Сента

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сента
City hall of senta.jpg
Градска кућа
Грб
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Севернобанатски
Општина Сента
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 18.704
 — густина 137*/km2
Положај
Координате 45°55′23″ СГШ; 20°04′23″ ИГД / 45.923166° СГШ; 20.073° ИГД / 45.923166; 20.073 Координате: 45°55′23″ СГШ; 20°04′23″ ИГД / 45.923166° СГШ; 20.073° ИГД / 45.923166; 20.073
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 92 m
Површина 166,8* km2
Сента на мапи Србије
Сента
Сента
Сента на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 24400
24401
Позивни број 024
Регистарска ознака SA

Сента (мађ. Zenta) је градско насеље у Србији у општини Сента у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 18704 становника.

Географија[уреди]

У средњем току Тисе кроз Републику Србију, на самој обали реке, лежи један од најстаријих градова у Војводини - Сента, средиште општине с насељеним местима: Горњи Брег, Торњош, Кеви и Богараш. Према попису из 2002. године, Сента има 20.363, док Општина Сента 25.619 становника.

Историја[уреди]

Грб града на Градксој кући

Сента је израсла око манастира. Први пут се помиње 1216. године и развија захваљујући погодном географском положају, на важном прелазу преко реке Тисе. Од 14. века посед је будимског надбискупа. 1506. године постала је слободни краљевски град. У рату између Аустрије и Турске, једна од највећих победа Аустрије била је битка код Сенте 11. септембар 1697. године ("Код Сенте је спасен Беч"). Након што су се Срби граничари из Потиско-поморишке границе 1742. године већином иселили у Русију у XVIII и XIX веку Сенту су населили Мађари, Словаци, Немци и Јевреји, а између два светска рата и после 1945. године Срби, Црногорци и други народи. Сенћанско пристаниште, удаљено 124 km од ушћа Тисе у Дунав, било је једно од најважнијих у простору дворечја. Године 1769. Сента је изгорелау великом пожару.

Култура[уреди]

У Сенти су Музеј, Архив, васпитно-образовне организације и најстарија ликовна колонија у Војводини (1952).

Од 2003. у Сенти ради Гимназија Бољаи, специјализована школа која на мађарском језику изводи наставу по програму београдске Математичке гимназије.

У Сенти се налази велики број зграда - споменика културе: Ватрогасна касарна у Сенти, Родна кућа Стевана Сремца, Зграда Плебаније - Музеја, Хотел Ројал, Славнића кућа и Српска православна црква Светог арханђела Михаила.

Привреда[уреди]

У XIX век и XX веку поред пољопривреде у Сенти су се развијали трговина, занати и прехрамбена индустрија. Раскршће путева, погодне везе са Суботицом, Новим Садом и Зрењанином чине Сенту привлачним местом у овом делу Војводине. У развоју привреде значајно место има агро-индустријски комбинат. Сента са околином је највећи расадник ружа у Србији.

Демографија[уреди]

У насељу Сента живи 16396 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,9 година (38,8 код мушкараца и 42,8 код жена). У насељу има 7938 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,56.

Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 23.277
1953. 23.320
1961. 25.062
1971. 24.723
1981. 23.690
1991. 22.827 22.531
2002. 21.119 20.302
2011. 18.704
Етнички састав према попису из 2011.[2]
Мађари
  
14.429 77,14 %
Срби
  
2.454 13,12 %
Роми
  
226 1,20 %
Југословени
  
106 0,56 %
Хрвати
  
67 0,36 %
Албанци
  
62 0,33 %
Црногорци
  
47 0,25 %
Словаци
  
31 0,16 %
Македонци
  
27 0,14 %
Буњевци
  
21 0,12 %
Бошњаци
  
13 0,07 %
Муслимани
  
13 0,07 %
Русини
  
12 0,06 %
Руси
  
11 0,06 %
Немци
  
10 0,05 %
Словенци
  
9 0,05 %
Словаци
  
4 0,02 %
Румуни
  
2 0,01 %
Украјинци
  
2 0,01 %
Бугари
  
1 0,01 %
остали
  
19 0,10 %
Регионална припадност
  
119 0,63 %
неизјашњени
  
578 3,09 %
непознато
  
441 2,35 %
укупно: 18.704


Знаменити Сенћани[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. Етничка структура након пописа 2011.
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Напомене[уреди]

→ * - Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Сента, на којој се налазе три насеља, Богараш, Горњи Брег и Сента.

Градови побратими[уреди]

Спорт[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Мапе и планови[уреди]