Пређи на садржај

Северни казуар

С Википедије, слободне енциклопедије

Northern cassowary
Северни казуар
Casuarius unappendiculatus
Парк птица Бали, Бали, Индонезија
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Casuariiformes
Породица: Casuariidae
Род: Casuarius
Врста:
C. unappendiculatus
Биномно име
Casuarius unappendiculatus
*Blyth E) 1860[2]
Areal Casuarius unappendiculatus
Синоними[3]
Списак
  • Casuarius doggetti Rothschild 1904
  • Casuarius unappendiculatus doggetti (Rothschild 1904)
  • Casuarius unappendiculatus hagenbecki (Rothschild 1904)
  • Casuarius unappendiculatus jamrachi (Rothschild 1904)
  • Casuarius unappendiculatus mitratus Rothschild 1904
  • Casuarius unappendiculatus multicolor Le Souef 1930
  • Casuarius unappendiculatus suffusus Rothschild 1904
  • Casuarius rothschildi Matschie 1901
  • Casuarius unappendiculatus rothschildi (Matschie 1901)
  • Casuarius philipi Rothschild 1898
  • Casuarius unappendiculatus philipi (Rothschild 1898)
  • Casuarius unappendiculatus unappendiculatus (Blyth 1860)
  • Casuarius occipitalis Salvadori 1878
  • Casuarius unappendiculatus occipitalis (Salvadori 1878)
  • Casuarius unappendiculatus rufotinctus Rothschild 1900
  • Casuarius unappendiculatus aurentiacus Rothschild 1899
  • Casuarius kaupi Rosenberg 1861
  • Casuarius laglaizei Oustalet 1893

Северни казуар (лат. Casuarius unappendiculatus), такође познат као златноврати казуар[2], је велика, здепаста птица тркачица северне Нове Гвинеје. То је једна од три живе врсте рода Casuarius, поред јужног казуара (Casuarius casuarius) и патуљастог казуара (Casuarius bennetti). Члан је надреда Palaeognathae. реда Casuariiformes, породице Casuariidae.[4]

Таксономија

[уреди | уреди извор]

Blyth E. је први идентификовао северног казуара на основу примерка из авиаријума у Калкути, у Индији, 1860. године.[2] То је најскорије откривена врста казуара.[5] Име рода Casuarius потиче од малајске речи "kesuari" „казуар“, док се специфични епитет unappendiculatus односи на рожнати подбрадак.[6] Званично, не постоје подврсте, иако неки аутори наводе неколико подврста.[7]

Северни казуари су чланови породице Casuariidae, од којих постоје само четири постојећа члана: три од њих су казуари, а четврти је последња преостала врста ему (Dromaius novaehollandiae). Сви показују површинске сличности, поред тога што су велике птице тркачице. Северни казуар и ему деле хомологне карактеристике, оба имају плаву мрљу боје на лицу и врату, али се њихове функције разликују. Мрља емуа је блеђе боје и користи се као облик камуфлаже тамо где се налази. Плава мрља северног казуара је светлија и користи се за привлачење партнера.

Алтернативну класификацију предложили су 2014. године Mitchell et al, на основу анализе митохондријалне ДНК. Ово одваја Casuariidae у њихов посебан ред, Casuariformes, и укључује само казуаре из породице Casuariidae, смештајући емуе у њихову посебну породицу, Dromaiidae.

Опис

[уреди | уреди извор]

Северни казуар има тврдо и круто црно перје, плаву кожу лица и кресту на врху главе. Има јарко црвени или жути врат и рожнати подбрадак. Стопала су огромна и снажна са дугим, бодежним канџама на унутрашњем прсту. Полови су сличног изгледа. Мужјак, тежи од 30-37 кг је мањи од женке, у просеку 58 кг, што га чини четвртом најтежом живом врстом птице после врсти ној (Struthio camelus), сомалијски ној (Struthio molybdophanes) и јужни казуар (Casuarius casuarius).[2] Северни казуар је 1.5-1.8 м дугачак. У поређењу са јужним казуаром, северни казуар има нешто краћи кљун, од 12-13,7 цм, али нешто дужу тарсус, од 28-33,2 цм.[2]

Распрострањеност и станиште

[уреди | уреди извор]

