Свјетско друмско првенство UCI

С Википедије, слободне енциклопедије
Свјетско друмско првенство UCI
Статусактиван
Датум(и)август—септембар
Основан1921.
Типспорт
Локацијаразне државе
Последње одржавање2020
Следеће2021
ОрганизаторUCI
Веб-сајт
https://www.uci.org/

Свјетско друмско првенство UCI је годишње такмичење које организује Свјетска бициклистичка унија (UCI) како би одредила свјетског шампиона у друмском бициклизму. Првенства се одржавају у више категорија, за мушкарце и жене, у другој држави сваке године. Свјетски шампион носи бијелу мајицу са обојеним тракама у подручју груди до наредног првенства. Због сличност са бојама дуге, дато јој је име мајица дугиних боја. Прва три возача добијају златну, сребрну и бронзану медаљу. Бившим свјетским шампионима дозвољено је да носе украс на крагни и рукавима у дугиним бојама.

Првенства се одржавају за сениоре, возаче до 23 године и јуниоре, у друмској трци и хронометру. Од 1962. до 1994. године, одржавано је првенство у екипном хронометру за националне тимове, док се у периоду од 2012. до 2018. одржавало првенство у екипном хронометру за комерцијалне тимове. Од 2019. одржава се првенство у екипном хронометру за мјешовите националне тимове.

Од 2023. на сваке четири године, годину прије Олимпијских игара, одржаваће се заједничко Свјетско првенство, на којем ће се у периоду од двије недеље, у истом граду, такмичити бициклисти из 13 различитих Свјетских првенстава.

Историја[уреди | уреди извор]

Друмска трка за мушкарце на Свјетском првенству 1957.

Прво Свјетско друмско првенство одржано је 1921. године, али је једина дисциплина била трка за аматере.[1] Прво друмско првенство за професионалце одржано је 1927. године, на стази Нирбугринг, у данашњој Њемачкој. Аматери и професионалци су возили заједно, стартовало је 55 возача, од чега су 33 били аматери.[2] Побиједио је Италијан Алфредо Бинда, подијум су употпунили Италијани — Костанте Ђирарденго и Доменико Пјемонтези.[2] Од аматера, Белгијанац Жан Арт завршио је трку на петом мјесту и проглашен је за аматерског свјетског шампиона.[2] Друмска трка за жене први пут је одржана 1958. године, побиједила је Луксембуржанка Елси Јакобс.[3]

Године 1962. представљено је Свјетско првенство у екипном хронометру за националне тимове, које се, од 1972. није одржавало само у годинама у којима су се одржавале Олимпијске игре.[4] Године 1994. уведен је индивидуални хронометар за мушкарце[5] и жене,[6] док је исте године укинут екипни хронометар за националне тимове.[4] До 1995. године одржавано је Свјетско првенство за аматере,[7] које је 1996. замијењено категоријом за возаче до 23 године, у друмској трци[8] и у вожњи на хронометар.[9] Друмска трка за јуниоре уведена је 1975,[10] док је вожња на хронометар уведена 1994.[11] Године 2012. уведен је екипни хронометар за комерцијалне тимове за мушкарце и жене, који је укинут након првенства 2018.[12] Године 2019, представљен је мјешовити хронометар за националне тимове, који се састоји у штафети од по три мушкарца и три жене. Мушкарци стартују први, а у тренутку када други возач пређе линију циља, стартују жене. Коначно вријеме узима се када друга жена прође кроз циљ.[13] Прво првенство у мјешовитом хронометру освојила је Холандија.[14]

Ремко Евенепол на друмској трци за јуниоре 2018.

