Семериншка железница

Из Википедије, слободне енциклопедије
Светска баштина Унеска
Семериншка железница
Назив на званичном списку светске баштине
Railjet Garnitur 49, Kalte Rinne, 09.07.2016.jpg
Локација  Аустрија
Тип културна
Критеријум ii, iv
Референца 785
Унеско регија Европа
Историја уписа у светску баштину
Упис 1998. (22. седница)

Семериншка железница, Аустрија, која почиње у Глогницу и води преко превоја Семеринг до Мирццушлага је прва планинска железничка пруга у Европи нормалног колосека. Обично се сматра да је ово прва права железничка пруга, изграђена на тешком терену и са великом висинском разликом. И даље је у употреби као део Јужне аустријске железнице

Семериншка железница са околним планинском пределом

Семериншку железницу је између 1848. и 1854. изградило око 20.000 радника под руководством пројектанта Карла Ритера фон Геге. На прузи је пробијено 14 тунела (највиши је на висини од 1.431 m), 16 вијадукта (неколико на два нивоа), преко 100 камених и 11 мањих гвоздених мостова. Станице и зграде за надзорнике су често грађене директно од материјала приликом бушења тунела.

Висинска разлика пруге која је дуга 41 km је 460 m; на 60% њене дужине нагиб је 20-25‰ (што одговара разлици у висини од једног метра на 40 метара дужине), а 16% кривина има радијус од само 190 m. Ово је била потпуно нова техничка димензија у изградњи пруга, а развијени су многи нови инструменти и методе надзора да би се одговорило изазовима градње. Уведене су и нове технологије за локомотиве, јер оне које су тада биле у употреби нису могле да се носе с таквим успонима и кратким кривинама.

Семериншка железница и Мирццушлагу, око 1900

Још у време изградње водило се рачуна да се Семериншка железница уклопи у пејзаж, односно да се усклади спрега технологије и природе. Јединствено путничко искуство које је нудила Семериншка железница значајно је допринела отварању региона Семеринга за туризам. Бројни хотели и пансиони су сведоци ове епохе. Овај огромни успон на сусрету два столећа и развој региона као подручја за зимске спортове у првој трећини 20. века прво је прекинут првим светским ратом, а затим и промењеним туристичким потребама људи. Због тога је овај јединствени природни и културни предео сачуван уз врло мало промена. Путовање Семериншком железницом, која је у употреби више од 150 година, још увек је за путнике специфично искуство захваљујући разноврсности предела, типичном стилу пансиона и карактеристичним деловима вијадуката и тунела.

Семериншка железница је 1998. увршћена на листу Унескове светске баштине.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]