Пређи на садржај

Северни магнетни пол

С Википедије, слободне енциклопедије
Локација северног магнетног пола и северног геомагнетног пола 2025. године.[1] Магнетни север Земље као магнет је заправо на јужној хемисфери: северна страна магнета по дефиницији привлачи географски север, а супротни полови се привлаче.

Северни магнетни пол је тачка на површини Земљине северне хемисфере на којој магнетно поље планете показује вертикално наниже. Другим речима, ако је магнетна игла компаса остављена да се ротира у три димензије, она ће показивати право наниже. Постоји само једно место где се ово дешава, у близини, али различито од, географског северног пола. Магнетни северни пол Земље заправо се сматра јужним полом у смислу типичног магнета, што значи да би северни пол магнета био привучен ка Земљином магнетном северном полу.[2]

Северни магнетни пол се помера током времена у складу са магнетним променама и издуживањем магнетних токова[3] у спољашњем језгру Земље.[4] Геолошки институт Канаде је 2001. године одредио да се налази западно од острва Елсмира на северу Канаде,[5] на координатама 81°18′С 110°48′З. Године 2005. био је смештен на 83°06′С 117°48′З. Године 2009, и даље смештен унутар канадског Арктика на 84°54′С 131°00′З, кретао се ка Русији брзином између 55 и 60 км годишње.[6][7] Године 2013. удаљеност између северног магнетног пола и географског северног пола износила је приближно 800 километара.[8] Према пројекцијама из 2021. године, пол се померио изван канадског Арктика на 86,400°С 156,786°И.[9][6]

Његов пандан на јужној хемисфери је јужни магнетни пол. Пошто магнетно поље Земље није потпуно симетрично, северни и јужни магнетни пол нису антиподални, што значи да права линија која их спаја не пролази кроз геометријски центар Земље.[10]

Северни и јужни магнетни пол Земље познати су и као магнетни дип полови, с обзиром на вертикални „дип” линија магнетног поља на тим тачкама.

Поларитет

[уреди | уреди извор]

Сви магнети имају два пола, где линије магнетног флукса улазе у један пол и излазе из другог. По аналогији са Земљиним магнетним пољем, ови полови се називају „северни” и „јужни” полови магнета. Пре него што је магнетизам био добро схваћен, северно оријентисани пол магнета дефинисан је као северни, према њиховој употреби у раним компасима. Међутим, супротни полови се привлаче, што значи да је, као физички магнет, магнетни северни пол Земље заправо на јужној хемисфери.[11][12] Другим речима, ако утврдимо да је прави географски север север, онда оно што називамо северним магнетним полом Земље заправо је њен јужни магнетни пол, јер привлачи северни магнетни пол других магнета, као што су игле компаса.

Смер линија магнетног поља дефинисан је тако да линије излазе из северног пола магнета и улазе у јужни пол магнета.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Magnetic North, Geomagnetic and Magnetic Poles”. wdc.kugi.kyoto-u.ac.jp. Приступљено 2019-12-18. 
  2. ^ https://www.wtamu.edu/~cbaird/sq/mobile/2013/11/15/why-does-a-magnetic-compass-point-to-the-geographic-north-pole/#:~:text=Furthermore%2C%20the%20magnetic%20pole%20near,to%20the%20geographic%20north%20pole.
  3. ^ Livermore, Philip W.; Finlay, Christopher C.; Bayliff, Matthew (2020). „Recent north magnetic pole acceleration towards Siberia caused by flux lobe elongation”. Nature Geoscience. 13 (5): 387—391. Bibcode:2020NatGe..13..387L. S2CID 218513160. arXiv:2010.11033 Слободан приступ. doi:10.1038/s41561-020-0570-9. Архивирано из оригинала 14. 6. 2020. г.  Alt URL
  4. ^ Merrill, Ronald T.; McElhinny, Michael W.; McFadden, Phillip L. (1996). „Chapter 8”. The magnetic field of the earth: paleomagnetism, the core, and the deep mantle. Academic Press. ISBN 978-0-12-491246-5. 
  5. ^ Wei-Haas, Maya (4. 2. 2019). „Magnetic north just changed. Here's what that means.”. Science & Innovation. National Geographic. Архивирано из оригинала 4. 2. 2019. г. Приступљено 5. 2. 2019. 
  6. ^ а б World Data Center for Geomagnetism, Kyoto. „Magnetic North, Geomagnetic and Magnetic Poles”. Приступљено 2012-07-03. 
  7. ^ North Magnetic Pole Moving East Due to Core Flux, National Geographic, 24 December 2009
  8. ^ Petrovich Dubrov, Aleksandr (2013-11-11). The Geomagnetic Field and Life (на језику: енглески). Springer US. стр. 12. ISBN 9781475716108. 
  9. ^ NP.xy
  10. ^ „The Magnetic North Pole”. Ocean bottom magnetology laboratory. Woods Hole Oceanographic Institution. Архивирано из оригинала 2013-08-19. г. Приступљено 2017-02-06. 
  11. ^ Serway, Raymond A.; Chris Vuille (2006). Essentials of college physics. US: Cengage Learning. стр. 493. ISBN 0-495-10619-4. Архивирано из оригинала 2019-05-15. г. Приступљено 2012-04-19. 
  12. ^ Russell, Randy. „Earth's Magnetic Poles”. Windows to the Universe. National Earth Science Teachers Association. Приступљено 2012-04-19. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Северни_магнетни_пол&oldid=29084870”