.T22679732A264994797.en . Приступљено 1. 2. 2026.
^ ^а ^б Carboneras, C. (1992). „Magpie Goose”. Ур.: del Hoyo, J.; Elliott, A.; Sargatal, J. Handbook of the Birds of the World. 1. Lynx Edicions. стр. 574–575. ISBN 84-87334-10-5.
^ Whitehead, P. J., M. Storrs, M. McKaige, R. Kennett, and M. Douglas (2000). „Wise use of wetlands in northern Australia: indigenous use. Centre for Tropical Wetlands Management and Centre for Indigenous Natural and Cultural Resource Management”. ResearchGate.
^ Whitehead, PJ; Bayliss, P; Fox, RE (1988). „Recreational Waterfowl Hunting Activity and Harvests in Northern-Territory, Australia”. Wildlife Research. 15 (6): 625. ISSN 1035-3712. doi:10.1071/wr9880625.
^ ^а ^б Traill, Lochran William (2009). Conservation of north Australian magpie geese Anseranas semipalmate populations under global change. (PDF) (Теза).
^ Carboneras, Carles; Kirwan, Guy M. (2020). „Magpie Goose (Anseranas semipalmata), version 1.0”. Birds of the World (на језику: енглески). ISSN 2771-3105. doi:10.2173/bow.maggoo1.01.
^ „Anseranas semipalmata (magpie goose) | INFORMATION | Animal Diversity Web”. animaldiversity.org. Приступљено 2026-02-01.
^ Livezey, Bradley C. (1986-10-01). „A Phylogenetic Analysis of Recent Anseriform Genera Using Morphological Characters”. The Auk (на језику: енглески). 103 (4): 737—754. ISSN 0004-8038. doi:10.1093/auk/103.4.737. Архивирано из оригинала 25. 05. 2025. г. Приступљено 01. 02. 2026.
^ Hugueney, Marguerite; Berthet, Didier; Bodergat, Anne-Marie; Escuillié, François; Mourer-Chauviré, Cécile; Wattinne, Aurélia (2003-11-01). „La limite Oligocène-Miocène en Limagne : changements fauniques chez les mammifères, oiseaux et ostracodes des différents niveaux de Billy-Créchy (Allier, France)”. Geobios. 3e Congrs franais de stratigraphie. 3rd French Congress on Stratigraphy. 36 (6): 719—731. ISSN 0016-6995. doi:10.1016/j.geobios.2003.01.002.
^ ^а ^б Worthy, Trevor H.; Scanlon, John D. (2009-03-12). „An Oligo-Miocene magpie goose (Aves: Anseranatidae) from Riversleigh, northwestern Queensland, Australia”. Journal of Vertebrate Paleontology (на језику: енглески). 29 (1): 205—211. ISSN 0272-4634. doi:10.1671/039.029.0103. Архивирано из оригинала 19. 12. 2023. г. Приступљено 01. 02. 2026.
^ Kear, Janet (2005). Ducks, Geese and Swans: General chapters, species accounts (Anhima to Salvadorina) (на језику: енглески). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-861008-3.
^ ^а ^б ^в Whitehead, P. J., M. Storrs, M. McKaige, R. Kennett, and M. Douglas.
^ Wilber, R. (2008). „Anseranas semipalmata”. Animal Diversity Web. University of Michigan. Приступљено 2019-10-24.
^ „Advisory list of threatened vertebrate fauna in Victoria : 2007.”. www.vgls.vic.gov.au. Приступљено 2026-02-01.
^ Environment (2025-09-18). „Victoria's Threatened List and Processes List”. Environment (на језику: енглески). Приступљено 2026-02-01.
^ DSE. „Flora and Fauna Guarantee Act: Action Statement Index by Category and Scientific Name”. www.dse.vic.gov.au. Архивирано из оригинала 11. 09. 2006. г. Приступљено 2026-02-01.
^ „Indigenous icon at risk from sea level rise - ECOS”. ECOS (на језику: енглески). 2018-11-27. Архивирано из оригинала 28. 02. 2019. г. Приступљено 2026-02-01.

Литература

Carboneras, C. (1992) Family Anatidae (Ducks, Geese and Swans), pp. 536–630 in del Hoyo, J., Elliott, A. & Sargatal, J. eds. Handbook of the Birds of the World, Vol 1, Ostrich to Ducks. ISBN 84-87334-09-1. Lynx Edicions, Barcelona. ISBN 84-87334-09-1
Madge, Steve & Burn, Hilary (1987): Wildfowl : an identification guide to the ducks, geese and swans of the world. ISBN 0-7470-2201-1. . Christopher Helm, London. ISBN 0-7470-2201-1
Pringle, J.D. (1985), The Waterbirds of Australia . National Photographic Index of Australian Wildlife, Australian Museum/Angus and Robertson, Sydney.

