Севиљски берберин
| Севиљски берберин | |
|---|---|
| Опера буфа: Ђоакино Росини | |
 Фигаро, севиљски берберин | |
| Изворни назив | Il barbiere di Siviglia, ossia L'inutile precauzione |
| Либрето | Чезаре Стербини |
| Језик | италијански |
| Базирана на | Севиљски берберин |
| Премијера | 20. фебруар 1816. |
Севиљски берберин (итал. Il barbiere di Siviglia, ossia L'inutile precauzione, „Севиљски берберин, или узалудан опрез”) је позната комична опера у три чина и 4 слике италијанског композитора Ђоакина Росинија. Росини је имао само 24 године када је написао ово дело. Либрето је написао Ћезаре Стербини (франц. Cesare Sterbini) према Бомаршеовом (франц. Pierre-Augustin Caron de Beaumarchais) комаду.
Лица[уреди | уреди извор]
- Фигаро, берберин у Севиљи
- Гроф Алмавива
- Розина
- Доктор Бартоло, њен тутор
- Дон Базилио, учитељ музике
- Марселина, домаћица дон Бартола
- Фиорело, слуга грофа Алмавиве
- Наредник градске страже
Време и место[уреди | уреди извор]
Шпански град Севиља, средином 18. века.
Садржај опере[уреди | уреди извор]
Радња опере се врши у Севиљи.
Розина, млада девојка, заљубљена је у грофа Алмавиву, младог и лепог, који пева под њеним прозором желећи да јој се приближи. Али, Розину чува стари доктор Бартоло, који жели да се њоме ожени, и не дозвољава јој да излази из куће. Фигаро, лични берберин Бартолов, помаже младима да се упознају, представљајући Алмавиву као учитеља певања. И док Фигаро брије Бартола, Розина и Алмамива се договарају о својој будућности.
Да би остварили своју љубав, помаже им Фигаро који доводи бележника и сведоке. Венчање се обавља, а стари Бартоло мора да се помири са победом младости и љубави.
Галерија[уреди | уреди извор]
- "Севиљски берберин", Опера СНП-а, Нови Сад, 2011/12; Фотографије су део фото збирке Српског народног позоришта
"Севиљски берберин", Опера СНП-а, Нови Сад, 2011/12; Јелена Кончар као Розина
"Севиљски берберин", Опера СНП-а, Нови Сад, 2011/12; Васа Стајкић (Фигаро), Небојша Бабић (Бартоло)
"Севиљски берберин", Опера СНП-а, Нови Сад, 2011/12; Небојша Бабић (Бартоло) и Горан Крнета (Базилио)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Indeks operskih i baletskih libreta, priredila i prevela Aleksandra Đuričić (1. изд.). Beograd: Paideia. 1999. ISBN 867448042X. OCLC 445405162.
