Семјуел Бекет

Семјуел Бекет
Семјуел Бекет, 1977.
Пуно име	Семјуел Баркли Бекет
Надимак	Ендру Белис
Датум рођења	(1906-04-13)13. април 1906.
Место рођења	Даблин, Уједињено Краљевство
Датум смрти	22. децембар 1989.(1989-12-22) (83 год.)
Место смрти	Париз, Француска
Књижевни жанр	Драма, фикција, поезија, сценарији, лична кореспонденција
Најважнија дела	Чекајући Годоа
Награде	Нобелова награда за књижевност (1969.) Ратни крст 1939–1945. (1945.)
Потпис

Семјуел Бекет (енгл. Samuel Beckett; Даблин, 13. април 1906 — Париз, 22. децембар 1989), био је ирски књижевник, драматург и романописац.

Од 1938. године живи у Паризу, а након рата почиње и да пише на француском. Заокупљен проблемом људске егзистенције и отуђености модерног живота, Бекет у свим својим делима даје крајње песимистичку визију света и приказује живот као игру виших сила у којој је човек сведен на физиолошко и духовно вегетирање, на бесмислено „трајање“ испуњено патњама и узалудним ишчекивањем спаса. Да би приказао апсурдност таква живота и човекову беспомоћност, Бекет напушта традиционалну романескну фабулу и уобичајени драмски заплет и замењује их низом сцена које се понављају са малим варијантама, а ликове своди на гротескне и стравичне марионете (неми, слепи, глуви, итд.), које се помичу по неком бесмисленом ритму унутар свог ограниченог животног круга (улица, раскршће, соба) или су чак и у том кретању онемогућене (смештене у канте за смеће или затрпане у песку). Израз је прилагођен тим апсурдним ситуацијама и сугерише их бесмисленим понављањем више-мање истих дијалога или дугим унутрашњим монолозима, у којима је језик ослобођен уобичајене граматичке структуре.

Био је пријатељ са Џејмс Џојсом, коме је био и лични секретар. Године 1969. добио је Нобелову награду за књижевност. Најзначајнији је као писац позоришних комада и један од главних представника „театра апсурда“. Написао је и неколико романа, али светски успех постигао је са драмама.

Бекет је био награђен Нобеловом наградом за књижевност 1969 „за његово писање, које - у новим облицима за роман и драму - у сиромаштву савременог човека стиче своје уздизање”.

Младост и образовање

Семјуел Бекет је рођен у Даблину Велики петак, 13. априла 1906, од оца Вилијама Франка Бекета и мајке Марије Џонс Роу, медицинске сестре, кад су обоје имали 35 година. Они су се узели 1901. године. Бекет је имао једног старијег брата, Франк Едвард Бекет (1902–1954). Од своје пете године, Бекет је похађао локалну школу у Даблину, где је почео да учи музику, а затим је премештен у Ерсфорт Хаус школу у центру града у близини Харкорт улице. Бекетови су били чланови агликанске Ирске цркве. Породична дом, Кулдринај у даблинском предграђу Фоксрок, била је велика кућа са баштом и тенеским тереом, коју је 1903. године изградио Семјуелов отац, Вилијам. Кућа и башта, заједно са окружујућим сеоским пределом је место где је често шетао са својим оцем

Дела

• Марфи (1938)
• Молој (1938)
• Малоун умире (1952)
• Чекајући Годоа (1952)
• Неименљиво (1953)
• Сви који падају (1956)
• Крај игре (1957)
• Крапова последња трака (1959)
• Дивни дани (1960)

Карактеристике Бекетове поетике

• Јунаци су старци и скитнице, кловновске појаве и људске креатуре, затечене у метафизичком, изобличеном простору.
• Човек је у његовим делима без корена, без циља, идентитета и садашњости. Празан је и опустошен и своди се само на једноличне, успорене и апсурдне покрете, лишене смисла.
• Његови ликови немају психолошки и социјални идентитет
• Човек је безначајан и сам по себи трагичан јер је изгубио историјско памћење
• У драмама нема праве радње ни логичког следа јер је све покидано у човеку и међу људима; уместо фабуле, доминира унутрашња напетост и потиштеност (меланхолија)
• У говору његових јунака много је неповезаности, ћутања и понављања истих речи и реченичних конструкција, а то је последица сужене и крајње осиромашене свести у осиромашеној стварности
• Језик је без јасног и конкретног значења и њиме се све доводи у сумњу јер је све деформисано и без праве сврхе и правог смисла – све је налик на једно велико НИШТА, па је зато све апсурд
• „Не хтети рећи, не знати шта хоћемо да кажемо, не рећи шта мислимо да кажемо, а ипак стално говорити.“

