Сента
Сента | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Војводина |
Управни округ | Севернобанатски |
Општина | Сента |
Становништво | |
— 2022. | 14.452 |
— густина | 137/km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 55′ 42″ С; 20° 05′ 02″ И / 45.92830° С; 20.08383° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 92 m |
Површина | 166,8 km2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 24400 24401 |
Позивни број | 024 |
Регистарска ознака | SA |
Сента (мађ. Zenta) је градско насеље и седиште истоимене општине у Севернобанатском округу. Према попису из 2022. било је 14.452 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]У средњем току Тисе кроз Републику Србију, на самој обали реке налази се један од најстаријих градова у АП Војводини — Сента, средиште општине с насељеним местима: Горњи Брег, Торњош, Кеви и Богараш. Према попису из 2002. године, Сента има 20.363, док општина Сента има 25.619 становника.
Овде се налази Туристичка организација општине Сента.
Историја
[уреди | уреди извор]Сента је израсла око манастира. Први пут се помиње 1216. године и развија захваљујући погодном географском положају, на важном прелазу преко реке Тисе. Од 14. века посед је будимског надбискупа. 1506. године постала је слободни краљевски град. У рату између Аустрије и Турске, једна од највећих победа Аустрије била је битка код Сенте 11. септембра 1697. године ("Код Сенте је спасен Беч").
Након што су се Срби граничари из Потиско-поморишке границе 1742. године већином иселили у Русију у XVIII и XIX веку Сенту су населили Мађари, Словаци, Немци и Јевреји, а између два светска рата и после 1945. године Срби, Црногорци и други народи. Сенћанско пристаниште, удаљено 124 km од ушћа Тисе у Дунав, било је једно од најважнијих у простору дворечја.
По попису места Потиске војне границе из 1748. године у Сенти је био 191 граничар коњаник, и сви су били у активној служби. Од тога њих 46 је имало комплетну војну опрему, а осталих 85 делимичну. Штаб је сачињавало шест официра, на челу са поручницима Јованом Бадрљицом и Ђуком (Ђорђем) Поповићем. Ту је и заставник Неша Милиновић. У месту је била стационирана и пешадија, њих 202 пешадинца. Изван сталне службе било их је 64, а са потпуним наоружањем 70 активних граничара. На челу јединице је био мајор Марко Марковић, са капетан-лајтантом Ђорђем Голубом, поручником Константином Милиновићем и заставником Игњатом Вршићем.[1] Када је новембра 1750. године обављено изјашњавање граничарских официра, за провинцијални статус су се определи: обрствајхмајстер као капетан Марко Марковић, капетан лајтант Ђорђе Голуб, хаднађи Субота Суљин и Јован Падерлик, барјактари Нешко Милиновић и Игњат Вујичић.[2] Официри верни Аустрији су били награђени мађарским племством и земљишним поседом. Тако су у Сенти добили: вицекапетан Голуб, лајтанти Јован Бодерлица (Бадрљица), Субота Брановачки и Михајло Тесић по 50 ланаца, а заставници Неца Милиновић и Игњат Вујичић по 44 ланца.
Године 1769. Сента је изгорела у великом пожару.
Културна историја Срба у Сенти
[уреди | уреди извор]Сенћанска православна црквена општина је јавно препоручивала у јесен 1855. године билдхауера (иконорезбара) Јоана Ајстерленера из Старог Арада. Захвални црквени оци су га због добро урађеног посла - иконостаса, наградили са 300 ф. преко понуде.[3]
У Сенти је при православној црквено-школској општини деловао Фонд за сиромашну децу. Њиме је руководио пре 1866. године српски учитељ Јован Вујић.[4]
Када је 1866. године одржана скупштина Матице српске у Пешти, Срби Сенћани су доминирали по бројности. Као редовни стари чланови у њеном раду учествовали су: Андрија Николић, Јован Вујић учитељ, Трифун Влашић и Стефан Дракулић. За нове чланове јавили су се по уплати, износа од 50 ф. Православна српска црквена општина у Сенти, док су појединци дали по 10 ф. - Константин Живановић адвокат, Стеван Лукачевић бележник, Стеван пл. Бадрљица куријалиста, Љубомир Вујић трговац, Јаков Крагујевић, Сава пл. Брановачки и Андрија Николић сенатор.[4]
Култура
[уреди | уреди извор]У Сенти су Музеј, Архив, васпитно-образовне организације и најстарија ликовна колонија у Војводини (1952).
Од 1876. године, почиње са радом и Сенћанска гимназија, једна од најстаријих гимназија у Србији.
Поред Сенћанске гимназије, са радом почињу и три основне школе, ОШ "Свети Сава" данас "Турзо Лајош", ОШ "Спомен-школа" данас "Петефи Шандор" и ОШ "11. новембар" данас "Стеван Сремац".
Од 2003. године у Сенти ради Гимназија Бољаи, специјализована школа која на мађарском језику изводи наставу по програму београдске Математичке гимназије.