Од 1995. Свјетско друмско првенство одржава се на крају сезоне у Европи, након Вуелта а Еспање. Прије тога, првенство се одржавало крајем августа или прве недеље септембра,[15] изузев 1970, када је првенство одржано средином августа.[16]

Свјетско друмско првенство одржава се у различитим градовима и регионима сваке године. Првенство се одржава по равном терену, што фаворизује спринтере, као и по успонима, што фаворизује брдаше. Рута је обично у финишу кружна и возачи морају да одвезу одређени број кругова. Друмска трка у оквиру Свјетског првенства, као и два од три гранд тура, обично Тур де Франс и Ђиро д’Италија, сматрају се Троструком круном бициклизма.[17] Једино су Еди Меркс (1974) и Стивен Роуч (1987) освојили Ђиро, Тур и друмску трку на Свјетском првенству исте године.[18]

Ана ван дер Бреген, свјетска шампионка у друмској вожњи 2018. и 2020. и у вожњи на хронометар 2020.

Свјетско друмско првенство се од оснивања одржавало посебно од првенстава у другим дисциплинама, различитим датумима и у различитим државама, сваке године. Од 2023. по први пут ће првенство бити одржано у истом граду у свим врстама бициклизма и свим дисциплинама, као јединствено Свјетско првенство у бициклизму.[19] Домаћин првог јединственог првенства је Глазгов, након чега ће јединствено Свјетско првенство бити одржавано сваке четири године, годину прије Олимпијских игара.[19]

Због пандемије вируса корона, сезона 2020. је била прекинута, а након успостављања новог календара, првенство је помјерено за крај септембра, недељу дана након Тур де Франса. Првобитно су домаћини Свјетског првенства 2020.требало да буду швајцарски градови Игл и Мартињи, али су швајцарске власти донијеле закон о забрани окупљања, због чега је првенство отказано.[20] Након отказивања, Имола и успон Ла Планш де бел филс у планинском масиву Вогези, на којем је завршен Тур де Франс, били су кандидати за организацију првенства.[21] Организација је додијељена Имоли, али организовано је само првенство у дисциплинама за сениоре за мушкарце и жене, без дисциплина за јуниоре и возаче до 23 године.[22]

Дисциплине[уреди | уреди извор]

На свјетском првенству учествују национални тимови, умјесто комерцијалних који се такмиче на већини трка. Побједници у свим категоријама носе мајицу дугиних боја на свим тркама у тој категорији на којима наступају, до наредног првенства.

Тренутно се првенство одржава у 11 категорија:

Бивше дисциплине:

Првенства[уреди | уреди извор]

Укупна табела[уреди | уреди извор]

Ажурирано након првенства 2020.

Табела медаља укључује само медаље у сениорској конкуренцији. Медаље освојене у екипном хронометру за комерцијалне тимове, које је одржавано у периоду од 2012 до 2018, нису рачунате.

 Ранг  Држава Злато Злато Сребро Сребро Бронза Бронза Укупно
1  Италија 53 47 43 154
2  Белгија 38 31 29 98
3  Холандија 37 31 28 96
4  Француска 33 30 30 93
5   Швајцарска 15 23 21 59
6  Сједињене Државе 14 14 13 41
7  Њемачка 13 17 20 50
8  Велика Британија 13 11 12 36
9  Совјетски Савез 12 16 16 44
10  Источна Њемачка 10 2 4 16
11  Шпанија 9 13 16 38
12  Шведска 9 5 7 21
13  Данска 7 11 9 27
14  Пољска 7 7 3 17
15  Аустралија 6 11 6 23
16  Западна Њемачка 4 4 5 13
17  Русија 4 4 4 12
18  Словачка 4 0 0 4
19  Литванија 3 3 5 11
20  Норвешка 2 2 4 8
21  Белорусија 2 0 1 3
22  Луксембург 1 3 4 8
23  Нови Зеланд 1 2 2 5
24  Украјина 1 2 1 4
25  Ирска 1 1 3 5
26  Летонија 1 1 0 2
27  Колумбија 1 0 3 4
28  Португалија 1 0 0 1
29  Канада 0 3 3 6
30  Чехословачка 0 2 2 4
31  Аустрија 0 1 2 3
32  Мађарска 0 1 1 2
 Словенија 0 1 1 2
34  Бразил 0 1 0 1
35  Казахстан 0 0 2 2
36  Чешка 0 0 1 1
 Финска 0 0 1 1
 Уругвај 0 0 1 1
Укупно 38 држава 302 300 303 905

