Селен

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Селен (вишезначна одредница).
Селен,  34Se
Se,34.jpg
Општа својства
Име, симбол селен, Se
Селен у периодном систему
Водоник (диатомски неметал)
Хелијум (племенити гас)
Литијум (алкални метал)
Берилијум (земноалкални метал)
Бор (металоид)
Угљеник (полиатомски неметал)
Азот (диатомски неметал)
Кисеоник (диатомски неметал)
Флуор (диатомски неметал)
Неон (племенити гас)
Натријум (алкални метал)
Магнезијум (земноалкални метал)
Алуминијум (постпрелазни метал)
Силицијум (металоид)
Фосфор (полиатомски неметал)
Сумпор (полиатомски неметал)
Хлор (диатомски неметал)
Аргон (племенити гас)
Калијум (алкални метал)
Калцијум (земноалкални метал)
Скандијум (прелазни метал)
Титанијум (прелазни метал)
Ванадијум (прелазни метал)
Хром (прелазни метал)
Манган (прелазни метал)
Гвожђе (прелазни метал)
Кобалт (прелазни метал)
Никл (прелазни метал)
Бакар (прелазни метал)
Цинк (прелазни метал)
Галијум (постпрелазни метал)
Германијум (металоид)
Арсен (металоид)
Селен (полиатомски неметал)
Бром (диатомски неметал)
Криптон (племенити гас)
Рубидијум (алкални метал)
Стронцијум (земноалкални метал)
Итријум (прелазни метал)
Цирконијум (прелазни метал)
Ниобијум (прелазни метал)
Молибден (прелазни метал)
Технецијум (прелазни метал)
Рутенијум (прелазни метал)
Родијум (прелазни метал)
Паладијум (прелазни метал)
Сребро (прелазни метал)
Кадмијум (прелазни метал)
Индијум (постпрелазни метал)
Калај (постпрелазни метал)
Антимон (металоид)
Телур (металоид)
Јод (диатомски неметал)
Ксенон (племенити гас)
Цезијум (алкални метал)
Баријум (земноалкални метал)
Лантан (лантаноид)
Церијум (лантаноид)
Празеодијум (лантаноид)
Неодијум (лантаноид)
Прометијум (лантаноид)
Самаријум (лантаноид)
Еуропијум (лантаноид)
Гадолинијум (лантаноид)
Тербијум (лантаноид)
Диспрозијум (лантаноид)
Холмијум (лантаноид)
Ербијум (лантаноид)
Тулијум (лантаноид)
Итербијум (лантаноид)
Лутецијум (лантаноид)
Хафнијум (прелазни метал)
Тантал (прелазни метал)
Волфрам (прелазни метал)
Ренијум (прелазни метал)
Осмијум (прелазни метал)
Иридијум (прелазни метал)
Платина (прелазни метал)
Злато (прелазни метал)
Жива (прелазни метал)
Талијум (постпрелазни метал)
Олово (постпрелазни метал)
Бизмут (постпрелазни метал)
Полонијум (постпрелазни метал)
Астат (металоид)
Радон (племенити гас)
Францијум (алкални метал)
Радијум (земноалкални метал)
Актинијум (актиноид)
Торијум (актиноид)
Протактинијум (актиноид)
Уранијум (актиноид)
Нептунијум (актиноид)
Плутонијум (актиноид)
Америцијум (актиноид)
Киријум (актиноид)
Берклијум (актиноид)
Калифорнијум (актиноид)
Ајнштајнијум (актиноид)
Фермијум (актиноид)
Мендељевијум (актиноид)
Нобелијум (актиноид)
Лоренцијум (актиноид)
Радерфордијум (прелазни метал)
Дубнијум (прелазни метал)
Сиборгијум (прелазни метал)
Боријум (прелазни метал)
Хасијум (прелазни метал)
Мајтнеријум (непозната хемијска својства)
Дармштатијум (непозната хемијска својства)
Рендгенијум (непозната хемијска својства)
Коперницијум (прелазни метал)
Нихонијум (непозната хемијска својства)
Флеровијум (постпрелазни метал)
Московијум (непозната хемијска својства)
Ливерморијум (непозната хемијска својства)
Тенесин (непозната хемијска својства)
Оганесон (непозната хемијска својства)
S

