Северозападни индијански рат

Северозападни индијански рат
	Део Индијанских ратова
	; Индијанска племена северозападно од реке Охајо, на такозваној Старој северозападној територији, између Охаја и Великих језера (1792).
Време	1786-1795.
Место	Охајо, САД
Узрок	Продор Американаца северозападно од реке Охајо.
Исход	Америчка победа.
Сукобљене стране
САД;	Шони (народ); Мајами (народ); Делавери
Команданти и вође
Џорџ Вашингтон; Џозаја Хармар; Артур Сентклер; Ентони Вејн	Мала Корњача; Плави Мундир; Балконгахелос; Тикамси
Јачина
1.400 (1790); 2.000+(1791); 3.600 (1794);	1.400 (1794);
Жртве и губици
600+ мртвих	тешки

Северозападни индијански рат (енгл. Northwest Indian War), вођен 1786-1795, сукоб између тек основаних САД и савеза индијанских племена на територији северозападно од реке Охајо. Након почетних пораза завршен је америчком победом.^[4]^[5]

Ратне операције

У годинама после Америчког рата за независност, Индијанци су често нападали америчке досељенике у још неколонизованим областима северно од реке Охајо и у томе су имали успеха, а напори тек основане и малобројне америчке војске били су безуспешни. Када је Џорџ Вашингтон преузео дужност председника (1789), америчка војска имала је само 700 редовних војника, а само племе Крик имало је између 3.500 и 6.000 ратника. У октобру 1790. Индијанци су одбили напад америчке војске под командом генерала Џозаје Хармара на западни Охајо. Године 1791. скоро су уништили снаге генерала Артура Сентклера у близини данашњег Форт Вејна у Индијани, убивши половину редовне војске и милиције и натеравши преживеле у панично бекство. У бици код оборених стабала 20. августа 1794. године, Ентони Вејн и његови коњички стрелци наоружани Кентаки пушкама однели су прву велику победу у бици која је трајала само 40 минута, али је принудила Шоне и друга племена да потпишу Споразум у Гринвилу (1795).^[5]