Северин Наливајко

Из Википедије, слободне енциклопедије
Северин Наливајко
хетман
Nalivajko severin.jpg
Северин Наливајко
Пуно име Северин Наливайко
Друга имена Семерин[1]
Место рођења Хуcјатин (данас Украјина)
Крштен Православље
Место смрти Варшава
 Државна заједница Пољске и Литваније
Узрок смрти разчетворен
Мандат 1596–1596
Претходник Григориј Лобода
Наследник Петро Конашевич-Сагајдачни

Северин Наливајко (рус. Северин Наливайко, укр. Северин Наливайко) (1560, Хуcјатин, Тернопољска област — 21. април 1597, Варшава, Државна заједница Пољске и Литваније) био је дворни[2] Козак. Касније је стао војводом Козака и вођа козачког устанка против католичке Пољско-латвијске државе. За време устанка ослободио је велику територију која данас обухваћа Украјину и Белорусију.

Северин Наливајко је данас је херој украјинске фолклоре.[3]

Биографија[уреди]

Северин Наливајко је рођен у крају Хусјатин (данас Тернопољска област, Украјина) у крзнарској породици. Након убиства оца, којег су убиле слуге пољског магната Калиновског (пољ. Kalinowski), са мамом се је преселио у Острог. У Острогу његов старији брат је уписао у Семинариј. Касније је служио као регистрован Козак, под пољским кнезом Константином Острошким у војски Велике кнежевине Литваније. 1593. борио се је против Запорошких Козака, у бунтовној војски Криштофа Косинског (устанак Косинског), све до 1594. када напусти војску и установи своју парамилицу нерегистрованих[4] Козака. Своју базу је имао код града Брацлав. Одатле је нападао молдавска[5] и мађарска насеља. Следече године Козаци Северина Наливајка удруже се са осталом незадовољном (православном) рајом Малорусије (данас Украјина) и заузму град Луцк. У Луцку извршили су масакар над Пољацима и њиховом шљахтом, католичким клером и локалним гркокатолицима. У Луцку су се налазилиле присталице епископа Ћирила Тарлецког, који је био један од инцијатора Брестовске уније. Из Волиња померу се у данашњу Белорусију где разоре Могиљов.[6][7] Падац Могиљова био је сигнал за устанак белоруске (православне) раје, која је такође била под влашћу католичких Пољака.

Други део устаничке војске са Григоријем Лободом и Матејем Шаулом ишла је према Белој Цркви, одакле би требала ићи према Кијеву и уз реку Дњепар до Белорусије. Тамо би се два крака устаника ујединила са војском Наливајка.[8] Северин Наливајко је у писму пољском краљу Сигисмуну III Васи молио, да између реке Буг и Дњестар (јужнеје од Брацлава) Козацима подари слободну земљу, а у замену би Козаци помогли Пољску у ратовима са суседним земљама. Пошто је устанак све вечи, пољски краљ је звао назад војску из Молдавије, коју је водио Станислав Жолкевски. Пољском краљевом хетману Жолкевском наручио је да угуши устанак Козака. Жолкевски је ишао на Козаке са југа, док је из Латвије кренула војска од 15 тисућа људи, под командом војводе литванског Бујвида. За једно време Наливајко је судјеловао и са Хабзбурзима, у борби против Турака (јуниј-септембар 1595)[8], после тога иде на југ, према војсци козака Григорија Лободи. Војске се сретну код Трипоље, где је вечина Козака прешла на страну хетмана Лободе. Пошто је пољска војска била све јача, Козаци су одступали према левом брегу Дњепра.

По одлуци пољског Сејма Фебруара 1596. за гушење устанка дигнули су војску пољских шљахта, коју је водио краљеви хетман Станислав Жолкевски. 28. фебруара 1596., код села Мацијевчи, разбије војску хетмана Наливајка, која мора да одступи из Брацлава у Дикое Поље. Још један (тактички) пораз доживе Козаки код Беле Цркве 25. марта 1596. (битка код Острога Камена). Битка је била веома крвава, где су се Козаци добро утврдили са редовима коњских возова, иако су се Пољаци повукли, притисак је био велик и померили су се и Козаци. Након тога падају под опсаду код Лубнија. Опсада је трајала две недеље, довољно дуго да су понестале намирнице, после чега дође до раздора између Козака. Козаки су пристали да предају хетмана Наливајка Пољацима. Жолкевски на то није пристао и напао Козаке. У нападу су потпуно уништили козачју војску, око 8 тисућа војника.[9] По другим речима, Козацу су предали Наливајка да би охранили свој живот, али је пољска војска после његове предаје почела масакр над Козацима.

Линч у Варшави[уреди]

Северин Наливајко је доведен у Варшаву, где су му изрекли казну. За време Сејма обезглавили су га и коњима разчетверили. Делове његовог тела окачили су по граду. Постоје и индиције да су му пре тога на главу дали ужарену крону и спалили га живог у бакреној кади. Писаних доказа о томе нема.[10]


О Северину Наливајку и дејствима устаника у Белорусији пише и Баркулабовски летопис.

Референце[уреди]

  1. Модзалевский В. Л. Наливайко, Семерин // Русский биографический словарь : в 25 томах. — СПб.—М., 1896—1918.
  2. Козаци који су штитили чланове пољске шљахте и магнате
  3. Наливајко на марки поште Украјине
  4. пољски Сејам је дозволио да Козаци имају само мањи број регистрованих Козака
  5. Кнежевина Молдавија је била Турски вазал
  6. Nalyvaiko, Severyn". Encyclopedia of Ukraine, vol. 3 (1993).
  7. Баркулабовская летопись | Баркулабаўскі летапіс
  8. 8,0 8,1 Героические страницы боевого прошлого народов нашей страны. ЗАПОРОЖСКАЯ СЕЧЬ, В. А. ГОЛОБУЦКИЙ, Вопросы истории, (1971) 01-31VPI-№ 001. стр. 108—121
  9. Ю. Федоровський. Історія українського козацтва.-Луганськ, 2006.-С.36
  10. Сергій Леп'явко Северин Наливайко // Володарі гетьманської булави: Історичні портрети. В. А. Смолій.(ed.) — К.: Варта. 1994. ISBN 978-5-203-01639-3. стр. 53–85.


Литература[уреди]

  • Гайдай Л. Історія України в особах, термінах, назвах і поняттях. — Луцьк: Вежа, 2000. (украјински)
  • http://history.franko.lviv.ua/IIn.htm (украјински)