Семјон Козак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
СЕМЈОН КОЗАК
Semjon Kozak.jpg
Семјон Козак
Датум рођења(1902-05-23)23. мај 1902.
Место рођењаКоростењ, Волињска губернија
 Руско царство
Датум смрти23. децембар 1953.(1953-12-23) (51 год.)
Место смртиЈужно-Сахалинск, Сахалинска област
Руска СФСР,  СССР
Професијавојно лице
Члан КПСС од1923.
Учешће у ратовимаРуски грађански рат
Велики отаџбински рат
СлужбаСовјетска армија
Чингенерал-лајтант
Херој СССР од26. октобра 1943.
28. априла 1945.
Народни херој од20. октобра 1944.
Одликовања
совјетска одликовања:
Херој Совјетског Савеза
Херој Совјетског Савеза
Орден Лењина
Орден Лењина
Орден црвене заставе
Орден црвене заставе
Орден црвене заставе
Орден црвене заставе
Орден Суворова другог степена
Орден Кутузова другог степена
Орден Богдана Хмељницкога другог степена
страна одликовања:
Орден народног хероја

Семјон Антонович Козак (рус. Семён Антонови́ч Козак; 19021953) генерал-лајтант совјетске Црвене армије, двоструки Херој Совјетског Савеза и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 23. маја 1902. године у селу, код Коростења у Украјини. Као деветнаестогодишњи младић учествовао је у Грађанском рату у Совјетском Савезу и служио је у јединицама за специјалне задатке. У Комунистичку партију Совјетског Савеза учланио се 1923. године.

Од 1924. године био је кадровски старешина Црвене армије, а од почетка Великог отаџбинског рата био је задужен за оспособљавање резервних борачких јединица у позадини. Октобра 1942. године упућен је у активну армију и борио се на Стаљинградском, Вороњешком, Седмом и Трећем украјинском фронту. Под његовом командом, 73. гардијска стрељачка дивизија прешла је пут од Волге до средњег тока Дунава. За учешће у уништењу немачких трупа код Стаљинграда, дивизија је добила почасни назив „Стаљинградска“.

За успешно форсирање реке Дњепар и осигуравање наступалишта за напредовање Црвене армије, Указом Президијума Врховног совјета Совјетског Савеза, генерал-мајор Семјон Козак проглашен је за Хероја Совјетског Савеза.

Октобра 1943. године био је контузиран, али је наставио да се бори. За ратне заслуге одликован је, 1943. године, Орденом Кутузова и Медаљом за одбрану Стаљинграда, а 1944. орденима Суворова, Богдана Хмељницког и црвене заставе.

Октобра 1944. године, 73. стаљинградска гардијска стрељачка дивизија, у саставу трупа Трећег украјинског фронта, учествовала је заједно с јединицама Народноослободилацке војске Југославије у Београдској операцији и ослободењу главног града Југославије.

У време битке за Београд жестока борба је вођена на подручју Главне железничке станице, групе зграда Министарства, у Немањиној улици, и на Чукарици, где су се фашисти жилаво бранили. У том делу града заједно су се бориле бригаде Шесте пролетерске, 16. војвођанске и 28. ударне дивизије НОВЈ, Четврти гардијски механизирани корпус, 73. гардијска и 236. дивизија Црвене армије.

За одважност и храброст, показану у борбама приликом ослободења Београда, Председништво Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије одликовало је орденима и медаљама више од две хиљаде совјетских војника и официра. Семјон Козак је 20. октобра 1944. године одликован Орденом народног хероја Југославије.

После Београдске операције, дивизија је под његовом командом наставила борбене акције, и међу првим јединицама Трећег украјинског фронта форсирала Дунав. За изврсно руковођење борбеним акцијама 73. гардијске стрељачке дивизије приликом форсирања и проширења наступишта на десној обали Дунава, и тада показану одважност и јунаштво, указом Президијума Врховног савета Совјетског Савеза од 28. априла 1945. године, генерал-мајор Семјон Антонович Козак проглашен је двоструким Херојем Совјетског Савеза.

После завршетка рата, остао је у редовима Совјетске армије. Преминуо је 23. децембра 1953. године у Јужно-Сахалинску. Сахрањен је на гробљу Новодевичје у Москви.

Литература[уреди]