Седма египатска династија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Седма египатска династија заједно са Осмом, Деветом, Десетом и Једанаестом (само у Теби) се често сврстава под назив Први прелазни период Египта [1].

Седма и Осма династија представљају конфузан период египатске историје и чини их слабо позната лоза фараона. Разлика између династија се темељи на претпоставцида одсуство девет краљева у Торинском канону раздваја ове две династије.

Историја[уреди]

Као година завршетка Старог краљевства узима се 2181. година п. н. е. тј. завршетак владавине Шесте династије. Номарси су својим областима управљали самостално иако је у Мемфису номинално постојала владарска династија. За седму династију Манетон наводи да ју је чинило 70 Мемфита (високих чиновника Мемфиса) који су владали по један дан (дакле 70 дана 2181. године п. н. е). По другим изворима, династију је чинило 11 краљева са укупном владавином од 75 година.

Фарани Седме династије[уреди]

Фараони Седме династије били су [2]:

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Lorana Oakes, Lucia Gahlin, Ancient Egypt, pp 16, Hermes House, 2008.
  2. Генеологија, Краљева и краљевства: Седма египатска династија, Приступљено 8. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]