Сврљишка клисура

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Сврљишка клисура
Сврљишка клисура на мапи Србије
Сврљишка клисура
Локација  Србија
Географија
Планинска област Карпатско—балканска
Координате 43°30′34″ СГШ; 22°09′27″ ИГД / 43.509347° СГШ; 22.157612° ИГД / 43.509347; 22.157612Координате: 43°30′34″ СГШ; 22°09′27″ ИГД / 43.509347° СГШ; 22.157612° ИГД / 43.509347; 22.157612
Области
Регије
Нишавска област
Источна Србија
Водоток Тимок

Сврљишка клисура или Нишавска клисура[1], кањон Сврљишког Тимока дуг 15 километара, једна је од најсликовитињих клисура Србије. Налази се између Сврљига и Књажевца, оивичена Сврљишким планинама и Тресибабом. Ток реке под клисуром делимично прати пруга Сврљиг–Књажевац, изграђена двадесетих година прошлог века.

Опис[уреди]

Сврљишка клисура је поред Сићевачке још једна клисура надомак Ниша, али мање позната. Главни је понос општине Сврљиг која води порекло још из Римског доба.[2] Сам Тимок, пре него што уђе у Сврљиг, а потом у клисуру, прелази дуг и занимљив пут од извора под Бабином главом, где га сачињавају Пајешка и Козјанска река, па све до села Периш где понире у дужини од 400-600 метара. Тиме Сврљишки Тимок улази у најдужу понорницу Србије. "Пандирало" код Периша је стена где Тимок нестаје, да би се опет се појавио из мале пећине стварајући простран вир који мештани називају Врело, а потом се пружа плодном сврљишком котлином, најпространијом у Карпатско-балканском луку, све до Нишевца. У клисури, реку прелази и око 30 мостова а такође и 32 тунела кроз које пролази пруга. У клисури, од Нишевца, река продубљује стрме стране стена препуне пећина изнад којих се издижу остаци античког града Сврљига, а испод којег се налази купалиште Бањица, некада омиљено излетиште Римљана и Турака.[2] Врло стрме, у појединим деловима и до 450 метара високе стене понегде се надвијају и над самом реком која у клисури поприма зеленкасту боју, а поред реке су бројни пецароши и берачи ртањског чаја за који мештани кажу да је овде бољи него на самом Ртњу.

Флора и фауна[уреди]

Живи свет овог подручја мало је познат. Прва истраживања флоре спровео је др. Јосиф Панчић 1874. и 1884. године. На подручју клисуре Сврљишког Тимока расте приближно 700 врста васкуларних биљака, од којих су многе природне реткости и ендеми.[3] У распореду биљног покривача осећа се доминанција субмедитеранског типа вегетације, и постоји значајан потенцијал за сакупљање лековитог биља.

Широм и ужом околином клисуре доминира шума, и то сладуна и цера са грабићем, док је кречњачкој подлози истакнутија шума цера (Quercus cerris). На стрминама расту ниске грабићеве шикаре са фрагментима реликтних састојина маклена (Acer monspessulanum), дивље леске (Corylus colurna) и јоргована (Syringa vulgaris).

Еродиране и суве падине клисуре обрасле су ксерофилним типовима зељасте вегетације пашњака, ливада и камењара, које карактеришу степско-медитерански елементи (нпр. бадемић, гороцвет и планинска саса). Вегетацију стена и сипара клисуре чини флора хазмофитског карактера, прилагеђена засењеним стаништима пукотина, поткапина и полупећина кречњачких стена.

Од животиња заступљене су шумски пух, дивља мачка и потенцијално рис.

Туризам[уреди]

Туристички потенцијали и нетакнута природа клисуре нису искоришћени, јер је ова дестинација слабо позната. Иако постоји стара пруга, она није у функцији јер није одржавана. Тако да туристима предстоји да 15 килиометара живописне клисуре препешаче. Понекад се, обично са странцима, организује тура кроз клисуру музејско-туристичким возом „Романтика“, али и поред тога што се страни туристи све више интересују за оваква путовања, у саму реконструкцију пруге Железница ништа не улаже. Клисура је најлепша у пределу од села Нишевца до Палилуле,[2] где шетачи могу да виде изезетне пределе стена густо обрасле листопадним дрвећем. У клисури се налази античка бања, Сврљишка бања како су је прозвали мештани, омиљена засад само међу житељима околних места, иако нуди невероватно окружење за расхлађивање. Некада су јединствену природну лепоту овог места користили најимућнији људи у земљи, па су у том крају постојале најраскошније викендице. Цео тај потез се назива Бањица и многи сматрају да је управо тај део најлепши, заправо Бањица је срце Сврљишке клисуре, јер ни векови нису окрњили њену оригиналну лепоту.

Извори[уреди]

  1. ^ Niševačka klisura - Putoljub, blog o putovanju
  2. 2,0 2,1 2,2 5 najlepših klisura u Srbiji - National geographic Srbija
  3. ^ Stefan Bogosavljević, Bojan Zlatković, Vladimir Ranđelović (2007): Flora klisure Svrljiškog Timoka. 9th Symposium on Flora of Southeastern Serbia and Neighbouring Regions, Niš (Serbia), September 01-03, 2007. Proceeding, 41-54

Спољашње везе[уреди]