Себиш
Себиш рум. Sebiş | |
---|---|
Насеље | |
![]() Положај града Себиш на територији жупаније Арад | |
Координате: 46° 22′ 0″ N 22° 7′ 0″ E / 46.36667° С; 22.11667° И | |
Земља | ![]() |
Жупанија | Арад |
Површина | |
• Укупно | 65,94 km2 (25,46 sq mi) |
Надморска висина | 132 m (433 ft) |
Становништво (2021) | |
• Укупно | 4,612 |
• Густина | 70/km2 (180/sq mi) |
Временска зона | Источноевропско време (UTC+2) |
• Лети (DST) | Источноевропско летње време (UTC+3) |
Геокод | 667515 |
Веб-сајт | www.primariasebis.ro |
Себиш (рум. Sebiş, мађ. Borossebes) град је у у западном делу Румуније, у историјској покрајини Кришана. Себиш је град у жупанији Арад и обухвата насељена места Дончени, Прунишор и Салажени.
Себиш је према последњем попису из 2021. имала 4.612 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Град Себиш је смештен у западном делу историјске покрајине Кришане, 80 километра источно од првог већег града, Арада.
Град је смештен на источном ободу Панонске низије, у подножју планине Бихор, која се издиже источно од града. Дата област позната је као Заранд. Поред града протиче река Мали Кереш. Надморска висина места је око 140 метара.
Прошлост
[уреди | уреди извор]Године 1846. место "Борош-Себеш" је насеље са 730 становника. Православна црква је посвећена Св. Арханђелима Михајлу и Гаврилу, подигнута је 1542. године, а при њој служи парох поп Георг Веза, којем помаже капелан Теодор Онага. Најстарије матице су оне крштених из 1790. године. У народној основној школи ради учитељ Георгије Шимандан са 14 ђака.[1]
Становништво
[уреди | уреди извор]У односу на попис из 2002., број становника на попису из 2011. се смањио.
1977. | 1992. | 2002. | 2011. |
---|---|---|---|
6.070 | 6.993 | 6.829 | 5.979 |
Румуни су претежно становништво Себиша (око 91,0%), Мађари (3,0%) и Роми (5,4%).
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.