Спољашње везе

[iucn_status_22_July_2024-1] а ^б BirdLife International (2024). „Anseranas semipalmata”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2024. doi:10.2305/IUCN.UK.2024-2.RLTS.T22679732A264994797.en . Приступљено 1. 2. 2026.

[HBW-2] а ^б Carboneras, C. (1992). „Magpie Goose”. Ур.: del Hoyo, J.; Elliott, A.; Sargatal, J. Handbook of the Birds of the World. 1. Lynx Edicions. стр. 574–575. ISBN 84-87334-10-5.

[3] Whitehead, P. J., M. Storrs, M. McKaige, R. Kennett, and M. Douglas (2000). „Wise use of wetlands in northern Australia: indigenous use. Centre for Tropical Wetlands Management and Centre for Indigenous Natural and Cultural Resource Management”. ResearchGate.

[4] Whitehead, PJ; Bayliss, P; Fox, RE (1988). „Recreational Waterfowl Hunting Activity and Harvests in Northern-Territory, Australia”. Wildlife Research. 15 (6): 625. ISSN 1035-3712. doi:10.1071/wr9880625.

[Именован-20260207211422-5] а ^б Traill, Lochran William (2009). Conservation of north Australian magpie geese Anseranas semipalmate populations under global change. (PDF) (Теза).

[6] Carboneras, Carles; Kirwan, Guy M. (2020). „Magpie Goose (Anseranas semipalmata), version 1.0”. Birds of the World (на језику: енглески). ISSN 2771-3105. doi:10.2173/bow.maggoo1.01.

[7] „Anseranas semipalmata (magpie goose) | INFORMATION | Animal Diversity Web”. animaldiversity.org. Приступљено 2026-02-01.

[8] Livezey, Bradley C. (1986-10-01). „A Phylogenetic Analysis of Recent Anseriform Genera Using Morphological Characters”. The Auk (на језику: енглески). 103 (4): 737—754. ISSN 0004-8038. doi:10.1093/auk/103.4.737. Архивирано из оригинала 25. 05. 2025. г. Приступљено 01. 02. 2026.

[9] Hugueney, Marguerite; Berthet, Didier; Bodergat, Anne-Marie; Escuillié, François; Mourer-Chauviré, Cécile; Wattinne, Aurélia (2003-11-01). „La limite Oligocène-Miocène en Limagne : changements fauniques chez les mammifères, oiseaux et ostracodes des différents niveaux de Billy-Créchy (Allier, France)”. Geobios. 3e Congrs franais de stratigraphie. 3rd French Congress on Stratigraphy. 36 (6): 719—731. ISSN 0016-6995. doi:10.1016/j.geobios.2003.01.002.

[:0-10] а ^б Worthy, Trevor H.; Scanlon, John D. (2009-03-12). „An Oligo-Miocene magpie goose (Aves: Anseranatidae) from Riversleigh, northwestern Queensland, Australia”. Journal of Vertebrate Paleontology (на језику: енглески). 29 (1): 205—211. ISSN 0272-4634. doi:10.1671/039.029.0103. Архивирано из оригинала 19. 12. 2023. г. Приступљено 01. 02. 2026.

[11] Kear, Janet (2005). Ducks, Geese and Swans: General chapters, species accounts (Anhima to Salvadorina) (на језику: енглески). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-861008-3.

[Именован_2-20260207211422-12] а ^б ^в Whitehead, P. J., M. Storrs, M. McKaige, R. Kennett, and M. Douglas.

[ADWspecies-13] Wilber, R. (2008). „Anseranas semipalmata”. Animal Diversity Web. University of Michigan. Приступљено 2019-10-24.

[14] „Advisory list of threatened vertebrate fauna in Victoria : 2007.”. www.vgls.vic.gov.au. Приступљено 2026-02-01.

[15] Environment (2025-09-18). „Victoria's Threatened List and Processes List”. Environment (на језику: енглески). Приступљено 2026-02-01.

[16] DSE. „Flora and Fauna Guarantee Act: Action Statement Index by Category and Scientific Name”. www.dse.vic.gov.au. Архивирано из оригинала 11. 09. 2006. г. Приступљено 2026-02-01.

[17] „Indigenous icon at risk from sea level rise - ECOS”. ECOS (на језику: енглески). 2018-11-27. Архивирано из оригинала 28. 02. 2019. г. Приступљено 2026-02-01.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]