Лукреција је након силовања позвала своју родбину, све им испричала и извршила самоубиство. Брут и Колатин су тада народу показали њено мртво тело и позвали га да оружјем освети Секстов злочин. Резултат је био устанак у коме су краљТарквиније и његов син прогнани, а Рим проглашен републиком.
Краљ Тарквиније Охоли и његов син су се склонили код својих етрурских рођака, укључујући Ларса Порсену који их је покушао силом вратити на власт, али је одустао, импресиониран храброшћу Римљана. Тарквинијеви су потом били у граду Габии, а 496. п. н. е. учествовали у бици код Регилског језера у којој је краљ Тарквиније Охоли рањен, а Секст убијен.
У изворном приказу династије Тарквинија, који је изнео Фабије Пиктор, он се наводи као други син, између Тита и Арунса.[1] Међутим, према Ливију и Дионисију из Халикарнаса, био је трећи, односно први син.[2] Према римској традицији, његово силовањеЛукреције представљало је непосредни повод за збацивање монархије и успостављање Римске републике.
О личном животу Секста Тарквинија мало се зна, будући да су појединости о њему засенчене његовим поступцима. Могуће је да је био најмлађи члан породице, јер се име „Секст“ преводи као „шести“, што би указивало на то да је био шести син, са двојицом живе браће и тројицом који су били мртворођени или су умрли у раном детињству. Секст и његова породица били су етрурског порекла. Према Ливију, краљ Тарквиније Охоли имао је потешкоћа при освајању града Габија, па је послао Секста да их превари, представљајући се као пребеглица. Секст је постао војсковођа у њиховој војсци, да би их потом издао и омогућио свом оцу да заузме град.[3]
Краљ Тарквиније Охоли држао је под опсадом Ардеју, град Рутула. Место се није могло заузети силом, па је римска војска стајала утврђена у логору под самим зидинама. Док су се краљеви синови, заједно са својим рођаком Тарквинијем Колатином, сином Егерија, гостили, избио је спор око врлине њихових жена. Пошто се на ратишту ништа није догађало, узјахали су коње како би изненадно посетили своје домове. Најпре су отишли у Рим, где су затекли краљеве кћери неспремне, на раскошној гозби. Потом су пожурили у Колатију и тамо, иако је било дубоко у ноћ, затекли Лукрецију, Колатинову супругу, како преде међу својим служавкама.[4]
Лепота и врлина Лукреције распламсале су зле страсти Секста Тарквинија. Неколико дана касније вратио се у Колацију, где га је Лукреција гостољубиво дочекала као рођака свог мужа. Усред ноћи, он је прикривено ушао у њену собу са извученим мачем. Натерао ју је да попусти пред његовим сексуалним насртајима рекавши јој да је алтернатива да убије њу и једног од њених робова, споји њихова тела и тврди да је бранио част њеног мужа када ју је ухватио у прељуби.[5]
Приказ самоубиства Лукреције, Јоос ван Клеве
Ускоро затим, Лукреција је послала поруку свом мужу и оцу, Спурију Лукрецију Трицепитину, обавестивши их о свему. Потом је извршила самоубиство.[6]
Према римској традицији, Секст Тарквиније је потом побегао у Габије тражећи уточиште, али је убијен из освете за своја претходна дела.[7] Побуна која је уследила у Риму, предвођена пријатељем и рођаком Лукрецијиног мужа, Луцијем Јунијем Брутом, срушила је монархију Луција Тарквинија Охолог и довела до оснивања Римске републике, при чему је Брут постао први конзул, а Колатин његов колега.
Прича о силовању Лукреције тема је наративне песме Вилијама ШекспираСиловање Лукреције (The Rape of Lucrece), дела које је дужине колико и многе пуноформатне представе и чије извођење траје око два сата. Понекад је извођена као позориште читања (readers' theatre). Шекспир такође алудира на Тарквинија и у својим драмама. У Симбелину (Cymbeline, чин 2, сцена 2), Јакимо се провукао у спаваћу собу успаване Имогене и упоређује себе са Тарквинијем:
„Наш Тарквиније тако
Нежно је притискао трске, пре него што је пробудио
У Шекспировој историјској драмиЈулије Цезар (чин 2, сцена 1), лик Брут размишља о улози свог претка у свргавању Тарквинијевог оца и монархије:
Илустрација из 16. века, приказана у костимима тог доба, која приказује напад Тарквинија и Лукрецијин захтев за правдом пред сведоцима.
„Да ли ће Рим стајати под страхом једног човека?
Шта, Рим? Моји преци су протерали Тарквинија са улица Рима, када је био назван краљем.“
Тарквиније, под својим првим именом Секст, присутан је са етрурском војском у Песмама старог Рима (Thomas Babington Macaulay), када Ларс Порсена, краљ Клузијума, покушава да врати династију Тарквинија на римски престо:
„Са десне стране коња је јахао Мамилије, принц латинског имена,
А са леве лажни Секст, који је извршио дело срама.“
А када је лице Секста угледано међу непријатељима,
подигла се јаука која је раздирила небо над целим градом.
На крововима није било жене која није пљувала у његовом правцу и негодовала,
ни детета које није вриштало клетве и тресло својом малом песницом.[11]
Силовање Лукреције такође је тема опере Бенџамина Бритена из 1946. године, Силовање Лукреције (The Rape of Lucretia).
^Балке, Фридрих (2011). „Слика Лукреције: о стварању републиканског харизмата у Ливију“. New German Critique. 114: 35—50. ISSN0094-033X.Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
^Glendinning, Eleanor (2013). „Reinventing Lucretia: Rape, Suicide and Redemption from Classical Antiquity to the Medieval Era”. International Journal of the Classical Tradition. 20 (1–2): 61—82. ISSN1073-0508. doi:10.1007/s12138-013-0322-y.
^Ливије, Од оснивања града (Ab urbe condita), 1.60.
^National Gallery of Art (Национална галерија уметности, Вашингтон, САД).
^сликa harvnb грешка: no target: CITEREFсликa (help)
^„Фајл: Смрт Лукреције.jpg“, Википедија, преузето 7. децембра 2020.
^„Хорације на мосту, Меколи“. Архивирано са оригиналне странице 2. фебруара 2012. Преузето 12. марта 2012.
