Север Косова и Метохије
| Север Косова и Метохије Ибарски Колашин | |
|---|---|
|
Север Косова и Метохије | |
| Матична држава | |
| Административни центар | Северна Косовска Митровица |
| Највећи град | Северна Косовска Митровица |
| Службени језик | српски |
| Владавина | |
| Облик власти | самоуправна регија |
| — Председник Скупштине Заједнице општина Аутономне покрајине Косово и Метохија | Радован Ничић |
| Историја | |
| Битни догађаји | |
| — Криза на северу Косова и Метохије | 2011 – данас |
| — Бриселски споразум (2013) | 19. април 2013. |
| — Заједница српских општина | у процесу оснивања |
| Географија | |
| Површина | |
| — укупно | 1,007 км2 |
| Становништво | |
| — 2006. | 68 000 |
| — 2015. | 79 910 |
| — густина | 79 становника ст./км2 |
| Привреда | |
| Валута | српски динар |
| — код валуте | RSD |
| Остале информације | |
| Временска зона | UTC +1 (CET) UTC +2 (CEST) |
Север Косова и Метохије (познат и као Северно Косово и Ибарски Колашин) је незванични назив за регион на северу Аутономне Покрајине Косово и Метохија, претежно насељен Србима, а који је након албанског проглашења независности остао под контролом Владе Србије. Састоји се од четири општине: Северна Косовска Митровица, Звечан, Лепосавић и Зубин Поток.
За разлику од српских енклава у централном делу покрајине, које су окружене територијом насељеном Албанцима, Северно Косово има непосредну везу са централном Србијом. На територији севера Косова и Метохије и даље делују српске институције, које су саставни део политичког, здравственог, културног и образовног система Србије. Након измештања из Приштине због ратних дешавања 1999. године и привременог боравка у централној Србији, сви факултети Универзитета у Приштини смештени су на север Косова и Метохије, у Косовску Митровицу, Звечан, Лепосавић, Лешак и Зубин Поток.
На северу Косова и Метохије се налази и седиште Скупштине Заједнице општина Аутономне Покрајине Косово и Метохија.
Површина овог подручја је око 1.007 km² што је око 9,2% територије Косова и Метохије.
Од проглашења независности Републике Косово[а], учестали су инциденти на северу. Врхунац достижу 2011. када Полиција Косова покушава да заузме административне прелазе Јариње и Брњак, 2013. и након потписивања Бриселског споразума. Нова криза је избила 2017. године приликом покушаја преласка воза Београд–Рашка на територију Космета.
У складу са Бриселским споразумом планирано је укидање паралелних институција и оснивање Заједнице српских општина у коју би ушле и општине са севера Косова и Метохије.
Спорт
[уреди | уреди извор]На северу Косова и Метохије постоје следећи клубови:
- Фудбалски клубови
- ФК Мокра Гора (Српска лига Запад)
- ФК Трепча (Зона Морава)
- ФК Звечан (Окружна лига Косовска Митровица)
- ФК Ибар Лепосавић (Окружна лига Косовска Митровица)
- ФК Моша (Окружна лига Косовска Митровица)
- ФК Копаоник Лешак (Окружна лига Косовска Митровица)
- ФК Рудар Косовска Митровица (Окружна лига Косовска Митровица)
- ФК Сочаница (Окружна лига Косовска Митровица)
- Познати фудбалери
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Етничка карта Косова и Метохије
-
Север Косова и Метохије 1941. године
-
Споменик НОБ у К. Митровици
-
Мост на Ибру
-
Зубин Поток, црква
-
Тврђава Звечански град
-
Црква у северној Косовској Митровици
Види још
[уреди | уреди извор]- Косовскомитровачки управни округ
- Косовскомитровачки округ (УНМИК)
- Криза на северу Косова и Метохије
- Скупштина Заједнице општина Аутономне покрајине Косово и Метохија
- Ибарски Колашин
- Криза на северу Косова и Метохије
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
Референце
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]]
