Семил
| Семил | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 8. век |
| Датум смрти | 9. век |
| краљ или кнез полапских Срба | |
| Период | око 805. |
| Претходник | Дерван |
| Наследник | Тунгло |
Семил или Семел (лат. Semela; длсрп. Semil; пољ. Siemił) је био владар словенског племена Гломача (Далеминаца) током првих година 9. века. Заједно са осталим племенима из групације Полапских Срба, Гломачи су се у то време нашли на путу експанзије Каролиншког царства према истоку. Током 805. године, франачка војска коју је предводио краљ Карло Млађи, син и савладар цара Карла Великог, продрла је из Саксоније у област Гломача у средњем Полабљу, принудивши то племе на признање врховне франачке власти, док се Семил том приликом обавезао да ће у залог мира Францима послати двојицу синова, као таоце. Упркос томе, франачко-словенски сукоби настављени су на ширем подручју Полабља и током 806. године, када је у борби против Франака погинуо Милидух, кнез полапских Срба, а временом је дуж реке Сале успостављена и франачкo крајиште према Србима (лат. Limes Sorabicus).[1][2][3]
У изворима франачког порекла, који су написани на латинском језику, Семил је био поменут као краљ краљ (лат. rex), али се у науци сматра да је био кнез, пошто други примери сведоче да је краљевска титула у истом извору била употревљавана у ширем значењу, како за означавање крунисаних хришћанских краљева, тако и владара суседних нехришћанских народа, међу које су спадали и Гломачи, који су у то време, као и остали полапски Срби, још увек припадали старој словенској вери.
Основни извор, франачка "Chronicon Moissiacense", под 805. годином саопштава разне појединости о походу Карла Млађег у област Гломача (Далеминаца): лат. "tertium vero transmisit cum Saxonibus super Hwerenofelda et Demelchion. Et ibi pugnaverunt contra regem eorum nomine Semela, et vicerunt eum , et ille dedit duos filios ejus pro fidelitate; et tunc perrexerunt super Fergunna", док други извори бележе тадашње франачко-словенске сукобе са мање појединости.[4][5]
Види још
[уреди | уреди извор]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Бранкачк 1979, стр. 95-110.
- ^ Kont 1989, стр. 33, 37, 54.
- ^ Barkowski 2017, стр. 39-40.
- ^ Pertz 1826, стр. 307-308.
- ^ Pertz 1829, стр. 258.
Литература
[уреди | уреди извор]- Barkowski, Robert F. (2015). Słowianie połabscy: Dzieje zagłady. Warszawa: Bellona.
- Barkowski, Robert F. (2017). Poczet władców słowiańskich 631-1168: Połabie. Warszawa: Bellona.
- Бранкачк, Јан (1979). „Лужички Срби у средњем веку - основне линије за њихову историју од VI до XII века” (PDF). Историјски записи. 39 (2): 95—110. Архивирано из оригинала 04. 02. 2026. г. Приступљено 25. 02. 2026.
- Kont, Fransis (1989). Sloveni: Nastanak i razvoj slovenskih civilizacija u Evropi (VI-XIII vek). 1. Beograd: Filip Višnjić.
- Pertz, Georg Heinrich, ур. (1826). „Chronicon Moissiacense”. Monumenta Germaniae Historica: Scriptores. 1. Hannoverae: Impensis Bibliopolii Aulici Hahniani. стр. 280—313.
- Pertz, Georg Heinrich, ур. (1829). „Ex Chronico Moissiacensi”. Monumenta Germaniae Historica: Scriptores. 2. Hannoverae: Impensis Bibliopolii Aulici Hahniani. стр. 257—259.
- Zahrodnik, Ludwig (2009). Serbske stawizny. 1. Budyšin: Domowina.
- Labuda, Gerard (2002). Fragmenty dziejów Słowiańszczyzny zachodniej. PTPN.
- Polek, Krzysztof (2007). Frankowie a ziemie nad środkowym Dunajem. Kraków.
- Schlesinger, Walter (1961). Mitteldeutsche Beiträge zur deutschen Verfassungsgeschichte des Mittalters.
