Сентешки срез

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Сентеш (котар))
Иди на навигацију Иди на претрагу
Сентешки срез
Szentesi kistérség
Грб
Грб
Положај
Држава Мађарска
РегионРегија велике јужне равнице
ЖупанијаЧонград (жупанија)
Површина813,84 km2
 — број ст.43.516 (2.007)
 — густина ст.53,47 ст./km2
Поштански број6600
Позивни број63
www.szentes.hu

Сентешки срез (мађ. Szentesi kistérség) је срез у мађарској жупанији Чонград.

Захвата површину од 813,84 km², има укупно 8 насеља и 43.516 становника. Седиште среза је град Сентеш (Szentes).

Историја[уреди]

Средином 19. века, Сентеш је био управно и културно средиште данашње жупаније Чонград. Племићи и виши слојеви тадашњег угарског друштва су радо долазили у Сегварски дворац и тамо проводили заједничко време.

Најстарији сачувани споменици овог среза су: Арпадхалом (Árpádhalom), Черебекењ (Cserebökény) и Еперјеш (Eperjes). Овај део среза је био насељен још у доба насељавања Мађара, у време Арпадоваца. За ово време су везанио најстарији трагови насељавања, а остаци хришћанске цркве се налазе у месту Белше-Ечер (Belső-Ecser).

У врхунцу моћи племићке породице Карољи (Károlyi család) у овим крајевима они су имали поседе, то јест њима су припадала два данашња насељена места Нађмагоч и Дерекеђхаз. Један део поседа је у другој половини 19. века од њих откупио чепељски барон Вајс Манфред (Weiss Manfréd). У једном периоду владавине породице Карољи направљен је и преседан, па су они 1836. године увели новину да сељак може да откупи земљу под одређеним условима од племића. Овај акт се звао „ереквалтшаг“ (örökváltság), или у преводи трајна промена власништва.

Привреда[уреди]

Између два светска рата на путу од Нађмагоча и Дерекеђхаза су посађени јорговани. Током година њихово јако корење је постала добра сировина за израду намештаја, што је и искоришћено и то се извозило у иностранство.

Површински најпространије насељено место Фабијаншебешћен (Fábiánsebestyén) поседује и најквалитетнију земљу за пољопривредну обраду, и она се користи за производњу разног биља које се даље продаје. Родно земљиште је омогућило и баштованство у пластеницима, тако да се убира неколико жетви годишње. Ова грана баштованства је заживела током педесетих година 20. века.

Сегвар и околина се данас највише баве баштованством и производом поврћа. Дуго је у Сегвару постојала и фабрика кудеље, тако да је читав крај био препознатљив по киселкастом мирису кудеље. У самој фабрици су користили магарце за гажење и помоћ при сировој обради, због саме природе биљке која је опијала људе.

Насељена места[уреди]

(градска насеља су дата задебљано)

Спољашње везе[уреди]