Седам ходочасничких цркава у Риму
Као дом папе и Римске курије, као и место многих локалитета и реликвија поштовања везаних за апостоле, свеце и хришћанске мученике, Рим је дуго био одредиште ходочасника. Вија Франчиђена је била древни ходочаснички пут од Енглеске до Рима. Било је уобичајено да се ходочашће заврши посетом гробовима Светих Петра и Павла. Повремено су неки били подстакнути да путују у Рим ради духовних користи стечених током јубилеја. Ове индулгенције су понекад захтевале посету одређеној цркви или црквама. Ходочасници нису морали да посете сваку цркву.[1]
Порекло итинерара
[уреди | уреди извор]Традицију посете свих седам цркава започео је Свети Филип Нери[2] око 1553. године како би комбиновао дружење и дељење заједничког верског искуства кроз откривање наслеђа раних светаца. Нери је саставио план пута који је укључивао посете Базилици Светог Петра, затим Светог Павла изван зидина, Светог Себастијана, Светог Јована Латеранског, Светог крста у Јерусалиму, Светог Лоренца изван зидина и на крају Санта Марија Мађоре. Он и неколико пријатеља и познаника би се окупили пре зоре и кренули у шетњу. У свакој цркви би било молитве, певања химни и кратка проповед Нерија.[3]
Једноставан оброк био је унапред договорен у вртовима Виле Матеи. Породица Матеи отворила је своје имање ходочасницима за одмор и обезбедила им хлеб, вино, сир, јаја, јабуке и саламу. Током ових „пикника”, музичари би свирали, а певачи наступали. Ова ходочашћа су била осмишљена као контрапункт бучном понашању током карневала.[3]
Цркве
[уреди | уреди извор].jpg)
У Риму постоји седам цркава Свете године (наведених према редоследу првенства):[4][5]
- Базилика Светог Јована Латеранског (Главна папска архибазилика)
- Базилика Светог Петра у Ватикану (Главна папска базилика)
- Базилика Светог Павла изван зидина (Главна папска базилика)
- Базилика Свете Марије Велике (Главна папска базилика)
- Базилика Светог Лоренца изван зидина (Мања папска базилика)
- Базилика Светог крста у Јерусалиму (Мања базилика)
- Базилика Светог Себастијана изван зидина (Мања базилика)
Базилика Светог Петра и Базилика Светог Павла одређене су као ходочасничке цркве од стране папе Бонифација VIII за прву Свету годину 1300. године. Папа Климент VI додао је Архибазилику Светог Јована Латеранског 1350. године, а Папа Гргур XI додао је Базилику Свете Марије Велике 1375. године. Ово су четири главне папске базилике у Риму. Свака садржи Света врата, која се отварају само током званичних јубиларних година.[1]
Светилиште Госпе од Божанске љубави додао је Папа Јован Павле II за Велики јубилеј 2000. године, заменивши Светог Себастијана изван зидина. Међутим, многи ходочасници и даље преферирају седам базилика пре 2000. године, па такође посећују цркву Светог Себастијана поред оних које су потребне за индулгенцију, или чак уместо Светилишта (с обзиром на то да шетња од Светилишта до ужег градског језгра траје најмање пола дана само за себе, и да постоји индулгенција за посету било којој од четири главне базилике). Неки ходочасници прелазе делове пута пешице, а за остатак користе такси или јавни превоз.[6] У Јубилеју 2025, Свети Себастијан поново фигурира као ходочасничка црква.[7]
Шетња седам цркава традиционално се обавља на среду Велике недеље.
Такође постоји тура Седам цркава у Турској која посећује свих седам хришћанских цркава поменутих у Књизи откривења, укључујући цркву у Ефесу.
Класичних седам ходочасничких цркава Рима
[уреди | уреди извор]-
Архибазилика Светог Јована Латеранског -
Базилика Светог Петра у Ватикану -
Базилика Светог Павла изван зидина -
Базилика Санта Марија Мађоре -
Базилика Светог Лоренца изван зидина -
Базилика Светог крста у Јерусалиму -
Базилика Светог Себастијана изван зидина
_-_2021-08-25_-_4.jpg)
.jpg)
Водичи за Рим
[уреди | уреди извор]Водичи постоје још од античких времена. Периплус је био рукопис у којем су наведене луке и обални оријентири, по редоследу и са приближним међусобним удаљеностима, које је капетан брода могао очекивати да пронађе дуж обале.[8] Итинераријум је била староримска мапа путева у облику приказа градова, села (vici) и других стајалишта, са међусобним удаљеностима.
