Сенат Краљевине Југославије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Зграда Сената Краљевине Југославије

Сенат Краљевине Југославије је био горњи дом Народног представништва Краљевине Југославије. Доњи дом је била Народна скупштина.

Састав[уреди]

Сенат су састављали сенатори: од краља именовани и бирани.

Сенатор није могао бити млађи од четрдесет година. Број бираних сенатора се одређивао законом, а толики исти број је могао именовати краљ. Нико није могао бити сенатор и народни посланик у исто време.[1]

Мандат бираних сенатора је трајао шест година. Сваке три године Сенат се обнављао изборима нових чланова за једну половину бираних сенатора. Мандат сенатора од краља именованих је трајао шест година. Они су се могли на предлог председника Министарског савета разрешити ове дужности услед физичке неспособности или ако су судом осуђени за кривична дела. Именовани сенатори, ако су били активни државни чиновници, нису могли задржати чиновнички положај.

Сенат се састајао кад и Народна скупштина и престајао радити кад и она. Сенат је сам испитивао уредност мандата бираних сенатора и одлучивао о њима.[2]

Избор сенатора[уреди]

Избор сенатора се вршио по изборним јединицама. Свака бановина је представљала по једну изборну јединицу. Град Београд са својим управним подручјем образовао је такође једну посебну изборну јединицу. У свим изборним јединицама бирао се по један сенатор на сваких 300.000 становника. Ако би вишак становника био већи од 150.000 онда би се бирао по још један сенатор. Град Београд са својим управним подручјем бирао је једног сенатора.

Право бирања сенатора су имали: народни посланици свих срезова односно свих места дотичне бановине, сви бански већници дотичне бановине и сви председници (начелници) општина те бановине. На територији управе града Београда право бирања су имали: народни посланици за управно подручје града Београда, председници и потпредседници општина београдске, земунске и панчевачке, Општински одбор града Београда и по пет одборника општине земунске и панчевачке које општински одбори изаберу из своје средине.[3]

Сенатори[уреди]

Избори за Сенат:

Краљ је на основу члана 50 Устава указом 9. јануара 1932. поставио 28 сенатора.[4]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Члан 50. Устава Краљевине Југославије (1931)
  2. ^ Чланови 51—53. Устава Краљевине Југославије (1931)
  3. ^ Чланови 4, 5. и 8. Закона о избору сенатора (1931)
  4. ^ http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1932/01/10#page/0/mode/1up

Литература[уреди]