Селма Лагерлеф

Из Википедије, слободне енциклопедије
Селма Лагерлеф
Selma Lagerlof (1908), painted by Carl Larsson.jpg
Селма Лагерлеф, слика Карла Ларзона из 1908. године
Пуно име Селма Отила Ловиса Лагерлеф
Датум рођења (1858-11-20)20. новембар 1858.
Место рођења Вермланд
Шведска
Датум смрти 16. март 1940.(1940-03-16) (81 год.)
Место смрти Вермланд
Шведска
Школа Högre lärarinneseminariet
Награде Нобелова награда за књижевност

Селма Отила Ловиса Лагерлеф (швед. Selma Ottilia Lovisa Lagerlöf), рођена 20. новембра 1858. на породичном имању Морбака у Вермланду, Шведској, умрла 16. марта 1940. у истом месту; шведска књижевница.

Биографија[уреди]

Детињство[уреди]

Селма Лагерлеф је рођена 1858. године у Вермланду. Била је четврто дете пуковника Ерика Лагерлефа и Луисе Лагерлеф, рођене Валрут. Рођена је са тешком повредом кука.

Када је имала три и по године разболела се и остала парализована у обе ноге али ова болест нестаје исто тако тајанствено како је и настала. Као и многа друга деца тог времена у Шведској браћа и сестре Лагерлеф добиле су кућно образовање пошто нови свеобухватни школски систем није био изграђен потпуно. Учила је и енглески и француски.

Била је озбиљнија, тиша и мирнија од своје браће, сестара и вршњака, делимично због ноге. Међутим, била је надарена и волела је да чита. Први роман прочитала је у седмој години и већ тада се одлучила да постане писац.

У десетој је прочитала целу Библију. Отац јој је тада био јако болестан и веровала је да може оздравити само ако прочита целу Библију. У дванаестој је написала једну дужу песму о родном крају. У четрнаестој години проводи неко време у Стокхолму због физиотерапија, и та посета је за њу имала велики значај

Учитељица[уреди]

После завршеног основног образовања, провела је неколико година код куће да би у јесен 1881. уписала учитељску школу у Стокхолму против очеве воље. Током образовања, породица запада у економске проблеме и посед Морбака се продаје. Отац јој умире 1885.

Током свог образовања, схватила је да су људи из њеног родног краја подједнако занимљиви и важни као они о којима је читала на часовима историје књижевности и тада одлучује да ће управо о њима писати у будућности. По завршетку студија добија посао у основној школи у Ландскруни. Волела је свој посао а и ученици су је ценили.

Књижевница[уреди]

1891. дебитовала је књигом „Геста Берлинг“ која се данас сматра једним од класичних дела шведске књижевности. Тадашњи критичари су је различито примили будући да је кршила популарне стилске идеале реализма.

Крајем 19. века напушта учитељски посао и издржава се искључиво писањем. 1897. године сели се у Фалун да би била ближе сестри Герди.

Селма је заједно са Софи Елкан, животном сапутницом, у више наврата путовала по Европи и Блиском истоку. После једног пута написала је роман „Јерусалим“ са којим је постала и међународно позната.

Њеним најчувенијим делима припада „Чудновато путовање Нилса Холгерсона кроз Шведску“ првобитно замишљено као уџбеник географије у којем један мали дечак пропутује целу Шведску на леђима једне гуске.

Нобелова награда[уреди]

Нобелову награду је добила 1909. Добила ју је за многа своја дела и јер је њима ширила глас о Шведској по свету. Прва је жена којој је награда уручена.

Председница Шведске академије[уреди]

Године 1914. изабрана је за првог женског члана Шведске академије.

Политичка активност[уреди]

Била је активна учесница у борби жена за добијање права гласа и једна је од оснивача Народне странке - Folkpartiet.

Занимљивости[уреди]

Године 1992. постала је прва жена која се нашла на једној шведској новчаници.

Дела[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Селма_Лагерлеф&oldid=12126767“