Сенокос (Димитровград)

Координате: 43° 08′ 21″ СГШ; 22° 55′ 20″ ИГД / 43.139166° СГШ; 22.922166° ИГД / 43.139166; 22.922166
С Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили друго значење, погледајте чланак Сенокос (вишезначна одредница).
Сенокос
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПиротски
ОпштинаДимитровград
Становништво
 — 2011.Пад 29
Географске карактеристике
Координате43° 08′ 21″ СГШ; 22° 55′ 20″ ИГД / 43.139166° СГШ; 22.922166° ИГД / 43.139166; 22.922166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина1130 м
Сенокос на мапи Србије
Сенокос
Сенокос
Сенокос на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број010
Регистарска ознакаPI

Сенокос је насеље у Србији у општини Димитровград у Пиротском округу. Према попису из 2011. било је 29 становника (према попису из 2002. било је 44 становника).

Налази се на 27км северно од Димитровграда а његов атар се граничи са српско-бугарском границом. Село је збијеног типа и изразито планинско. Становништво је претежно бугарске националности и баве се овчарством. Нема легенди о настанку села и имена. Мештани тумаче име по томе што имају много ливада, сенокоса. Село је мењало седиште, тако говори једна легенда: Изнад Сенокос било село у Ранчино браниште. било седам куће а имовина је на седам поделена - седам куће су владале све. После се преселе због воду. Горе је само река Грдешчица а куде је селото су и Грдешчица и Воденичка река, састављају се на Ивков мост.

У турским документима из 14., 15., и 16. века се село помиње само као Сенокос. Заједно са селима Росомач, Горњи Криводол спада у најпознатија овчарска села на Старој планини, по броју и квалитету оваца и по квалитету и количини производа. Село је баш на саставу Грдешчице и Воденичке реке које граде Сенокошку реку. Село има цркву, школу, три стална моста, ваљаре за сукно и центар за производњу млечних производа.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Сенокос живи 29 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 67,7 година (62,5 код мушкараца и 72,5 код жена). У насељу је 2002. године било 27 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству био је 1,63.

Ово насеље је углавном насељено Бугарима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1921. 535
1948. 568
1953. 562
1961. 405
1971. 269
1981. 144
1991. 78 78
2002. 44 44
2011. 29
Етнички састав према попису из 2002.‍[2]
Бугари
  
29 65,90%
Срби
  
15 34,09%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Драгољуб Златковић, Микротопонимија Старе планине - Горњи Висок од Браћеваца до Влковије и Шугрин, Пиротски зборник, 2002, бр.27-28 УДК 801.311

Спољашње везе[уреди | уреди извор]