Селен

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Селен
Se,34.jpg
Општа својства
Име, симбол селен, Se
У периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
S

Se

Te
арсенселенбром
Атомски број (Z) 34
Група, периода група 16 (халкогени), периода 4
Блок p-блок
Категорија   полиатомски неметал, понекад се сматра металоидом
Рел. ат. маса (Ar) 78,971(8)[1]
Ел. конфигурација [Ar]3d104s24p4
по љускама
2, 8, 18, 6
Физичка својства
Боја сива
Агрегатно стање чврсто
Тачка топљења 494 K (221 °‍C)
Тачка кључања 957,8 K (684,6 °C)
Густина 4.790 kg/m3
Моларна запремина 16,42×10−3 m3/mol
Топлота фузије 6,694 kJ/mol
Топлота испаравања 26,3 kJ/mol
Притисак паре 0,695 Pa (494 K)
Сп. топл. капацитет 320 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања ±2, 4, 6
Особине оксида јако кисели
Електронегативност 2,55 (Полинг)
2,48 (Олред)
Енергије јонизације 1: 941 kJ/mol
2: 2.045 kJ/mol
3: 2.973,7 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус 115 (103) pm
Ковалентни радијус 116 pm
Валсов радијус 116 pm
Линије боје у спектралном распону
Остало
Кристална структурахексагонална
Хексагонална кристална структура за селен
Брзина звука 3.350 m/s (293,15 K)
Топл. водљивост 2,04 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост 1,0×10−4 S/m
Мосова тврдоћа 2
CAS број 7782-49-2
референцеВикиподаци

Селен или селенијум (Se, лат. sellenium) металоид је VIA групе.[2] Познато је неколико његових изотопа чије се атомске масе налазе између 65—91.

Откривен је 1817. године од стране Јенса Јакоба Берцелијуса. Име је добио по грчкој речи selene која означава месец (зато што се увек јављао уз телур, лат. tellusЗемља).

Заступљеност и добијање[уреди]

Селен је заступљен у земљиној кори у количини од 0,05 ppm (енгл. parts per million), као пратилац неких руда сумпора. У индустрији се добија као споредни производ пречишћавања руда бакра и сумпора.

Селенов оксид (SeO2) се раствара у азотастој киселини (HNO3). Потом се пропушта кроз раствор сумпор диоксида. Слободан селен се издваја као црвени талог. У лабораторијама селен се добија редукујући киселину селен VI (H2SeO4) помоћу H2N-NH2.

Намирнице најбогатије селеном су: пшеница, непрерађен пиринач, овас, семенке диње, полумасно млеко, посно месо и риба.

Примена[уреди]

Селен има велику примену у фото индустрији, а највише се користи за израду фото ћелија. сем тога користи се и као додатак стаклу и челику. Сулфид селена (SeS2) се користи у шампонима за сузбијање перута, а (Na2SeO3) је веома јак инсектицид

Хемијске особине[уреди]

Због положаја у периодном систему особине селена подсећају на особине сумпора. Киселина селен VI (H2SeO4), слично као и сумпорна киселина, је веома јака киселина са оксидационим дејством.[3]

Јони селена (Se2-) у базној средини лако мењају оксидациони број навише. Реакцијом хлора са селеном настаје браункаста течност Se2Cl2, која се загревањем распада на чист селен и безбојан селен(IV)хлорид (SeCl4).

Алотропске модификације[уреди]

Селен има 3 алотропске модификације.

  • Модификација α је сребрносив, крх метал. На ваздуху се полако оксидује, не реагује са водом, али реагује и са киселинама и са базама.
  • Модификација β је црвени амфотеран прашак. Веома је реактиван, на ваздуху се сам од себе пали, и веома брзо реагује са водом,
  • Модификација γ је стакласто розесиво чврсто тело. Ова модификација је међумодификација између алфе и бете. Ова модификација се обично добија хлађењем течног селена

Једињења[уреди]

Отровна једињења селена:

  • диметил селена,
  • селендиоксид,
  • селенхидрид

Биолошки значај[уреди]

Селен је један од микроелемената неопходних за живот људи, који се мора уносити исхраном. Он је неопходан за правилан рад ензимских система. Улази у састав аминокиселина селеноцистина и селенометионина. Неопходан је за функционисање ензима глутатион пероксидазе, који каталише реакције „неутралисања“ реактивних кисеоничних врста, као што су пероксиди. Он штити црвена крвна зрнца и ћелијске мембране.

Такође је битан за функционисање одбрамбеног система и штитне жлезде. Заједно са другим антиоксидансима штити срце, помаже при депресији, премору и превеликој нервози. Редукује количину штетних једињења која изазивају настанак реуматских запаљења.

Код мушкараца пола селена који се налази у организму је у тестисима и у сперми коју они продукују.

Препоручљива количина селена коју дневно одрасле особе треба да унесу износи 55 микрограма. Ако се човек редовно храни не може доћи до недостатка селена.

Вишак селена је штетан и сматра се да уношење преко 400 микрограма дневно може да изазове тровање. Једина област на свету где долази до недостатка селена у организму због његовог мањка у исхрани су неки делови Кине.

Референце[уреди]

  1. ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305. 
  2. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  3. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везе[уреди]