Седам војних класика

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Седам војних класика (Традиционално кинески: 武經七書; пинјин или Wu ching ch'i shu) представљају седам најважнијих војних текстова древне Кине , у које је такође укључено и Сун Цуово Умеће ратовања. Списи су обједињени под овим именом још у 11 веку нове ере,и од времена династије Сунг били су укључени у већину војних књига приручника, ратних упутстава и енциклопедија царске кине. Од царских војсковођа захтевано је да прочитају и науче нека или сва од ових дела која су им била потребна да би заслужили унапређење,исто као што је за сву државну бирократију и администартивце постојала обавеза да науче и знају Конфучијева дела. Било је пуно зборника са различитим назнакама и анализама које су начинили изучаваоци овог дела кроз векове, које су довеле до стандардизације овог текста, који је данас објављен најпре у западном издаваштву. Цар Канси из династије Ћинг прокоментарисао је Седам војних класика,наводећи. " Прочитао сам свих седам књига, међу њима постоје неки делови који нису нужно исправни, а понегде и сујеверних ствари које могу бити искоришћене од стране лоших људи." Чланови Комунистичке партије Кине такође су изучавали ове текстове за време Кинеског грађанског рата као и многи Европски и Амерички војни умови.

Цар Шензонг (宋神宗), иначе шести цар династије Сунг,донео је одлуку који ће текстови ући у ову антологију-зборник 1080 године.

Према Ralph D. Sawyer и Mei-chün Sawyer-у,који су израдили један од последњих превода, Седам војних класика сачињавају следећи класични текстови:

Списак текстова[уреди]

  • Књига Јианг Зијина Шест тајних учења-Jiang Ziya (Taigong)'s Six Secret Teachings
  • Књига ”Методи Сс-су ма” (такође познато под називом Сима Рангијуво Умеће ратовања)
  • Сун цу-ово”Умеће ратовања”
  • Ву-ћи-јева књига ” Вузи”
  • Књига ”Веи Лиаози”
  • Књига ”Три страрегије Хуанг Шигонг”
  • Књига ”Питања и одговори између Танг Таизонга и Ли Веигонга”

Извори[уреди]