Седиште
Седиште је место за седење. Термин може да обухвата додатне карактеристике, као што су леђа, наслон за руке, наслон за главу, али и седиште[појаснити] у ширем смислу.
Врсте седишта
[уреди | уреди извор]Следе примери различитих врста седишта:
- Фотеља, столица опремљена наслонима за руке
- Авио седиште, за путнике у авиону
- Барска столица, висока столица која се користи у баровима и многим кућама
- Клупа, дуго тврдо седиште
- Седиште за бицикл, седло на бициклу
- Ауто седиште, седиште у аутомобилу
- Катедра, седиште епископа које се налази у катедрали
- Столица, седиште са наслоном
- Седиште са наслоном, мекана столица са ослонцем за ноге
- Кауч, дуго мекано седиште
- Избациво седиште, седиште за спасавање у авиону
- Склопиво седиште
- Тврдо седиште
- Седиште за бебе, за мало дете у аутомобилу
- Седиште за скок, помоћно седиште у возилу
- дуго седиште у цркви, синагоги или судници
- Седло, врста седишта која се користи на леђима животиња, бицикла, крила итд.
- Клизно седиште, у чамцу на весла
- Софа, алтернативни назив за кауч
- Столица, седиште без наслона за руке или наслона
- Трон, место за монарха
- Инвалидска колица, покретно седиште намењено особама са инвалидитетом
Ергономија
[уреди | уреди извор]За некога ко седи, дужина 'поплитеалне задњице' је хоризонтална удаљеност од крајњег задњег дела задњице до задњег дела потколенице.[1] Ово антропометријско мерење се користи за одређивање дубине седишта. Столице које се масовно производе обично користе дубину од 15 to 16 in (38,1 to 40,6 cm).[2]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Anthropometry”. City University of Hong Kong. Приступљено 1. 9. 2018.
- ^ Scott Openshaw and Erin Taylor (2006). „Ergonomics and Design, a Reference Guide” (PDF). www.ehs.oregonstate.edu. Oregon State University. Приступљено 19. 10. 2022.