Пређи на садржај

Седмо небо (филм из 1927)

С Википедије, слободне енциклопедије
Седмо небо
Филмски постер
Изворни наслов7th Heaven
РежијаФренк Борзејги
СценариоБенџамин Глејзер
Хари Х. Калдвел (титлови)
Кетрин Хиликер (титлови)
Бернард Ворхаус (непотписан)
ПродуцентВилијам Фокс
Темељи се наСедмо небо
(Остин Стронг)
Главне улогеЏенет Гејнор
Чарлс Фарел
Бен Бард
Директор
фотографије		Ернест Палмер
Џозеф Валентајн
МонтажаБарни Вулф
ДистрибутерFox Film Corporation
Година1927.
Трајање110 минута
ЗемљаСАД
Језикнеми (енглески титлови)
Буџет1,3 милиона долара
Зарада2,5 милиона долара[1]
IMDb веза
Цео филм

Седмо небо (енгл. 7th Heaven) је амерички неми љубавно-драмски филм из 1927. године, редитеља Френка Борзејгија, према сценарију који је Бенџамин Глејзер написао на основу истоимене сценске драме Остина Стронга. Радња је смештена у Париз пред избијање Првог светског рата и прати младу жену (Џенет Гејнор) коју од полиције спашава чистач улица (Чарлс Фарел), лажно се представљајући као њен супруг.

Филм је премијерно приказан 6. маја 1927. у Лос Анђелесу као стандардни неми филм, да би у септембру исте године изашао са синхронизованом звучном пратњом, која је укључивала музичку партитуру и звучне ефекте. По изласку је остварио и критички и комерцијални успех и допринео томе да се Fox Film Corporation учврсти као велики филмски студио. Био је међу прва три филма номинована у категорији за најбољи филм (тада познате као „изванредан филм”) на 1. додели Оскара, одржаној 16. маја 1929. године. Џенет Гејнор је освојила првог Оскара за најбољу глумицу за своју улогу у овом филму (као и за своје улоге у филмовима Излазак сунца из 1927. и Улични анђео из 1928. године).[2] Френк Борзејги је освојио првог Оскара за најбољег редитеља, а Бенџамин Глејзер првог Оскара за најбољи адаптирани сценарио.

Конгресна библиотека је 1995. изабрала Седмо небо за очување у Националном филмском регистру као филм од „културног, историјског или естетског значаја”.[3][4] Филм је ушао у јавно власништво у Сједињеним Америчким Државама 2023. године.

Радња

[уреди | уреди извор]

Почетком друге деценије 20. века, Шико ради у париској канализацији. Он изражава жељу да постане чистач улица, како би могао да ради изнад земље. После разговора са свештеником те цркве, Шико добија препоруку која му је потребна за посао уличног чистача.

Дијана је млада проститутка која живи са својом насилном сестром Наном. Када стигну вести да су се њихови ујак и ујна вратили са богатством, Нана се нада да ће им они обезбедити удобнији смештај. Међутим, када ујак директно упита Дијану да ли су она и њена сестра остале „чисте и пристојне”, израз на њеном лицу потврђује његове најгоре сумње и он, одбијајући да их поведе кући, одриче их се. Нана, бесна на Дијану јер је открила истину, почиње да је туче. Док Дијана покушава да побегне на улицу, Шико се умеша и спасава је.

Након кратког флертовања између Дијане и Шика, Нана се враћа са полицијом, са намером да ухапси Дијану. Шико поново интервенише, тврдећи да Дијана није проститутка већ његова жена. Упркос почетној сумњичавости, полиција одустаје од хапшења Дијане, али тражи Шикову адресу како би проверила да ли су стварно у браку. Забринут због могућих последица због лагања, Шико страхује да би могао да изгуби посао уличног чистача. Како би обезбедио алиби, предлаже Дијани да се усели код њега. Након што се увери да је неће искоришћавати, Дијана прихвата Шиков предлог.

Убрзо потом, полиција посећује Шиков стан ради даље истраге и њихова стратегија успева, те обоје бивају ослобођени сваке сумње. Пошто више нема разлога да остане, Дијана се спрема да оде, обесхрабрена јер се у међувремену зближила са Шиком и његовим прозрачним станом на шестом спрату без лифта. Када јој Шико понуди да остане, она радосно прихвата, осећајући да јој је Шико дар од Бога. Како проводе све више времена заједно, брзо се заљубљују и одлучују да се истински венчају.

Вести о избијању Првог светског рата стижу у Француску, што подстиче пар да одржи незванично венчање у свом стану, са Богом као јединим сведоком. Шико је убрзо регрутован, приморан да крене на бојиште. По његовом одласку, огорчена Нана се враћа, исмева Дијану због њеног брака и поново покушава да је нападне, али је Дијана, оснажена Шиковом подршком, уз новостечену храброст успева да отера.

Док се Шико бори у рату, Дијана проналази посао у фабрици муниције. Током једне битке, Шико је тешко рањен и верује да умире. Када Дијана буде обавештена да је Шико званично проглашен мртвим, она је сломљена. Ипак, по завршетку рата, Шико се враћа кући — његова смрт је била погрешно пријављена — али је сада слеп.

Улоге

[уреди | уреди извор]
Глумац Улога
Џенет Гејнор Дијана
Чарлс Фарел Шико
Бен Бард пуковник Брисак
Алберт Гран Бул
Дејвид Батлер Гобен
Мари Москвини госпођа Гобен
Гладис Броквел Нана
Емил Шотар отац Шевијон
Џеси Хаслет ујна Валентина
Брендон Херст ујак Џорџ
Џорџ Е. Стоун радник у канализацији
Лилијан Вест Арлета

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Biggest Money Pictures”. Variety. 21. 6. 1932. стр. 1. 
  2. ^ Bird, David (15. 9. 1984). „Janet Gaynor Is Dead At 77; First 'Best Actress' Winner”. nytimes.com. Приступљено 30. 3. 2015. 
  3. ^ American Society of Cinematographers (фебруар 1996). „Films Chosen for Library of Congress National Film Registry”. American Cinematographer. ASC Holding Corp. 77 (22): 114. ISSN 0002-7928. 
  4. ^ „Complete National Film Registry Listing”. Library of Congress. Приступљено 2020-05-15. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Седмо_небо_(филм_из_1927)&oldid=30672319”