Сврљиг

С Википедије, слободне енциклопедије
За чланак о истоименој тврђави у близини, погледајте чланак тврђава Сврљиг.
Сврљиг
Svrljig.jpg
Поглед на Сврљиг са Сврљишких планина
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округНишавски
ОпштинаСврљиг
Становништво
 — 2011.Пад 7.553
Географске карактеристике
Координате43° 24′ 29″ С; 22° 07′ 10″ И / 43.408° С; 22.119333° И / 43.408; 22.119333Координате: 43° 24′ 29″ С; 22° 07′ 10″ И / 43.408° С; 22.119333° И / 43.408; 22.119333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина379 м
Сврљиг на мапи Србије
Сврљиг
Сврљиг
Сврљиг на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број18360
Позивни број018
Регистарска ознакаNI

Сврљиг (до 1904. године Дервен) је градско насеље у Србији у општини Сврљиг у Нишавском округу. Према попису из 2011. било је 7553 становника.

Овде се налазе Основна школа „Добрила Стамболић“ Сврљиг, Средња школа "Душан Тривунац Драгош" и Црква Светих царева Константина и царице Јелене у Сврљигу.[1]

Име[уреди | уреди извор]

Сврљиг је било средњовековно утврђење које се први пут помиње 1019. године у повељи византијског цара Василија II Македонца (976-1025).[2] Његови остаци налазе се изнад клисуре Сврљишког Тимока, између данашњих места Нишевац и Варош, северно од данашњег места Сврљиг. Средиште Сврљишког среза пренето је 1871. године из Нишевца у Дервен, који је 9. децембра 1904. године добио статус варошице и том приликом му је име званично промењено у Сврљиг.[3][4]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Сврљиг живи 6247 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,3 година (37,3 код мушкараца и 39,2 код жена). У насељу има 2428 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,17.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[5]
Година Становника
1948. 1.296
1953. 1.646
1961. 2.012
1971. 3.486
1981. 5.728
1991. 7.421 7.296
2002. 7.705 7.955
2011. 7.553
Етнички састав према попису из 2002.‍[6]
Срби
  
 7.475 97,01%
Роми
  
 69 0,89%
Црногорци
  
 11 0,14%
Македонци
  
 7 0,09%
Бугари
  
 7 0,09%
Југословени
  
 4 0,05%
Словенци
  
 2 0,02%
Руси
  
 2 0,02%
Албанци
  
 2 0,02%
Хрвати
  
 1 0,01%
Румуни
  
 1 0,01%
непознато
  
 112 1,45%


Становништво према полу и старости[7]
м
ж
? 28
  
  
 34
80+ 34
  
  
 72
75—79 57
  
  
 85
70—74 88
  
  
 128
65—69 148
  
  
 169
60—64 187
  
  
 193
55—59 233
  
  
 213
50—54 419
  
  
 361
45—49 406
  
  
 396
40—44 275
  
  
 277
35—39 228
  
  
 267
30—34 267
  
  
 244
25—29 288
  
  
 285
20—24 321
  
  
 294
15—19 271
  
  
 256
10—14 219
  
  
 209
5—9 208
  
  
 187
0—4 202
  
  
 156
Просек : 37,3 39,2
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 383 437 596 1.161 1.739 2.256 2.428
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 302 544 601 623 187 135 22 9 2 3 3,17
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 3.250 834 2.234 110 57 15
Женски 3.274 542 2.244 363 110 15
УКУПНО 6.524 1.376 4.478 473 167 30
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 1.557 73 0 4 738
Женски 1.143 43 0 0 599
УКУПНО 2.700 116 0 4 1.337
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 38 90 122 29 85
Женски 6 29 139 26 7
УКУПНО 44 119 261 55 92
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 13 33 111 42 57
Женски 10 4 46 58 111
УКУПНО 23 37 157 100 168
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 24 0 0 98
Женски 14 0 0 51
УКУПНО 38 0 0 149

Спорт[уреди | уреди извор]

Манифестације[уреди | уреди извор]

У Сврљигу се сваког августа одржава Белмужијада, манифестација посвећена белмужу, традиционалном сврљишком специјалитету.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Петровић С. 1992. Увод у културну историју Сврљига, у Културна историја Сврљига Ι: Митологија, магија и обичаји, ур. С. Петровић, 9–25. Ниш: Просвета; Сврљиг: Народни универзитет.
  2. ^ Миливојевић, С. 2002. Осврт на античку и средњовековну прошлост Сврљига кроз нумизматику. Бдење 1 (децембар): 111–124
  3. ^ Агатоновић, Р. 1906. Нешто о граду Сврљигу. Босанска вила Год. XXI, бр. 5: 76; бр.7: 105–6; бр. 8: 120–2
  4. ^ Андрејевић, Б. 1992. Споменици културе, у Културна историја Сврљига ΙΙ: Језик,култура и цивилизација , ур. С. Петровић, 215–242. Ниш: Просвета; Сврљиг: Народни универзитет.
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сврљиг&oldid=25639318”