Se

Te
арсенселенбром
Атомски број (Z) 34
Група, блок група 16
(халкогени)
, p-блок
Периода периода 4
Категорија   полиатомски неметал, понекад се сматра металоидом
Рел. ат. маса (Ar) 78,96 u
Ел. конфигурација [Ar]3d104s24p4
по љускама
2, 8, 18, 6
Физичка својства
Боја сива
Агрегатно стање чврсто
Тачка топљења 494 K
(221 °C)
Тачка кључања 957,8 K
(684,6 °C)
Густина 4790 kg/m3
Моларна запремина 16,42×10−3 m3/mol
Топлота фузије 6,694 kJ/mol
Топлота испаравања 26,3 kJ/mol
Сп. топл. капацитет 320 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања ±2, 4, 6
Особине оксида јако кисели
Електронегативност 2,55 (Полинг)
2,48 (Олред)
Енергије јонизације 1: 941 kJ/mol
2: 2.045 kJ/mol
3: 2973,7 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус 115 (103) pm
Ковалентни радијус 116 pm
Валсов радијус 116 pm
Кристална структура хексагонална
Хексагонална кристална структура за селен
Брзина звука 3.350 m/s (293,15 K)
Топл. водљивост 2,04 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост 1,0×10−4 S/m
Мосова тврдоћа 2
референцеВикиподаци

Селен или селенијум (Se, лат. sellenium) је металоид VIA групе.[1] Познато је неколико његових изотопа чије се атомске масе налазе између 65-91. Откривен је 1817. године од стране Јенс Јакоба Берцелијуса. Име је добио по грчкој речи selene која означава месец (зато што се увек јављао уз телур, лат. tellus - Земља).

Заступљеност и добијање[уреди]

Селен је заступљен у земљиној кори у количини од 0,05 ppm (енгл. parts per million), као пратилац неких руда сумпора. У индустрији се добија као споредни производ пречишћавања руда бакра и сумпора.

Селенов оксид (SeO2) се раствара у азотастој киселини (HNO3). Потом се пропушта кроз раствор сумпор диоксида. Слободан селен се издваја као црвени талог. У лабораторијама селен се добија редукујући киселину селен VI (H2SeO4) помоћу H2N-NH2.

Намирнице најбогатије селеном су: пшеница, непрерађен пиринач, овас, семенке диње, полумасно млеко, посно месо и риба.

Примена[уреди]

Селен има велику примену у фото индустрији, а највише се користи за израду фото ћелија. сем тога користи се и као додатак стаклу и челику. Сулфид селена (SeS2) се користи у шампонима за сузбијање перута, а (Na2SeO3) је веома јак инсектицид

Хемијске особине[уреди]

Због положаја у периодном систему особине селена подсећају на особине сумпора. Киселина селен VI (H2SeO4), слично као и сумпорна киселина, је веома јака киселина са оксидационим дејством.[2]

Јони селена (Se2-) у базној средини лако мењају оксидациони број навише. Реакцијом хлора са селеном настаје браункаста течност Se2Cl2, која се загревањем распада на чист селен и безбојан селен(IV)хлорид (SeCl4).

Алотропске модификације[уреди]

Селен има 3 алотропске модификације.

  • Модификација α је сребрносив, крх метал. На ваздуху се полако оксидује, не реагује са водом, али реагује и са киселинама и са базама.
  • Модификација β је црвени амфотеран прашак. Веома је реактиван, на ваздуху се сам од себе пали, и веома брзо реагује са водом,
  • Модификација γ је стакласто розесиво чврсто тело. Ова модификација је међумодификација између алфе и бете. Ова модификација се обично добија хлађењем течног селена

Једињења[уреди]

Отровна једињења селена:

  • диметил селена,
  • селендиоксид,
  • селенхидрид

Биолошки значај[уреди]

Селен је један од микроелемената неопходних за живот људи, који се мора уносити исхраном. Он је неопходан за правилан рад ензимских система. Улази у састав аминокиселина селеноцистина и селенометионина. Неопходан је за функционисање ензима глутатион пероксидазе, који каталише реакције „неутралисања“ реактивних кисеоничних врста, као што су пероксиди. Он штити црвена крвна зрнца и ћелијске мембране.

Такође је битан за функционисање одбрамбеног система и штитне жлезде. Заједно са другим антиоксидансима штити срце, помаже при депресији, премору и превеликој нервози. Редукује количину штетних једињења која изазивају настанак реуматских запаљења.

Код мушкараца пола селена који се налази у организму је у тестисима и у сперми коју они продукују.

Препоручљива количина селена коју дневно одрасле особе треба да унесу износи 55 микрограма. Ако се човек редовно храни не може доћи до недостатка селена.

Вишак селена је штетан и сматра се да уношење преко 400 микрограма дневно може да изазове тровање. Једина област на свету где долази до недостатка селена у организму због његовог мањка у исхрани су неки делови Кине.

Референце[уреди]

  1. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]