Семјуел Бекет
Семјуел Бекет | |
---|---|
![]() Семјуел Бекет, 1977. | |
Пуно име | Семјуел Баркли Бекет |
Надимак | Ендру Белис[1] |
Датум рођења | 13. април 1906. |
Место рођења | Даблин, Уједињено Краљевство |
Датум смрти | 22. децембар 1989.83 год.) ( |
Место смрти | Париз, Француска |
Књижевни жанр | Драма, фикција, поезија, сценарији, лична кореспонденција[2] |
Најважнија дела | |
Награде | ![]() |
Потпис | ![]() |
Семјуел Бекет (енгл. Samuel Beckett; Даблин, 13. април 1906 — Париз, 22. децембар 1989), био је ирски књижевник, драматург и романописац.
Од 1938. године живи у Паризу, а након рата почиње и да пише на француском. Заокупљен проблемом људске егзистенције и отуђености модерног живота, Бекет у свим својим делима даје крајње песимистичку визију света и приказује живот као игру виших сила у којој је човек сведен на физиолошко и духовно вегетирање, на бесмислено „трајање“ испуњено патњама и узалудним ишчекивањем спаса.[6] Да би приказао апсурдност таква живота и човекову беспомоћност, Бекет напушта традиционалну романескну фабулу и уобичајени драмски заплет и замењује их низом сцена које се понављају са малим варијантама, а ликове своди на гротескне и стравичне марионете (неми, слепи, глуви, итд.), које се помичу по неком бесмисленом ритму унутар свог ограниченог животног круга (улица, раскршће, соба) или су чак и у том кретању онемогућене (смештене у канте за смеће или затрпане у песку). Израз је прилагођен тим апсурдним ситуацијама и сугерише их бесмисленим понављањем више-мање истих дијалога или дугим унутрашњим монолозима, у којима је језик ослобођен уобичајене граматичке структуре.
Био је пријатељ са Џејмс Џојсом, коме је био и лични секретар. Године 1969. добио је Нобелову награду за књижевност.[3] Најзначајнији је као писац позоришних комада и један од главних представника „театра апсурда“. Написао је и неколико романа, али светски успех постигао је са драмама.
Бекет је био награђен Нобеловом наградом за књижевност 1969 „за његово писање, које - у новим облицима за роман и драму - у сиромаштву савременог човека стиче своје уздизање”.[7]
Младост и образовање[уреди | уреди извор]
Семјуел Бекет је рођен у Даблину Велики петак, 13. априла 1906, од оца Вилијама Франка Бекета и мајке Марије Џонс Роу, медицинске сестре, кад су обоје имали 35 година.[8] Они су се узели 1901. године. Бекет је имао једног старијег брата, Франк Едвард Бекет (1902–1954). Од своје пете године, Бекет је похађао локалну школу у Даблину, где је почео да учи музику, а затим је премештен у Ерсфорт Хаус школу у центру града у близини Харкорт улице. Бекетови су били чланови агликанске Ирске цркве. Породична дом, Кулдринај у даблинском предграђу Фоксрок, била је велика кућа са баштом и тенеским тереом, коју је 1903. године изградио Семјуелов отац, Вилијам. Кућа и башта, заједно са окружујућим сеоским пределом је место где је често шетао са својим оцем.
Дела[уреди | уреди извор]
- Марфи (1938)
- Молој (1938)
- Малоун умире (1952)
- Чекајући Годоа (1952)
- Неименљиво (1953)
- Сви који падају (1956)
- Крај игре (1957)
- Крапова последња трака (1959)
- Дивни дани (1960)
Карактеристике Бекетове поетике[уреди | уреди извор]
- Јунаци су старци и скитнице, кловновске појаве и људске креатуре, затечене у метафизичком, изобличеном простору.
- Човек је у његовим делима без корена, без циља, идентитета и садашњости. Празан је и опустошен и своди се само на једноличне, успорене и апсурдне покрете, лишене смисла.