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Првобитно су домаћини Свјетског друмског првенства 2020.требало да буду швајцарски градови Игл и Мартињи, али је првенство отказано због пандемије вируса корона, након чега је организација додијељена Имоли, која је организовала првенства само за сениоре, без дисциплина за јуниоре и возаче до 23 године.[23]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Road Cycling: World Championships: Men: Road Race for Amateurs”. Sports 123. Архивирано из оригинала на датум 14. 08. 2004. Приступљено 23. 2. 2020. 
  2. ^ а б в „1927 World Pro Road Cycling Championships”. Bike Race Info. Приступљено 23. 2. 2020. 
  3. ^ „World Championships WE - Road Race (WC) 1958”. procyclingstats.com. Приступљено 23. 2. 2020. 
  4. ^ а б „Championnat du monde des 100 km TTT”. memoire-du-cyclisme.eu (на језику: француски). Приступљено 23. 2. 2020. 
  5. ^ „UCI World Championships: the experts against the clock”. Union Cycliste Internationale (UCI). 15. 9. 2015. Приступљено 23. 2. 2020. 
  6. ^ „Championnat du Monde contre-la-montre féminin”. memoire-du-cyclisme.eu (на језику: француски). Приступљено 23. 2. 2020. 
  7. ^ „Palmarès du championnat du monde sur route amateurs”. memoire-du-cyclisme.eu (на језику: француски). Приступљено 23. 2. 2020. 
  8. ^ „World Championships U23 - Road Race (WC)”. procyclingstats.com. Приступљено 23. 2. 2020. 
  9. ^ „Championnat du monde CLM Espoirs”. memoire-du-cyclisme.eu (на језику: француски). Приступљено 23. 2. 2020. 
  10. ^ „World Championship, Road, Juniors”. cyclingarchives.com. Приступљено 23. 2. 2020. 
  11. ^ „Championnat du monde CLM "Juniors". memoire-du-cyclisme.eu (на језику: француски). Приступљено 23. 2. 2020. 
  12. ^ „Championnat du monde CLM par équipes de marques”. memoire-du-cyclisme.eu (на језику: француски). Приступљено 23. 2. 2020. 
  13. ^ Best, Isabel (23. 9. 2019). „Team time trial mixed relay and the debate around co-ed racing - World Championships”. cyclingnews.com. Приступљено 23. 2. 2020. 
  14. ^ Frattini, Kristen (22. 9. 2019). „The Netherlands win World Championships team time trial mixed relay”. cyclingnews.com. Приступљено 23. 2. 2020. 
  15. ^ „World Professional (Elite) Road Cycling Championship”. Bike Race Info. Приступљено 23. 2. 2020. 
  16. ^ „1970 World Pro Road Cycling Championships”. Bike Race Info. Приступљено 23. 2. 2020. 
  17. ^ „Taking the triple”. cyclingnews.com. 8. 8. 2007. Приступљено 23. 2. 2020. 
  18. ^ „Stephen Roche wins Triple crown”. irishtimes.com. Приступљено 23. 2. 2020. 
  19. ^ а б „Glasgow and Scotland to host inaugural UCI Cycling World Championships in 2023”. uci.org. 8. 2. 2019. Приступљено 23. 2. 2020. 
  20. ^ Ostanek, Daniel (12. 8. 2020). „2020 Road World Championships in Switzerland cancelled due to COVID-19 restrictions”. cyclingnews.com. Приступљено 27. 9. 2020. 
  21. ^ Farrand, Stephen (1. 9. 2020). „Imola and La Planche des Belles Filles emerge as favourites to host 2020 World Championships”. cyclingnews.com. Приступљено 27. 9. 2020. 
  22. ^ Farrand, Stephen (2. 9. 2020). „Imola confirmed to host reduced Road World Championships”. cyclingnews.com. Приступљено 27. 9. 2020. 
  23. ^ Farrand, Stephen (2. 9. 2020). „Imola confirmed to host reduced Road World Championships”. cyclingnews.com. Приступљено 27. 9. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]