Литература

• Knowlson, James (1996). Damned to fame: the life of Samuel Beckett. Simon & Schuster. ISBN 978-0-684-80872-7. 
• Simpson, Alan (1962). Beckett and Behan and a Theatre in Dublin. Routledge and Kegan Paul.
• Esslin, Martin (1969). The Theatre of the Absurd. Garden City, NY: Anchor Books.
• Ryan, John, ed. (1970). A Bash in the Tunnel. Brighton: Clifton Books. 1970. Essays on James Joyce by Beckett, Flann O’Brien, & Patrick Kavanagh.
• Mercier, Vivian Beckett/Beckett. Oxford University Press. 1977. ISBN 978-0-19-281269-8..
• Bair, Deirdre Samuel Beckett: A Biography. Vintage/Ebury. 1978. ISBN 978-0-09-980070-5..
• Young, Jordan R. The Beckett Actor: Jack MacGowran, Beginning to End. Beverly Hills: Moonstone Press. 1987. ISBN 978-0-940410-82-4..
• Manuel Vázquez Montalbán and Willi Glasauer (1988). Scenes from World Literature and Portraits of Greatest Authors. Barcelona: Círculo de Lectores.
• Kennedy, Andrew K. Samuel Beckett. Cambridge: Cambridge University Press. 1989. ISBN 978-0-521-25482-3. (cloth). ISBN 978-0-521-27488-3. (paperback), OCLC 18743183, and OCLC 243385898.
• Gussow, Mel. "Samuel Beckett Is Dead at 83; His 'Godot' Changed Theater". The New York Times, 27 December 1989.
• Ricks, Christopher Beckett's Dying Words. Oxford University Press. 1995. ISBN 978-0-19-282407-3..
• Knowlson, James (1996). Damned to Fame: The Life of Samuel Beckett. Simon & Schuster. ISBN 978-0684808727. .
• Cronin, Anthony (1997). Samuel Beckett: The Last Modernist. New York: Da Capo Press.
• Kelleter, Frank (1998). Die Moderne und der Tod: Edgar Allan Poe – T. S. Eliot – Samuel Beckett. Frankfurt/Main: Peter Lang.
• Kamyabi Mask, Ahmad Les temps de l'attente. Paris: A. Kamyabi Mask. 1999. ISBN 978-2-910337-04-9..
• Igoe, Vivien A Literary Guide to Dublin. Methuen Publishing. 2000. ISBN 978-0-413-69120-0..
• Badiou, Alain (2003). On Beckett, transl. and ed. by Alberto Toscano and Nina Power. London: Clinamen Press.
• Hall, Peter. "Godotmania". The Guardian. 4 January 2003. Приступљено 24 August 2010.
• Ridgway, Keith. Keith Ridgway considers Beckett's Mercier and Camier. "Knowing me, knowing you". The Guardian. 19 July 2003. Приступљено 24 August 2010.
• Ackerley, C. J. and S. E. Gontarski, ed. (2004). The Grove Companion to Samuel Beckett. New York: Grove Press.
• Fletcher, John About Beckett. Faber and Faber, London. 2006. ISBN 978-0-571-23011-2..
• Kunkel, Benjamin. „"Sam I Am – Beckett's private purgatories"”. Архивирано из оригинала на датум 19. 10. 2012. Приступљено 13. 05. 2019. CS1 одржавање: BOT: статус параметра оригинални-URL непознат (веза). The New Yorker. 7 August 2006. Приступљено 24 August 2010.
• Casanova, Pascale (2007). Beckett: Anatomy of a Literary Revolution. Introduction by Terry Eagleton. London / New York : Verso Books.
• Fleming, Justin (2007). Coup d'État & Other Plays, Burnt Piano. Xlibris.
• Mével, Yann. L'imaginaire mélancolique de Samuel Beckett de Murphy à Comment c'est. Rodopi. coll. « Faux titre ». 2008. ISBN 9789042024564..
• Murray, Christopher, ed. Samuel Beckett: Playwright & Poet. New York: Pegasus Books. 2009. ISBN 978-1-60598-002-7..
• Coetzee, J. M.. "The Making of Samuel Beckett". The New York Review of Books. 30 April 2009. Приступљено 24 August 2010.
• Gontarski, S. E., ed. (2010). A Companion to Samuel Beckett. Oxford: Blackwell.
• Harvey, Robert "Witnessness: Beckett, Levi, Dante and the Foundations of Ethics". Continuum. 2010. ISBN 978-1-4411-2424-1..
• Binchy, Maeve. "When Beckett met Binchy". The Irish Times. Приступљено 22 August 2012.
• Turiel, Max. "Samuel Beckett By the Way: Obra en un Acto". Text and playwriting on Beckett. Ed. Liber Factory. 2014. ISBN 978-84-9949-565-1..
• Gannon, Charles: John S. Beckett - The Man and the Music. Dublin: Lilliput Press. 2016. ISBN 9781843516651..
• Wheatley, David (Jan. 2017). "Black diamonds of pessimism". The Times Literary Supplement. Book review of: George Craig, Martha Dow Fehsenfeld, Dan Gunn and Lois More Overbeck, editors, The Letters of Samuel Beckett, Volume Four: 1966–1989, Cambridge University Press.
• Bryce, Eleanor. "Dystopia in the plays of Samuel Beckett: Purgatory in Play".
• Caselli, Daniela. Beckett's Dantes: Intertextuality in the Fiction and Criticism. ISBN 978-0-7190-7156-0. .
• O'Brien, Eoin. The Beckett Country. ISBN 978-0-571-14667-3. .

Спољашње везе

• Samuel Beckett Collection at the Harry Ransom Center
• Carlton Lake Collection of Samuel Beckett at the Harry Ransom Center
• „Archival material relating to Семјуел Бекет”. UK National Archives. 
• Samuel Beckett Collection at the University of Reading
• The Samuel Beckett Society Retrieved 2010-08-24
• The Beckett International Foundation, University of Reading. Retrieved 2010-08-24
• Samuel Beckett Digital Manuscript Project
• The Journal of Beckett Studies. Edinburgh University Press. Retrieved 2010-08-24
• University of Texas online exhibition of Beckett at the Harry Ransom Center. Приступљено 2010-08-24
• Nick Mount on Samuel Beckett's Waiting For Godot. Video lecture. University of Toronto. Retrieved 2010-08-24
• Dystopia in the plays of Samuel Beckett: Purgatory in Play (Eleanor Bryce) Retrieved 2012-10-02
• The Beckett Country Collection. A UCD Digital Library Collection
• Nobel profile
• Samuel Beckett на сајту ISFDb (језик: енглески)
• Семјуел Бекет на сајту NPG (језик: енглески)
• BBC Radio 4 programme on Samuel Beckett with James Knowlson: listen online