Сенаја

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Сенаја
Pogled na Senaju2.jpg
Поглед на Сенају
Административни подаци
Држава  Србија
Град Београд
Општина Младеновац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 405
Географске карактеристике
Координате 44°32′26″ СГШ; 20°40′01″ ИГД / 44.5405° СГШ; 20.667° ИГД / 44.5405; 20.667Координате: 44°32′26″ СГШ; 20°40′01″ ИГД / 44.5405° СГШ; 20.667° ИГД / 44.5405; 20.667
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 239 м
Сенаја на мапи Србије
Сенаја
Сенаја
Остали подаци
Позивни број 011
Регистарска ознака BG

Сенаја је насеље у Градској општини Младеновац у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 405 становника.

Историја[уреди]

Сенаја се налази јужно од вароши Гроцке. Данашње место је новијег датума. У арачким списковима се помиње као насеље у 1818.години, већ у 1828.г.и тада је имало 7 кућа.
Предање вели да је село добило име по сену, које за време турака из долине Богоза денуто на месту, близу кога је данас село. У Крушаку и сада могу се изоравати опеке, и ту је по предању, било маџарско гробље.
У Сенају је дошао међу првима неки Михало Краса из Груже, који је убрзо напустио село. После њега дошао предак Крупежа (Крупежевића) са четири сина. Крупежа је старином из Ракове (љубички срез), одакле је најпре дошао у Љуљаке (Гружа), а из Љуљака у Сенају. У Сенаји остане један део и то су данашњи Крупежевићи, по којима се и читав крај зове Крупешки, а једни оду 1832.г. у Велику Крсну. Тако се населило из разних крајева породице:Ђурко, Ђурковићи Крупежевићи, Ђурковићи, Јосићи, Дошли су из Груже због тога што су чули да овде има пусте земље, и да су се на њој населили неки њихови земљаци.
По попису из 1921.г. Сенаја има 114 кућа са 662 становника. . (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Демографија[уреди]

У насељу Сенаја живи 365 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,1 година (41,8 код мушкараца и 44,3 код жена). У насељу има 159 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,79.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 718
1953. 738
1961. 668
1971. 591
1981. 578
1991. 571 492
2002. 444 578
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
429 96,62 %
Роми
  
6 1,35 %
Југословени
  
3 0,67 %
Муслимани
  
1 0,22 %
непознато
  
5 1,12 %


Референце[уреди]

  1. ^ Подаци узети из: „насеља“ књ. II (П. Николић: Околина Београда) и из „Летописа“ сала Сенаја
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места, обичаји и настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).

Летопис период 1812—2009. године. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Пдунавска места, Србије, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди]