Селеуш

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Селеуш
Seleuš, Romanian Orthodox church.jpg
Румунска православна црква
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЈужнобанатски
ОпштинаАлибунар
Становништво
 — 2011.Пад 1.191
Географске карактеристике
Координате45°07′46″ СГШ; 20°54′50″ ИГД / 45.129444° СГШ; 20.913889° ИГД / 45.129444; 20.913889Координате: 45°07′46″ СГШ; 20°54′50″ ИГД / 45.129444° СГШ; 20.913889° ИГД / 45.129444; 20.913889
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина66 м
Селеуш на мапи Србије
Селеуш
Селеуш
Остали подаци
Поштански број26351
Позивни број013
Регистарска ознакаPA

Селеуш (рум. Seleuş), насеље је у општини Алибунар, у Јужнобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011, у овом месту је живео 1.191 становник.

Историја[уреди]

Насеље је добило име „Селеуш” тек 1912. године. Историјски називи овог места су били:

  • 1356 — Szölös,
  • 1746 — Seleush,
  • 1888 — Kevi-Szölös.

Селеуш је био српско село 1660. године када су га походили калуђери српског манастира Пећке патријарпије, ради скупљања прилога. Године 1746, населили су га Румуни и Германи. Године 1773, имао је 93 куће. Илирско-банатској је додељен 1774. године, а 1776. године Немачко-банатској регименти. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Селеуш вел Термиан" припада Тамишком округу, Бечкеречког дистрикта. Становништво је тада било српско.[1] Када је 1797. године пописан православни клир, ту су два свештеника Поповића. Парох поп Јосиф (рукоп. 1771) и поп Јован капелан служили су се српским и румунским језиком.[2]

Године 1782,, насеље је бројало 1023 православна верника; 1827, 7 римокатолика и 1.400 православних верника; 1837., 14 римокатолика и 2.645 православних верника; а 1847. године 4 римокатолика и 2.720 православних становника. Румунска црква је подигнута 1809. године.

Селеуш је 1845. године додељен Српско-банатској регименти, а од 1849. је и седиште граничарске компаније којој су припадале Иланџа и Падина. Године 1854, село је бројало 2.713 становника, а компанија 8.249 становника. Колера је 1873. године владала у селу. Селуш је, 1873. године, припојен алибунарском срезу Тороталског комитата.

Књигу о пчеларству су, 1847. године, узели многи напредни Банаћани, па и Селеушани. Тако су претплатници „Старог пчелара” били оба пароха, поп Амврозије Теодоровић и поп Николаје Отонога, као и сеоски учитељ Георгије Манчул који је био и скупљач претплате.[3]

Велико цивилизацијско достигнуће десило се 25. новембра 1898. године када је Селеуш добио железничку станицу. Када је реч о финансијама Селуша, 1908. године је био прописан државни порез од 20.272 круна, а општински прирез није разрезан. Укупни порези износили су 40.159 круна, односно 14,3 круна по глави становника

Бројно стање становништва последњих деценија је: 1869. године – 2.494 становника; 1880. године – 2.659 становника; 1890. године – 2.902 становника; 1900. године – 2.801; 1910. године – 2.664 становника. По попису од 31. јануара 1921. било је 2.522 становника, од којих Срба – 19; Словака – 8; осталих Словена – 12; Румуна – 2.388; Немаца – 23; Мађара – 19; осталих – 53.

Демографија[уреди]

У насељу Селеуш живи 1.191 становник, а просечна старост становништва износи 43,1 година (40,6 код мушкараца и 44,0 код жена). У насељу има 412 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, уз релативну румунску већину, а у последња четири пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 2.276
1953. 2.189
1961. 2.286
1971. 2.121
1981. 1.765
1991. 1.499 1.397
2002. 1.340 1.515
2011. 1.191
Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Румуни
  
658 49,10 %
Срби
  
578 43,13 %
Роми
  
62 4,62 %
Словаци
  
12 0,89 %
Југословени
  
10 0,74 %
Хрвати
  
4 0,29 %
Муслимани
  
2 0,14 %
Словенци
  
1 0,07 %
Мађари
  
1 0,07 %
Власи
  
1 0,07 %
непознато
  
9 0,67 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  2. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
  3. ^ Максимилијан Ћурчић: "Стари пчелар или кратко руководство к цели-сходном-практическом пчеловодству...", Нови Сад 1847. године
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Милекер, Филикс. Летописи општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9. 
  • М, Марина (2009). Пешчари. Беч. 

Спољашње везе[уреди]