Први такви водичи за средњовековни Рим (mirabilia urbis) састављени су у 12. веку како би задовољили потребе путника у Рим. Седам ходочасничких цркава Рима наведено је следећим редоследом у водичу Францинија (1595): Сан Ђовани Латерано, Свети Петар, Сан Паоло фуори ле мура, Санта Марија Мађоре, Сан Лоренцо фуори ле мура, Сан Себастијано и Санта Кроче ин Ђерузалеме.[9] Ђовани Баљоне у својој књизи наводи девет главних цркава Рима, додајући помало необично цркву Санта Марија Анунцијата дел Гонфалоне и трио цркава некада познатих као alle Tre Fontane, смештених на месту мучеништва Светог Павла: Санти Винченцо е Анастасио але Тре Фонтане, Санта Марија Скала Чели и Сан Паоло але Тре Фонтане.[10]
Водичи пре средине 18. века били су намењени онима на верском ходочашћу, док су они каснији укључивали водиче за оне са културним интересовањем за старине и уметност, задржавајући дистанцу од фокуса на побожне аспекте.
Иако су они и даље имали значај, до 18. века, славна историја као и ризнице италијанске уметности, такође су привлачиле културне ходочаснике на Гранд тур по Европи који је готово увек укључивао Рим. Рани заговорници укључивали су Ричарда Ласелса у његовој књизи из 1670. године о Путовању у Италију. Ови списи сада служе улогу у науци о историји Рима, садашњости и прошлости. Међу предмодерним водичима или итинерарима за Рим су:
- Mirabilia Urbis Romae (1140-е), Аноним.
- Descriptio urbis Romae (око 1433), Леон Батиста Алберти.
- Roma Instaurata (написано 1444, штампано 1481), Флавио Бјондо.
- Franzini, Girolamo (1595). Le cose Maravigliose dell'alma citta de Roma. Guglielmo Facciotto, Рим.
- Gioioso, Antonio Maria (1608). Le cose Maravigliose dell'alma citta de Roma. Guglielmo Facciotto, Рим.
- Anonymous (1670). Guida Angelica Perpetua per visitar le chise , che sono dentro e fuori di Roma. il Moneta, Рим.
- Studio di Pittura scoltura et architettura nelle Chiese di Roma (1674), опат Филипо Тити.
- Sebastiano, Pietro de' (1683). Viaggio Curioso di Roma Sagra e Profana Gentile, per contentare i Forastieri. il Moneta, Рим.
- Sebastiano, Pietro de' (1683). Viaggio Curioso de' Palazzi e ville più notabile di Roma. il Moneta, Рим.
- Antiquae Notitia or the antiquities of Rome у два дела (1713), Базил Кенет.
- Indice istorico del gran prospetto di Roma: ovvero Itinerario Istruttivo. (1765) Ђузепе Вази.
- Nuova Descrizione di Roma Antica e Moderna e de suoi Contorni Том 1 (1820), Карло Феа.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Smith, Joan Merkel. "Jubilee in Rome: A Pilgrim's Report", St. Anthony's Messenger
- ^ Schneible, Ann. "Visiting the Seven Pilgrim Churches of Rome", Zenit, 12. 11. 2012.
- ^ а б „"St. Philip's 'Picnic'", The Pontifical Congregation of the Oratory”. Архивирано из оригинала 7. 2. 2016. г. Приступљено 14. 2. 2016.
- ^ „Churches and Basilicas in Rome”. ALL THE INFORMATION ABOUT THE CITY OF ROME. Приступљено 24. 12. 2021.
- ^ „Jubilee 2015: visiting the Seven Major Churches of Rome”. 5. 7. 2015. Приступљено 15. 9. 2016.
- ^ Thoman OFS, Bret. "A pilgrimage to the Seven Churches of Rome", Aletheia, 6. 1. 2021.
- ^ Барем према званичном веб-сајту, погледајте овде.
- ^ Kish, George (1978). A Source Book in Geography. Кембриџ: Harvard University Press. стр. 21. ISBN 0-674-82270-6.
- ^ *Franzini, Girolamo (1595). Le cose Maravigliose dell'alma citta de Roma. Guglielmo Facciotto, Рим.
- ^ The nine churches of Rome (Le nove chiese di Roma., Giovanni Baglione, 1639)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Ходочашће седам цркава у Риму, Јубилеј 2025.