У циљу развоја културе у Сенти, основан је Културно-образовни центар "Турзо Лајош", преко ког своје делатности обављају Градски музеј, Градска библиотека, Дом културе, Раднички универзитет, и некада биоскоп "Тиса", који је биоскопску премијеру имао 1908. године.
У Сенти се налази велики број зграда — споменика културе: Ватрогасна касарна у Сенти, Родна кућа Стевана Сремца, Зграда Плебаније — Музеја, Хотел Ројал, Славнића кућа и Српска православна црква Светог арханђела Михаила.
Привреда
[уреди | уреди извор]У XIX век и XX веку поред пољопривреде у Сенти су се развијали трговина, занати и прехрамбена индустрија. Раскршће путева, погодне везе са Суботицом, Новим Садом и Зрењанином чине Сенту привлачним местом у овом делу Војводине. У развоју привреде значајно место има агро-индустријски комбинат. Сента са околином је највећи расадник ружа у Србији.
Од 1895. године, у Сенти постоји електрична расвета. По том питању, Сента је била напреднија од Новог Сада, Сомбора и Суботице.
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Сента живи 16.396 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,9 година (38,8 код мушкараца и 42,8 код жена). У насељу има 7.938 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,35.
Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
м | ж |
|||
? | 19 | 23 | ||
80+ | 158 | 399 | ||
75—79 | 221 | 439 | ||
70—74 | 393 | 583 | ||
65—69 | 506 | 671 | ||
60—64 | 561 | 663 | ||
55—59 | 627 | 774 | ||
50—54 | 785 | 775 | ||
45—49 | 773 | 831 | ||
40—44 | 752 | 750 | ||
35—39 | 670 | 664 | ||
30—34 | 569 | 551 | ||
25—29 | 679 | 637 | ||
20—24 | 783 | 651 | ||
15—19 | 639 | 573 | ||
10—14 | 620 | 557 | ||
5—9 | 555 | 536 | ||
0—4 | 458 | 457 | ||
Просек : | 38,8 | 42,8 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 8.135 | 2.529 | 4.744 | 382 | 478 | 2 |
Женски | 8.984 | 1.697 | 4.816 | 1.841 | 627 | 3 |
УКУПНО | 17.119 | 4.226 | 9.560 | 2.223 | 1.105 | 5 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 3.932 | 756 | 2 | 59 | 1.119 |
Женски | 2.867 | 293 | 0 | 1 | 648 |
УКУПНО | 6.799 | 1.049 | 2 | 60 | 1.767 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 488 | 128 | 504 | 74 | 212 |
Женски | 125 | 23 | 497 | 107 | 84 |
УКУПНО | 613 | 151 | 1.001 | 181 | 296 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 58 | 74 | 178 | 104 | 98 |
Женски | 102 | 85 | 156 | 333 | 333 |
УКУПНО | 160 | 159 | 334 | 437 | 431 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 76 | 0 | 0 | 2 | |
Женски | 72 | 6 | 1 | 1 | |
УКУПНО | 148 | 6 | 1 | 3 |
Спорт
[уреди | уреди извор]Градови побратими
[уреди | уреди извор]Познате личности
[уреди | уреди извор]- Стеван Сремац (1855–1906), писац
- Матија Бећковић (*1939), песник
- Тамара Борош (*1977), хрватска репрезентативка у стоном тенису
- Ђена Брановачки (1841–1882), добротвор
- Стеван Брановачки (1804–1880), председник Матице српске од 1867. до 1880.
- Сава Вуковић (1930–2001), епископ
- Силвија Ердељи, (*1975), стонотенисерка
- Марија Глуваков, (*1973), пијаниста
- Јован Ђорђевић (1826–1900), оснивач Српског народног позоришта у Новом Саду и писац химне Србије „Боже правде“
- Јован Мушкатировић (1743–1809), књижевник и просветитељ
- Владимир Николић (1857–1922), архитекта
- Лајош Боцан (1886–1969), градитељ тамбура
- Карољ Андрушко (1915–2008), сликар, графичар и типограф
- Бојан Пајтић (*1970), политичар
- Стеван Крагујевић (1922–2002), фотограф и фоторепортер
- Стеван Раичковић (1928–2007), песник
- Иштван Сели (1921–2012), историчар књижевности
- Чаба Силађи (*1990), пливач
- Михаел Фекете (1886–1957), математичар
- Арпад Штербик (*1979), рукометаш
- Ласло Ђере тенисер
- Бранислав Унгиновић (*1953), глумац
- Јожеф Тертеи (1960), рвач
- Андраш Урбан (1970)
Види још
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]- Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Сента, на којој се налазе три насеља, Богараш, Горњи Брег и Сента.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "Мешовита грађа", Београд 2011. године
- ^ Мита Костић: "Српска насеља у Русији", Београд 1923.
- ^ "Србски дневник", Нови Сад 1855. године
- ^ а б "Застава", Пешта 1866. године
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ Етничка структура након пописа 2011.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званична презентација општине (језик: мађарски)
- Гимназија Бољаи (језик: мађарски)
- Сенћанске стварности („Политика”, 1. август 2018)
- Сента, РТВ - Званична веб страница
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)