Селемлија

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Селемлија
мкд. Селемли
Викиекспедиција Бојмија 164.jpg
Поглед ка Селемлији
Административни подаци
Држава Северна Македонија
ОпштинаБогданци
Становништво
 — (2002)327
Географске карактеристике
Координате41°09′01″ СГШ; 22°37′01″ ИГД / 41.150278° СГШ; 22.616944° ИГД / 41.150278; 22.616944Координате: 41°09′01″ СГШ; 22°37′01″ ИГД / 41.150278° СГШ; 22.616944° ИГД / 41.150278; 22.616944
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина148 м
Површина6 км2
Селемлија на мапи Северне Македоније
Селемлија
Селемлија
Селемлија на мапи Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број1484
Позивни број034
Регистарска ознакаGE

Селемлија (мкд. Селемли) је насеље у Северној Македонији, у крајње јужном делу државе. Селемлија је насеље у оквиру општине Богданци.

Селемлија има велики значај за српску заједницу у Северној Македонији, пошто Срби чине већину у насељу.

Географија[уреди | уреди извор]

Селемлија је смештена у крајње јужном делу Северне Македоније, на самој граници са Грчком, која се пружа 1 километар јужно од насеља. Од најближег града, Богданаца, село је удаљено 10 км југоисточно, а од Ђевђелије је удаљено 11 км.

Село Селемлија се налази у историјској области Бојмија. Село је положено у долини Вардара, на приближно 150 метара надморске висине. Околина насеља је равничарска и плодно пољопривредно подручје. Атар насеља има површину од 6 km², од чега је 390 хектара обрадиво земљиште, 160 хектара су пашњаци и само 4 хектара су шуме.[1]

Месна клима је измењена континентална са значајним утицајем Егејског мора (жарка лета).

Историја[уреди | уреди извор]

Крајем 19. века Селемлија је била насељена Турцима. У Етнографији вилајета Адријанопољ, Монастир и Салоника, штампаној у Цариграду 1878. године, која се односи на мушко становништво 1873. године, Селемлија има 15 домаћинства и 54 житеља муслимана.[2] Према Василу Канчову, у Селемлији је 1900. године живело 250 Турака.[3] Селемлију тридесетих година 20. века, након исељавања Турака, насељавају Срби из околине Лесковца, Врања, Врањске Бање и Криве Феје. Током Другог светског рата, за време бугарске окупације, мештани су морали да се спасавају бежећи на просторе данашње Јужне Србије, да би се након завршетка рата вратили на своја огњишта.[4]

Становништво[уреди | уреди извор]

Селемлија је према попису из 2002. године имала 327 становника. Већинско становништво у насељу су Срби (89%), а мањина су етнички Македонци (11%). Претежна вероисповест месног становништва је православље. Сви мештани славе Ђурђевдан, који је уједно и сеоска слава. По традицији, мештани се окупљају око заједничке трпезе, крај записа старе крушке, која се налази насред насеља.[5]

Кретање броја становника[6]
1948 1953 1961 1971 1981 1991 1994 2002
207 161 287 303 321 336 342 327
Упоредни преглед националног састава становништва 1961. и 2002. године
Национални састав према попису из 1961.[7]
Срби
  
282 98,3 %
Македонци
  
2 0,7 %
Албанци
  
2 0,7 %
Укупно: 287
Национални састав према попису из 2002.[8]
Срби
  
292 89,3 %
Македонци
  
35 10,7 %
Укупно: 327

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Панов, Митко (1998). Енциклопедија на селата во Република Македонија. Скопје. стр. 268. 
  2. ^ „Македония и Одринско. Статистика на населението от 1873 г.“ Македонски научен институт, София, 1995, стр. 160—161.
  3. ^ Кѫнчовъ, Василъ (1900). Македония. Етнография и Статистика. София. стр. 151. 
  4. ^ „Селемлија”. srbi.org.mk. Спона. Архивирано из оригинала на датум 12. 02. 2019. Приступљено 11. 02. 2019. 
  5. ^ „Оаза Срба на међи”. novosti.rs. Вечерње новости. 
  6. ^ „Население по возраст и по пол, по населени места, според пописите спроведени во Република Македонија по Втората светска војна”. makstat.stat.gov.mk. 
  7. ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године (PDF). Београд: Савезни завод за статистику. 1992. 
  8. ^ Попис на населението, домаќинствата и становите 2002, Книга X (PDF). Скопје: Државен завод за статистика. 2002. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]