Нахско-дагестански језици

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе погледајте страницу Каспијски језици.
Нахско-дагестански језици
Североисточнокавкаски језици
Источнокавкаски језици
Севернокаспијски језици
Каспијски језици
Географска распрострањеностСевероисточни Кавказ
Језичка класификација
  • Нахско-дагестански језици
Подподела
Глотологnakh1245[1]
{{{mapalt}}}
  Нахски језици
  Аваро-андијски језици
  Дидојски језици
  Даргински језици
  Лакски језик
  Лезгински језици
  Хиналушки језик

Нахско-дагестански, североисточнокавкаски или источнокавкаски језици,[2] су језичка породица заступљена у руским републикама Дагестан, Чеченија и Ингушетија, као и у северном Азербејџану и североисточној Грузији. Нахско-дагестански језици су традиционално дељени на две основне гране нахске и дагестанске језике, међутим данас оваква подела више није широко прихваћена, а израз дагестански језици се понекад користи као име целе породице.

Класификација[уреди | уреди извор]

Распрострањеност језика из ове породице

Североисточнокавкаски језици се деле на:

Повезаност са другим језицима[уреди | уреди извор]

Према неким лингвистима међу којима је Сергеј Старостин североисточнокавкаски (нахско-дагестански) језици и северозападнокавкаски (абхаско-адигејски) језици чине део севернокавкаске породице језика,[3] а као доказ наводе вокабулар и типолошке особине.[4] Ова хипотетичка породица не укључује суседну јужнокавкаску (картвелску) породицу језика.[4] Ова хипотеза није добро демонстрирана.[5]

Према грузијском лингвисти Арнолду Чикобави североисточнокавкаски (нахско-дагестански) језици, северозападнокавкаски (абхаско-адигејски) језици и јужнокавкаски (картвелски) језици, са три изумрла језика хатским, хуријским и урартским чине део хипотетичке кавкаске породице језика. Међутим већина лингвиста одбацује ову хипотезу.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Nakh–Daghestanian”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 
  2. ^ Алексеев М. Е. Нахско-дагестанские языки. // Языки мира: Кавказские языки (1999). стр. 156—165
  3. ^ Pereltsvaig, Asya (2012). Languages of the World: An Introduction. стр. 65.
  4. ^ а б Matthews, W.K. (1951). Languages of the U.S.S.R. стр. 87–88
  5. ^ Nichols, J. 1997 Nikolaev & Starostin's North Caucasian Etymological Dictionary and the Methodology of Long-Range Comparison: an assessment Paper presented at the 10th Biennial Non-Slavic Languages (NSL) Conference, Chicago, 8–10 May 1997.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Алексеев, М. Е. (1999). „Нахско-дагестанские языки”. Языки мира: Кавказские языки. Москва. стр. 156—165. 
  • Pereltsvaig, Asya (2012). Languages of the World: An Introduction. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 65. 
  • Matthews, W.K. (1951). Languages of the U.S.S.R. New York: Russell & Russell. стр. 87—88. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нахско-дагестански_језици&oldid=27431442”