Село

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Село (вишезначна одредница).
Поглед на сремско село Луг.
Пејзаж села.

Село (или рурално насеље) је једна од три врсте људских насеља. Основни је облик територијалне, социјалне и економске организације становништва које се бави пољопривредом.

Дефиниција села[уреди]

Постоји неколико различитих дефиниција сеоског насеља:

  • Поред града и мјешовитог насеља, као полифункцијских насеља, село се може дефинисати као монофункцијско насеље, тј. насеље у коме је превасходно заступљено само једно занимање, и то првенствено пољопривреда. Нека села могу имати поред пољопривреде као главног занимања и неколико секундарних, као што су здравство или школство.
  • Село је назив за свако насеље са мањим бројем становника.

Становници села се називају сељацима, при чему се под тим термином често подразумева и особа која се бави пољопривредном производњом.

  • Традиционаланно, село је заједница земљорадничких, сточарских и мјешовитих домаћинстава, на одређеној територији, при чему су та домаћинства повезана радним, социјалним и економских везама. (Ј. Цвијић)
  • Савремена дефиниција прецизира да је село насеље где се највећи део становништва бави пољопривредом, густина насељености није већа од 10-20 становника по хектару, слабо је комунално опремљено, у дворишту се налази барем један привредни објекат и спољне функције су слабо развијене. (Б. Којић)

Сеоска територија[уреди]

Сеоска теиторија обихвата одређену површину која је искоришћена за потребе пољопривредне производње, као и за биологија|биолошку и економску егзистенцију човека. У погледу насеобинско-производног садржаја може се издвојити:

  • хомогена територија (прави сеоски тип, са изразитим сељаштвом, удаљене од градова)
  • нехомогена територија (осим аграрних има и урбано-индустријских својстава)

Основна подела сеоских територија је на:

  • примарно рурално подручје (више суседних насеља и њихових атара)
  • другостепено руррално подручје (рурална територија која обухвата више повезаних сеоских подручја)

У аминистративном погледу сеоска територија се дели на:

  • сеоски атар (територија која припада неком селу - насеље са околним земљиштем, дели се на потесе. Службено се назива катастарска општина)
  • катастарски срез (највећа органиозациона јединица сеоске територије која обухвата више катастарских општина сличних делатности)

Типологија сеоских насеља[уреди]

Сеоска насеља се класификују према бројим мерилима од којих треба издвојити следеће:

  • генетска типологија
    • спонтало настала (хетерогена, шаролика, неправилна)
    • настала под неком интервенцијом (читлуци, ушорена села)
    • настала под интервенцијом власти (села у Војводина|Војводини)
    • дивља насеља (у предграђима већих градова)
  • демографска типологија
    • најмања села („патуљаста“ — до 100 становника и „мала“ — 101-500 становника)
    • средња села (501-1000 становника и 1001-2000 становника)
    • велика села („већа“ — 2001-3000 становника и „највећа“ — преко 3000 становника)

Физиономска типологија села[уреди]

Према физиономској структури рурална насеља се могу поделити на више начина, али нашој литературу је најкарактеристичнија следећа подела:

  • збијена села (густо концентрисани стамбени објекти)
  • разбијена села (раштркани стамбени објекти)
  • прелазна (мешовита)

Према облику можемо издвојити три типа сеоских насеља:

  • округласта
  • издужена (уз пут или реку)
  • зракаста

Села у Србији[уреди]

У Ужој Србији има укупно 4243 насеља од чега је 3300 рурално (78.5%). Сва она су издвојена у неколико категорија: усамљена, ратарска, сточарска, приградска, специјализована, рударска, индустријско-аграрна, бањска, лечилишна, седишта општина или сеоских заједница и др.

Цвијићева физиономска типологија[уреди]

Проучавањем насеља како сеоских тако и градских на нашим просторима, нарочито на Балканском полуострву бавио се наш географ Јован Цвијић. Он их је поделио на три групе — збијена, разбијена и мешовита, где је издвојио неколико типова и класа.

Села разбијеног типа[уреди]

Села разбијеног типа имају раштркану стамбену структуру. Цвијић је издвојио три типа и две врсте ових села.

  • старовлашки тип (карактеристична за Стари Влах, Босну и Херцеговину све до Алпа. Оваква насеља имају шпирину до 5-6 km, деле се на засеоке који су међусобно удаљени и по километар или два)
    • шумадијска врста (до XIX века је била у саставу страовлашког типа, када су се нагло развила. Овде су се засеоци развили у посебна насеља, нарочито су напредовали друмски засеоци који се деле на неколико подврста)
    • мачванска и јасеничка врста (као и шумадијска до XIX века је била у саставу страовлашког типа. Карактеристична је за Мачву, Тамнаву и Колубару. Мачванска села су крстастог, а јасеничка звездастог облика)
  • карсни тип (карактеристичан је за динарски предео. То су села настала у и на контакту вртача, увала, крашких поља и др.)
  • ибарски тип (карактеристичан је за Ибар, Рашку и родопски предео. чине их „џемати“ смештени на брдима и међусобно одвојени долинама)

Села збијеног типа[уреди]

Села збијеног типа имају густу стамбену структуру. Цвијић је издвојио четири типа оваквих насеља:

  • тимочки тип (пружа се од Дунава до Велеса. Насеље је округло и збијено, све улице воде ка центру, где је најчешће црква, дућан или чесма. Деле се на „махале“)
  • читлучки тип (настао за време Турака и оджао се до XIX века. Насеља су квадратна, озидана са чифчијским и беговским кућама. У дворишту се налазе „харемлуци“ и „селамлуци“)
  • медитерански тип (карактеристичан за обале Јадрана, Јонског и Егејског мора) дели се на три подтипа:
    • грчко-медитерански (карактеристичан за Тракију, Тесалију и Македонију, куће су камен и збијене, покривене црепом, а улице калдрмисане)
    • далматинско-медитерански (карактериситан за Далмацију, куће су од клесаног кречњачког камена, на узвишењима су најчешће црква и гробље)
    • каштелански (карактеритичан за појас између Каштеланског залива до Козјака, таква насеља су компактно „срасла“ за обалу мора)
  • турско-источњачки тип (карактеристичне за све делове Балкана где су владали Турци. Улице су калдрмисане и кривудаве са ћорсокацима, куће увеучене у дворишта, озидане и без прозора ка улицама)

Села мешовитог типа[уреди]

Села мешовитог типа се налазе на прелазу између збијеног и разбијеног типа. Цвијић издаваја само један тип оваквих насеља:

  • читлучки тип (постојао је до XIX века, а затим се трансформисао у неке од горепоменутих типова. Куће су биле озидане, аулице калдрмисане)

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
  • Стаменковић, Србољуб и Бачевић Милан (1992): Географија насеља, географски факултет, Београд
  • Цвијић, Јован (1987): Балканско полуострво, САНУ, Београд

Спољашње везе[уреди]