Сенице (трг)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Сенице (стсл. Сънице, лат. Senica) је била средњовековни трг и караванска станица на Дринском путу у истоименој жупи, а у њој се налазио и један од дворова Немањића у средњовековној Србији. Налазила се на Пештерској висоравни и од ње се развила данашња Сјеница. Пут који је пролазио кроз њу повезивао је Дубровник преко Пријепоља са Трговиштем (Расом) и копаоничким рудницима, пре свих Трепчом и Новим Брдом. Иако је махом била пролазна станица за трговце и караване, забележена су у изворима два каравана (1434. и 1435.) којима је она била крајње одредиште.

Прошлост[уреди | уреди извор]

Жупа Сеница помиње се 1253. године у повељи краља Уроша I (12431276) дубровачким трговцима, затим 1323. године и 1348. године у повељи цара Душана (краљ 13311346, цар 1346—1355) Хиландару. После његове смрти, улази у састав области породице Војиновић, прво Војислава, а потом његовог братанца Николе Алтомановића.

Душанов син и наследник, цар Урош (1355—1371) је 26.09. 1360. године у Сеници издао повељу Дубровчанима, што значи да се ту налазила један од његових дворова.

Након слома Николе Алтомановића, Сеница постаје део државе кнеза Лазара (1371—1389.), који је у њој 1388. године запленио дубровачким трговцима тканине, да би после Косовског боја 1389. године ушла у састав државе Вука Бранковића. Он је 1391. године у њој увео царину, што је довело до тога да дубровачки трговци престану користити тај путни правац.

Касније, Османлије је прикључују својој држави после Никопољске битке (1395.) и заробљавања Вука Бранковића (1396), а би је почетком XV века, вратили његовим синовима, приликом обнове њихове области.

Током лета 1463. године и свог похода на Босну, султан Мехмед II (14511481.) је 07.07. у Сеници примио посланике Дубровачке републике.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Група аутора (2010). Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља. Београд. стр. 253. ISBN 978-86-17-16604-3. 

Види још[уреди | уреди извор]