- Његови ликови немају психолошки и социјални идентитет
- Човек је безначајан и сам по себи трагичан јер је изгубио историјско памћење
- У драмама нема праве радње ни логичког следа јер је све покидано у човеку и међу људима; уместо фабуле, доминира унутрашња напетост и потиштеност (меланхолија)
- У говору његових јунака много је неповезаности, ћутања и понављања истих речи и реченичних конструкција, а то је последица сужене и крајње осиромашене свести у осиромашеној стварности
- Језик је без јасног и конкретног значења и њиме се све доводи у сумњу јер је све деформисано и без праве сврхе и правог смисла – све је налик на једно велико НИШТА, па је зато све апсурд
- „Не хтети рећи, не знати шта хоћемо да кажемо, не рећи шта мислимо да кажемо, а ипак стално говорити.“
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Fathoms from Anywhere - A Samuel Beckett Centenary Exhibition”. Архивирано из оригинала на датум 27. 03. 2015. Приступљено 13. 05. 2019.
- ^ Muldoon, Paul (12. 12. 2014). „The Letters and Poems of Samuel Beckett”. The New York Times. Приступљено 13. 12. 2014.
- ↑ 3,0 3,1 „The Nobel Prize in Literature 1969”. Nobelprize. 7. 10. 2010. Приступљено 7. 10. 2010.
- ^ „The Modern Word”. The Modern Word. Архивирано из оригинала на датум 17. 8. 2014. Приступљено 12. 12. 2013.
- ^ Knowlson 1996, стр. 303.
- ^ Cakirtas, O. Developmental Psychology Rediscovered: Negative Identity and Ego Integrity vs. Despair in Samuel Beckett's Endgame. International Journal of Language Academy.Volume 2/2 Summer 2014 p. 194/203. http://www.ijla.net/Makaleler/1990731560_13.%20.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (25. фебруар 2017)
- ^ „The Nobel Prize in Literature 1969”. Nobelprize. 7. 10. 2010. Приступљено 7. 10. 2010.
- ^ „Samuel beckett -1906-1989”. Imagi-nation.com. Приступљено 12. 12. 2013.
Литература[уреди | уреди извор]
- Knowlson, James (1996). Damned to fame: the life of Samuel Beckett. Simon & Schuster. ISBN 978-0-684-80872-7.
- Simpson, Alan (1962). Beckett and Behan and a Theatre in Dublin. Routledge and Kegan Paul.
- Esslin, Martin (1969). The Theatre of the Absurd. Garden City, NY: Anchor Books.
- Ryan, John, ed. (1970). A Bash in the Tunnel. Brighton: Clifton Books. 1970. Essays on James Joyce by Beckett, Flann O’Brien, & Patrick Kavanagh.
- Mercier, Vivian Beckett/Beckett. Oxford University Press. 1977. ISBN 978-0-19-281269-8..
- Bair, Deirdre Samuel Beckett: A Biography. Vintage/Ebury. 1978. ISBN 978-0-09-980070-5..
- Young, Jordan R. The Beckett Actor: Jack MacGowran, Beginning to End. Beverly Hills: Moonstone Press. 1987. ISBN 978-0-940410-82-4..
- Manuel Vázquez Montalbán and Willi Glasauer (1988). Scenes from World Literature and Portraits of Greatest Authors. Barcelona: Círculo de Lectores.
- Kennedy, Andrew K. Samuel Beckett. Cambridge: Cambridge University Press. 1989. ISBN 978-0-521-25482-3. (cloth). ISBN 978-0-521-27488-3. (paperback), OCLC 18743183, and OCLC 243385898.
- Gussow, Mel. "Samuel Beckett Is Dead at 83; His 'Godot' Changed Theater". The New York Times, 27 December 1989.
- Ricks, Christopher Beckett's Dying Words. Oxford University Press. 1995. ISBN 978-0-19-282407-3..
- Knowlson, James (1996). Damned to Fame: The Life of Samuel Beckett. Simon & Schuster. ISBN 978-0684808727..
- Cronin, Anthony (1997). Samuel Beckett: The Last Modernist. New York: Da Capo Press.
- Kelleter, Frank (1998). Die Moderne und der Tod: Edgar Allan Poe – T. S. Eliot – Samuel Beckett. Frankfurt/Main: Peter Lang.
- Kamyabi Mask, Ahmad Les temps de l'attente. Paris: A. Kamyabi Mask. 1999. ISBN 978-2-910337-04-9..
- Igoe, Vivien A Literary Guide to Dublin. Methuen Publishing. 2000. ISBN 978-0-413-69120-0..
- Badiou, Alain (2003). On Beckett, transl. and ed. by Alberto Toscano and Nina Power. London: Clinamen Press.
- Hall, Peter. "Godotmania". The Guardian. 4 January 2003. Приступљено 24 August 2010.
- Ridgway, Keith. Keith Ridgway considers Beckett's Mercier and Camier. "Knowing me, knowing you". The Guardian. 19 July 2003. Приступљено 24 August 2010.
- Ackerley, C. J. and S. E. Gontarski, ed. (2004). The Grove Companion to Samuel Beckett. New York: Grove Press.
- Fletcher, John About Beckett. Faber and Faber, London. 2006. ISBN 978-0-571-23011-2..
- Kunkel, Benjamin. „"Sam I Am – Beckett's private purgatories"”. Архивирано из оригинала на датум 19. 10. 2012. Приступљено 13. 05. 2019. . The New Yorker. 7 August 2006. Приступљено 24 August 2010.
- Casanova, Pascale (2007). Beckett: Anatomy of a Literary Revolution. Introduction by Terry Eagleton. London / New York : Verso Books.
- Fleming, Justin (2007). Coup d'État & Other Plays, Burnt Piano. Xlibris.
- Mével, Yann. L'imaginaire mélancolique de Samuel Beckett de Murphy à Comment c'est. Rodopi. coll. « Faux titre ». 2008. ISBN 9789042024564..
- Murray, Christopher, ed. Samuel Beckett: Playwright & Poet. New York: Pegasus Books. 2009. ISBN 978-1-60598-002-7..
- Coetzee, J. M.. "The Making of Samuel Beckett". The New York Review of Books. 30 April 2009. Приступљено 24 August 2010.
- Gontarski, S. E., ed. (2010). A Companion to Samuel Beckett. Oxford: Blackwell.
- Harvey, Robert "Witnessness: Beckett, Levi, Dante and the Foundations of Ethics". Continuum. 2010. ISBN 978-1-4411-2424-1..
- Binchy, Maeve. "When Beckett met Binchy". The Irish Times. Приступљено 22 August 2012.
- Turiel, Max. "Samuel Beckett By the Way: Obra en un Acto". Text and playwriting on Beckett. Ed. Liber Factory. 2014. ISBN 978-84-9949-565-1..
- Gannon, Charles: John S. Beckett - The Man and the Music. Dublin: Lilliput Press. 2016. ISBN 9781843516651..
- Wheatley, David (Jan. 2017). "Black diamonds of pessimism". The Times Literary Supplement. Book review of: George Craig, Martha Dow Fehsenfeld, Dan Gunn and Lois More Overbeck, editors, The Letters of Samuel Beckett, Volume Four: 1966–1989, Cambridge University Press.
- Bryce, Eleanor. "Dystopia in the plays of Samuel Beckett: Purgatory in Play".
- Caselli, Daniela. Beckett's Dantes: Intertextuality in the Fiction and Criticism. ISBN 978-0-7190-7156-0..
- O'Brien, Eoin. The Beckett Country. ISBN 978-0-571-14667-3..
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Samuel Beckett Collection at the Harry Ransom Center
- Carlton Lake Collection of Samuel Beckett at the Harry Ransom Center
- „Archival material relating to Семјуел Бекет”. UK National Archives.
- Samuel Beckett Collection at the University of Reading
- The Samuel Beckett Society Retrieved 2010-08-24
- The Beckett International Foundation, University of Reading. Retrieved 2010-08-24
- Samuel Beckett Digital Manuscript Project
- The Journal of Beckett Studies. Edinburgh University Press. Retrieved 2010-08-24
- University of Texas online exhibition of Beckett at the Harry Ransom Center. Приступљено 2010-08-24
- Nick Mount on Samuel Beckett's Waiting For Godot. Video lecture. University of Toronto. Retrieved 2010-08-24
- Dystopia in the plays of Samuel Beckett: Purgatory in Play (Eleanor Bryce) Retrieved 2012-10-02
- The Beckett Country Collection. A UCD Digital Library Collection
- Nobel profile
- Samuel Beckett на сајту ISFDb (језик: енглески)
- Семјуел Бекет на сајту NPG (језик: енглески)
- BBC Radio 4 programme on Samuel Beckett with James Knowlson: listen online