Сегединска идеја
Сегединска идеја (мађ. A szegedi gondolat), неформално позната као Сегедински фашизам, односи се на прото-фашистичку идеологију која се развила међу антикомунистичким контрареволуционарима у Сегедину, у Мађарској 1919. године. Касније се развила у фашистичку и национал социјалистичку идеологију.[1]
Сегединска идеја заснована је на тврдњи да је Мађарска преварена у Првом светском рату од стране комуниста и Јевреја, стога је позвала на акцију како би поништила ово зло прогласивши свети рат против издајица.[2] Милитанти Сегедина промовисали су мађарски национализам, алтернативну идеју треће позиције, промовишући јачу државу.[1] Сегединци су промовисали иредентистичке тврдње на мађарске територије које су јој припадале пре краја Првог светског рата.[1] Ова идеологија је сматрала да постоји „јудеобољшевичка“ завера у Мађарској.[1] Главни вођа сегединаца је био Ђула Гембеш.[3] Гембеш је прогласио да је насиље „прихватљив начин вођења државе... како бисмо обликовали историју, не само у интересу мале групе, већ целе нације.“[3]
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Mann, Michael (2004). Fascists. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-53855-8.
- Ozsváth, Zsuzsanna (2000). In the Footsteps of Orpheus: The Life and Times of Miklós Radnóti. Indiana University Press. ISBN 978-0-253-33801-3.