Северна Европа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Северна Европа је обележена тамноплавом бојом

Северна Европа захвата Скандинавско полуострво, полуострво Јиланд и острво Исланд. Ова регија има површину од 1.258.000 km², где живи око 25 милиона становника, што чини 12% територије Старог континетна и 3,5% укупног броја становника Европе.

У северној Европи налазе се следеће државе:

Физичко-географске одлике[уреди]

Огроман простор Северне Европе одликује се великом разноликошћу природе. Ту су данске листопадне шуме, затим четинарске шуме које покривају више од половине шведског копна, ледници и фјордови, на Скандинавском полуострву и Исланду, исландски живи вулкани и гејзири, плодне низије средње и јужне Шведске, хиљаде финских и шведских ледничких језера, кратке слаповите шведске и норвешке реке.

Западним делом Скандинавског полуострва пружају се Скандинавске планине у дужини од 1700 km. Источне падине тих планина степенасто прелазе у бреговит и низијски рељеф просечен долинама бројних река и језерским котлинама. Уз Балтичко море простиру се приобалне низије.

Под леденим покривачем[уреди]

Главни чланак: Ледено доба

У Скандинавским планинма постоје ледници укупне површине око 5000 km2. То је само делић леденог покривача из леденог доба. За време леденог доба ниво мора је био 120 м нижи од данашњег. Вода је била заробљена у великом леденом покривачу под којим су били северни делови Америке и ЕвроАзије, укључујући и Северну Европу.

Клима[уреди]

Клима је оштра континентална, уз обале океанска, субполарна и на крајњем северу поларна. Становништво чини германска раса људи, који воде порекло од старих Викинга (Исланђани, Данци, Швеђани и Норвежани) и угро-финска група народа, монголског порекла (Финци).

Природни ресурси[уреди]

Водени ресурси[уреди]

Западни ветрови са Атлантика доносе Скандинавским планинама велике количине влаге.

Низ падине планина теку многобројне реке. Реке имају кратак ток, велике падове, обиље воде и углавном нису пловне.

Реке пружају велике могућности за производњу електричне енергије (имају велики хидроенергетски потенцијал). На њима су подигнуте бројне хидроелектране, па су земље Северне Европе по производњи електричне енергије по становнику у самом светском врху. У Норвешкој, на пример, хидроелектране произведу сву електричну енергију потребну тој земљи.

Некадањеи покретни лед еродирао је подлогу и издубио котлине у којима су данас многобројна језера, нарочито у Финској и Шведској. Финска је земља са највише језера на свету.

Шумски ресурси[уреди]

Јакупица, Солунска глава, шума 2013.jpg

Својим крајњим северним делом, Северна Европа залази у зону тундре. Највећим делом простире се у умереном појасу, у природној зони тајге, која ка југу прелази у зону мешовитих листопадних шума. Око 43% укупне површине Скандинавије покривају шуме. Финска и Шведска спадају у земље света које су најпокривеније шумама. Шумски покривач Северне Европе је стабилан. Не смањује се захваљујући планинском пошумљаању, али га угрожавају киселе кише (нарочито у Норвешкој) које доносе ветрови са простора западноевропских земаља и Немачке.

Земљишњи ресурси[уреди]

Природни услови погодују сточарству, које доноси чак 90% прихода од пољопривреде.

У целини гледано, земље Северне Европе оскудевају у земљишњим ресурсима. Највећи део земљишта покривају шуме, а знатан удео има и неплодно земљиште тундре. Обрадиво земљиште заузима само мали део територије Северне Европе. Изузетак је Данска, са 55% територије на којој се налази обрадиво земљиште. Плодно земљиште је њен главни природни ресурс.

Морски ресурси[уреди]

Северни Атлантик је богат рибом. Највећи природни значај имају: бакалар, харинга и скуша. Међутим, због све већег броја рибарских флота дошло је до прекомерног лова, па се количина тих риба знатно смањила. Све је већи удео рибе која се узгаја у морским рибњацима (на пример лосос). Норвешка, Исланд и Данска су главне рибарске земље Северне Европе. По улову рибе (прерачунато по глави становника) те земље су прве у свету.

Минерални ресурси[уреди]

Северна Европа нема много чврстих горива, али зато поседује велике резерве нафте и природног гаса које леже испод дна Северног мора. Осим нафте и гаса, Северна Европа поседује знатне резерве руда метала и неметала. На првом месту су руде гвожђа и цинк-оловне руде (Шведска). Посебан значај има руда титана (Норвешка), који се користи у техници и радиоактивног урана (Шведска), који се користи као гориво у нуклеарним електранама.

Геотермални ресурси: природна топла вода[уреди]

Геотермална електрана на Исланду
Главни чланак: Geotermalna energija

Због вулканске активности на Исланду су вреле подземне воде близу површине Земље (440 м - 2400 м). Помоћу вештачких бушотина врела вода се доводи на површину, а онда и у станове у Рејкјавику. Та топлота из Земљине унутрашности претвара се у електричну енергију у посебним електранама које се називају геотермалне електране (на слици је приказана Геотермална електрана на Исланду). Огромне количине подземне вреле воде су право природно богатство - геотермални ресурс Исланда.

Становништво Северне Европе[уреди]

Северну Европу претежно насељавају народи германске језичке групе: Швеђани, Норвежани, Исланђани, Данци, као и Фарани (становници Фарских острва). Сви они су потомци Викинга. Језици скандинавских народа су слични: Швеђани, Норвежани и Данци се могу споразумевати без преводиоца. На истоку Скандинавије живе Финци, а на крајњем северу Сами (тзв. Лапонци), који припадају угро-финској групи уралске породице народа. Становништво Северне Европе распоређено је углавном јужније од 60′N, а северније (у југозападној и северној Норвешкој, источној Шведској и западној Финској) само дуж морских обала.

Привреда: високоразвијене земље[уреди]

Скандинавске земље имају видан удео у светској привреди. Оне ваде гвоздену руду, производе резану грађу, целулозу и новински папир више него Немачка, Велика Британија и Француска заједно. На сличан начин могла би се упоредити и производња челика и електричне енергије, као и величина морске флоте. Некада извознице сировина и полупроизвода, земље Северне Европе данас износе на светско тржиште квалитетне, познате индустријске производе: машине, возила, бродове, мобилне телефоне, хемијске производе и др. У 19. веку убрајане међу сиромашне европске земље, данас спадају у групу високоразвијених индустријских земаља.

Највиши животни стандард[уреди]

Становници имају веома висок животни стандард, који почива не само на природним богатствима земље него и на њиховој великој радиности и култури. Деца имају одличне услове за развој, а и настава и књиге у основној школи су бесплатне. Жене су равноправније са мушкарцима него било где у свету. Сви становници имају квалитетно и јефтино здравство, дечији додатак, надокнаде за боловање и помоћ за незапослене. Већина Швеђана престаје да ради са 65 година и одлази у пензију. Од суме коју месечно добијају на име пензије они могу пристојно да живе. Такву сигурност држава обезбеђује високим порезима (сви запослени скоро једну трећину својих зарада дају за порез).

Литература[уреди]

Ситарица Рада, Тадић Милутин, Географија 6, за 6. разред основне школе, Завод за уџбенике Београд, 2008.