Селма Лагерлеф

Селма Лагерлеф
Selma Lagerlof (1908), painted by Carl Larsson.jpg
Селма Лагерлеф, слика Карла Ларзона из 1908. године
Лични подаци
Пуно имеСелма Отила Ловиса Лагерлеф
Датум рођења(1858-11-20)20. новембар 1858.
Место рођењаВермланд, Шведска
Датум смрти16. март 1940.(1940-03-16) (81 год.)
Место смртиВермланд, Шведска
Образовање
ОбразовањеHögre lärarinneseminariet
Књижевни рад
НаградеНобелова награда за књижевност

Селма Отила Ловиса Лагерлеф (швед. Selma Ottilia Lovisa Lagerlöf), рођена 20. новембра 1858. на породичном имању Морбака у Вермланду, Шведској, умрла 16. марта 1940. у истом месту; шведска, била је шведска књижевница.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Детињство[уреди | уреди извор]

Селма Лагерлеф је рођена 1858. године у Вермланду. Била је четврто дете пуковника Ерика Лагерлефа и Луисе Лагерлеф, рођене Валрут. Рођена је са тешком повредом кука.

Када је имала три и по године разболела се и остала парализована у обе ноге али ова болест нестаје исто тако тајанствено како је и настала. Као и многа друга деца тог времена у Шведској браћа и сестре Лагерлеф добиле су кућно образовање пошто нови свеобухватни школски систем није био изграђен потпуно. Учила је и енглески и француски.

Била је озбиљнија, тиша и мирнија од своје браће, сестара и вршњака, делимично због ноге. Међутим, била је надарена и волела је да чита. Први роман прочитала је у седмој години и већ тада се одлучила да постане писац.

У десетој је прочитала целу Библију. Отац јој је тада био јако болестан и веровала је да може оздравити само ако прочита целу Библију. У дванаестој је написала једну дужу песму о родном крају. У четрнаестој години проводи неко време у Стокхолму због физиотерапија, и та посета је за њу имала велики значај

Учитељица[уреди | уреди извор]

После завршеног основног образовања, провела је неколико година код куће да би у јесен 1881. уписала учитељску школу у Стокхолму против очеве воље. Током образовања, породица запада у економске проблеме и посед Морбака се продаје. Отац јој умире 1885.

Током свог образовања, схватила је да су људи из њеног родног краја подједнако занимљиви и важни као они о којима је читала на часовима историје књижевности и тада одлучује да ће управо о њима писати у будућности. По завршетку студија добија посао у основној школи у Ландскруни. Волела је свој посао а и ученици су је ценили.

Књижевница[уреди | уреди извор]

1891. дебитовала је књигом „Геста Берлинг“ која се данас сматра једним од класичних дела шведске књижевности. Тадашњи критичари су је различито примили будући да је кршила популарне стилске идеале реализма.

Крајем 19. века напушта учитељски посао и издржава се искључиво писањем. 1897. године сели се у Фалун да би била ближе сестри Герди.

Селма је заједно са Софи Елкан, животном сапутницом, у више наврата путовала по Европи и Блиском истоку. После једног пута написала је роман „Јерусалим“ са којим је постала и међународно позната.

Њеним најчувенијим делима припада „Чудновато путовање Нилса Холгерсона кроз Шведску“ првобитно замишљено као уџбеник географије у којем један мали дечак пропутује целу Шведску на леђима једне гуске.

Нобелова награда[уреди | уреди извор]

Нобелову награду је добила 1909.[2] Награду је добила за своја дела јер је њима ширила глас о Шведској по свету. Прва је жена којој је уручена Нобелова награда.

Председница Шведске академије[уреди | уреди извор]

Године 1914. изабрана је за првог женског члана Шведске академије.

Политичка активност[уреди | уреди извор]

Била је активна учесница у борби жена за добијање права гласа и једна је од оснивача Народне странке - Folkpartiet.

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Године 1992. постала је прва жена која се нашла на једној шведској новчаници.

Дела[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Forsas-Scott, Helena (1997). Swedish Women's Writing 1850-1995. London: The Athlone Press. стр. 63. ISBN 978-0-485-91003-2. 
  2. ^ „Selma Lagerlöf Facts”. The Nobel Prize. Приступљено 28. 1. 2019. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Berendsohn, Walter A., Selma Lagerlöf: Her Life and Work (adapted from the German by George F. Timpson) – London : Nicholson & Watson, 1931
  • Vrieze, Folkerdina Stientje de, Fact and Fiction in the Autobiographical Works of Selma Lagerlof – Assen, Netherlands : Van Gorcum, 1958
  • Nelson, Anne Theodora, The Critical Reception of Selma Lagerlöf in France – Evanston, Ill., 1962
  • Olson-Buckner, Elsa, The epic tradition in Gösta Berlings saga – Brooklyn, N.Y. : Theodore Gaus, 1978
  • Edström, Vivi, Selma Lagerlöf (trans. by Barbara Lide) – Boston : Twayne Publishers, 1984
  • Madler, Jennifer Lynn, The Literary Response of German-language Authors to Selma Lagerlöf – Urbana, Ill. : University of Illinois, 1998
  • De Noma, Elizabeth Ann, Multiple Melodrama: the Making and Remaking of Three Selma Lagerlöf Narratives in the Silent Era and the 1940s – Ann Arbor, Mich. : UMI Research Press, cop. 2000
  • Watson, Jennifer, Swedish Novelist Selma Lagerlöf, 1858–1940, and Germany at the Turn of the Century: O du Stern ob meinem Garten – Lewiston, NY : Edwin Mellen Press, 2004
  • Robert Aldrich; Garry Wotherspoon, ур. (2002). Who’s Who in Gay and Lesbian History from Antiquity to World War II 2nd ed. Routledge; London. ISBN 978-0-415-15983-8. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Селма Лагерлеф на Викимедијиној остави.
Библиотечки ресурси о
Селма Лагерлеф
Аутор Селма Лагерлеф

Ресурси[уреди | уреди извор]

Онлајн радови[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Селма_Лагерлеф&oldid=25267786”