Северни казуар је ендемски за приобалне мочваре и низијске кишне шуме острва Нове Гвинеје, северно од Централних Кордиљера и нека подручја западно од залива Сендравасих, све до регентства Раџа Ампат , острва Јапен,[8] Батанте и Салаватија, у земљама Индонезије и Папуе Нове Гвинеје.[9] Они више воле да не насељавају надморске висине веће од 490 м изнад нивоа мора.[2]

Популација и трендови за гнежђење[9]
Локација Популација Тренд
Батанта Непознато Опадање
Папуа Нова Гвинеја Непознато Опадање
Салавати Непознато Опадање
Ваигео Непознато Опадање
Јапен Непознато Опадање
Укупно 2.500 до 10.000 Опадање

Гнежђење

[уреди | уреди извор]

Током сезоне гнежђења, полигамна женка полаже три до пет зелених јаја на добро камуфлирано гнездо које је припремио мужјак; затим напушта гнездо и јаја како би пронашла другог партнера. Мужјак инкубира јаја и сам одгаја птиће око девет месеци.

Исхрана

[уреди | уреди извор]

Као и други припадници рода Casuarius, северни казуар је стидљива и усамљена птица. Њихова исхрана се углавном састоји од бобица, воћа и малих животиња, као што су мишеви, пацови, жабе, змије, гуштери, мање птице и разни мали инсекти и пужеви.[2][10] Једу мртве животиње када их пронађу. Примећено је да млади једу измет мужјака који их одгајају и легу јаја. Одрасли једу сопствени измет јер често садржи несварено воће.[10] Праве звуке гунђања и шиштања, као и други казуари.[9]

Статус

[уреди | уреди извор]

Иако је подложан сталном губитку станишта и прекомерном лову у неким областима, од 2017. године, северни казуар је оцењен као најмање угрожени таксон на Црвеном списку угрожених врста IUCN, јер процене величине популације указују да су популације заправо веће него што је раније процењено. Међутим, од 2022. године, он је најугроженији од три постојећа типа казуара.[5] Лов се и даље сматра највећом претњом.[9] Домороци користе кости и јаја, а птиће воде да би их узгајали за месо. Како сеча шума отвара све више шумских површина, лов ће бити већи проблем.[2][1] Њихов ареал распрострањености је 186.000 км² и процена из 2000. године је поставила њихов број на 9.300.[9]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б BirdLife International (2017). „Casuarius unappendiculatus”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2017: e.T22678114A118134784. doi:10.2305/IUCN.UK.2017-3.RLTS.T22678114A118134784.en Слободан приступ. Приступљено 19. 11. 2021. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж Davies, S. J. J. F. (2003)
  3. ^ Peron, Richard. „Taxonomy of the Genus Casuarius”. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. 
  4. ^ Folch, Anna; Jutglar, Francesc; Garcia, Ernest; Sharpe, Christopher J. (2020). „Northern Cassowary (Casuarius unappendiculatus), version 1.0”. Birds of the World (на језику: енглески). ISSN 2771-3105. doi:10.2173/bow.norcas1.01. 
  5. ^ а б „Cassowary”. San Diego Zoo Wildlife Alliance. 2022. Приступљено 18. 9. 2022. 
  6. ^ Gotch, A. F. (1995)
  7. ^ Brands, S. (2008)
  8. ^ Clements, J (2007)
  9. ^ а б в г д BirdLife International (2008)(a)
  10. ^ а б „Casuarius unappendiculatus (Northern cassowary)”. Animal Diversity Web. 

Додатна литература

[уреди | уреди извор]
  • Clements, James (2007). The Clements Checklist of the Birds of the World (6th изд.). Ithaca, NY: Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-4501-9. 
  • Davies, Stephen (2002). Ratites and Tinamous. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-854996-3. 
  • Davies, S.J.J.F. (2003). „Cassowaries”. Ур.: Hutchins, Michael. Grzimek's Animal Life Encyclopedia. 8 Birds I Tinamous and Ratites to Hoatzins (2nd изд.). Farmington Hills, MI: Gale Group. стр. 75—77, 80. ISBN 0-7876-5784-0. 
  • Gotch, A.F. (1995) [1979]. „Cassowaries”. Latin Names Explained. A Guide to the Scientific Classifications of Reptiles, Birds & Mammals. London: Facts on File. стр. 178—179. ISBN 0-8160-3377-3. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Северни_казуар&oldid=30412298”