Семедраж

Семедраж
Семедраж;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Горњи Милановац
Становништво
— 2022.	208
Географске карактеристике
Координате	44° 00′ 00″ С; 20° 24′ 35″ И / 44.0000° С; 20.4097° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	368 m
	Семедраж Семедраж на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	032
Регистарска ознака	GM

Семедраж је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2022. било је 208 становника. Удаљено је 8 км од Горњег Милановца Ибарском магистралом у правцу ка Чачку, а затим од места Млаковац на запад, на надморској висини од 250 до 500 м и на површини од 1.225 ха.^[1]

Село је некада припадало општини Брусница и парохији цркве Свети Никола у селу Брусница, а имало је своју школу. Сеоска слава је други дан Тројица.^[1]

Овде се налазе Стари споменици на сеоском гробљу у Семедражи (општина Горњи Милановац) и Крајпуташ Танасију Милићу у Семедражи.

Историја

У овом селу има трагова шљачишта, трагова копања руда, имена и назива гробаља и црквишта. То доказује да је ту постојало насеље од давнина чији су се становници бавили рударењем. Семедраж се први пут помиње у турском попису 1476. године. Тада је имао 7 домова. По предању, село се у најраније време звало Љесковица и Турци су га запалили. По другом предању, Алил спахија је у атару села имао 48 кошева семена, од којих је настало име Семедраж.^[1]

Староседеоци су били приморани да се иселе пред доласком Турака. Досељеници из Херцеговине, Старог Влаха и ужичког краја су село наново населили у 18. веку.^[1]

У Другом српском устанку из Београда је кроз село наишао Ћехаја паша у помоћ Турцима који су водили борбу са устаницима на Љубићу. У једној шуми у селу наишао је на збег мештана који су се сакрили испред Турака и све их побио. Због много проливене крви то место названо је Збеговиште а брдо на коме се оно налази Крвавац.^[1]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 100 ратника. Погинуло их је 51 а 49 је преживело.^[1]

Демографија

У пописима село је 1910. године имало 457 становника, 1921. године 405, а 2002. године тај број је спао на 263.^[1]

У насељу Семедраж живи 227 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,5 година (41,9 код мушкараца и 45,1 код жена). У насељу има 78 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,38.Назив села потиче од кошева са семеном, који је један турски паша имао у овом селу. Раније име села било је Љесковац, јер је било богато пошумљено дрветом љеска.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	568
1953.	575
1961.	486
1971.	427
1981.	377
1991.	310	309
2002.	264	264
2011.	243

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	263	99,62%
Хрвати	1	0,37%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	15	12
80+	3	4
75—79	4	7
70—74	6	8
65—69	7	10
60—64	10	6
55—59	8	8
50—54	9	9
45—49	10	8
40—44	7	11
35—39	13	6
30—34	6	7
25—29	6	8
20—24	10	5
15—19	6	2
10—14	5	3
5—9	7	8
0—4	5	5
Просек :	41,9	45,1

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	99	105	107	106	105	97	78

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	12	25	10	12	5	8	2	1	1	2	3,38

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	120	38	70	9	3
Женски	111	16	69	25	1
УКУПНО	231	54	139	34	4

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	66	8	0	0	23
Женски	37	3	0	0	18
Укупно	103	11	0	0	41

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	4	0	4	0	5
Женски	0	0	4	1	1
Укупно	4	0	8	1	6

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	2	4	0	1	1
Женски	0	0	0	2	1
Укупно	2	4	0	3	2

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	14
Женски	1	0	0	6
Укупно	1	0	0	20

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 377.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[:02-1] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 377.

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]