Абхаско-адигејски језици

С Википедије, слободне енциклопедије
Абхаско-адигејски језици
Aбхаско-черкески језици
Северозападнокавкаски језици
Западнокавкаски језици
Севернопонтски језици
Понтски језици
Географска распрострањеностСеверозападни Кавказ
Језичка класификација
  • Абхаско-адигејски језици
Подподела
Глотологabkh1242[1]
{{{mapalt}}}
  Черкески језици
  Абхаско-абазински језици
  Убишки језик †

Абхаско-адигејски,[2] абхаско-черкески,[3][2] северозападнокавкаски[4] или западнокавкаски језици, су језичка породица заступљена на северозападном Кавказу,[5] пре свега у руским републикама Адигеји, Кабардино-Балкарији, Карчајево-Черкезији и отцепљеној и међународно непризнатој републици ГрузијеАбхазији.

Класификација[уреди | уреди извор]

Северозападнокавкаска породица језика укључује 5 језика: абхаски језик, којим се говори у Абхазији, абазински језик, кабардински језик (језик Источних Черкеза) којим се говори у Кабардино-Балкарији и Карчајево-Черкезији, адигејски језик (језик Западних Черкеза) којим се говори у Адигеји и убишки језик.[5][6]

Класификација северозападнокавкаских језика:

Повезаност са другим породицама[уреди | уреди извор]

Неки лингвисти породицу северозападнокавкаских језика сматрају делом хипотетичке севернокавкаске породице језика, у којој се поред северозападнокавкаских језика налазе и североисточнокавкаски језици. Према одређеним лингвистима ова хипотеза није добро демонстрирана,[7] али је према некима могућа.

Према грузијском лингвисти Арнолду Чикобави северозападнокавкаски (абхаско-адигејски) језици, североисточнокавкаски (нахско-дагестански) језици и јужнокавкаски (картвелски) језици, са три изумрла језика хатским, хуријским и урартским чине део хипотетичке кавкаске породице језика. Међутим, већина лингвиста одбацује ову хипотезу.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Abkhaz–Adyge”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 
  2. ^ а б Natho, Kadir I. (2009). Circassian History. Xlibris US. стр. 42. ISBN 9781465316998. 
  3. ^ Matthews, W. K. (2013). Languages of the USSR. Cambridge University Press. стр. 147. ISBN 9781107623552. 
  4. ^ Hewitt, George (2003). „North West Caucasian” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 13. 08. 2017. г. Приступљено 14. 09. 2017. 
  5. ^ а б Hoiberg, Dale H. (2010)
  6. ^ Chirikba, Viacheslav (1996); pp. 452.
  7. ^ Nichols, J. 1997 Nikolaev & Starostin's North Caucasian Etymological Dictionary and the Methodology of Long-Range Comparison: an assessment Paper presented at the 10th Biennial Non-Slavic Languages (NSL) Conference, Chicago, 8–10 May 1997.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Hoiberg, Dale H., ур. (2010). „Abkhazo-Adyghian languages”. Encyclopedia Britannica. I: A-ak Bayes (15th изд.). Chicago, IL: Encyclopedia Britannica Inc. стр. 33. ISBN 978-1-59339-837-8. 
  • Chirikba, Viacheslav (1996). Common West Caucasian. The Reconstruction of its Phonological System and Parts of its Lexicon and Morphology. Leiden: Research School CNWS, School of Asian, African, and Amerindian Studies. ISBN 978-9073782716. 
  • Matthews, W. K. (2013). Languages of the USSR. Cambridge University Press. стр. 147. ISBN 9781107623552. 
  • Natho, Kadir I. (2009). Circassian History. Xlibris US. стр. 42. ISBN 9781465316998.