Сентиментална вредност

Сентиментална вредност
Филмски постер на српском језику
Изворни наслов	Affeksjonsverdi
Режија	Јоаким Трир
Сценарио	Ескил Вогт Јоаким Трир
Продуцент	Марија Екерховд Андреа Берентсен Отмар
Главне улоге	Ренате Рајнсве Стелан Скарсгорд Инга Ибсдотер Лилеос Ел Фанинг
Музика	Ханија Рани
Директор фотографије	Каспер Туксен
Монтажа	Оливје Буге Коуте
Продуцентска кућа	Mer Film Eye Eye Pictures MK Productions BBC Film Lumen Production Komplizen Film Zentropa Zentropa Sweden Film i Väst Alaz Film
Дистрибутер	Nordisk Film (Скандинавија) Memento Distribution (Француска) Plaion Pictures (Немачка) Mubi (УК)
Година	2025.
Трајање	133 минута
Земља	Норвешка Француска Немачка Данска Шведска Уједињено Краљевство
Језик	норвешки енглески шведски дански
Буџет	8 милиона долара
Зарада	23,3 милиона долара
IMDb веза

Сентиментална вредност (норв. Affeksjonsverdi) је драмски филм из 2025. године, редитеља Јоакима Трира, који је и написао сценарио са Ескилом Вогтом. Главне улоге у филму тумаче Ренате Рајнсве, Стелан Скарсгорд, Инга Ибсдотер Лилеос и Ел Фанинг, а радња прати две сестре које се после више година поново сусрећу са својим отуђеним оцем.

Филм је премијерно приказан 21. маја 2025. на Канском филмском фестивалу, где је освојио Велику награду жирија. У норвешким биоскопима је изашао 12. септембра исте године, односно 26. фебруара 2026. у Србији. Био је номинован за девет Оскара, а победу је однео у категорији за најбољи међународни филм.

Радња

Након што редитељ Густав Борг и психотерапеуткиња Сисел Борг окончају свој проблематичан брак, Густав напушта Норвешку и посвећује се филмској каријери. Сисел остаје у Ослу, где наставља да подиже њихове ћерке Нору и Агнес у породичној кући која је генерацијама у власништву Густавове породице. У одраслом добу Агнес постаје историчарка, удата је и има сина. Нора гради каријеру позоришне глумице, иако се суочава са снажном тремом; истовремено одржава везу са ожењеним колегом Јакобом.

После Сиселине смрти Густав се враћа у Норвешку како би преузео породичну кућу. Његове ћерке показују огорчење према њему због дугих одсустава и проблема са алкохолом, премда Агнес према оцу има нешто више разумевања. Густав покушава да обнови однос са ћеркама, али разговори се често завршавају сукобима због његових непромишљених примедби и недостатка емотивне осетљивости. Са Агнесиним сином Ериком има нешто ближи однос, који се углавном заснива на заједничком гледању филмова.

Густавова каријера постепено опада, јер све теже проналази финансијску подршку за своје пројекте. Његов најновији сценарио инспирисан је животом његове мајке Карин, припаднице норвешког покрета отпора која је током нацистичке окупације била мучена, а касније извршила самоубиство у породичној кући када је Густав имао седам година. Густав предлаже да се филм снима у тој кући и планира да у завршној сцени прикаже њено самоубиство. Улогу Карин нуди Нори, али она одбија чак и да прочита сценарио.

Након сусрета са америчком глумицом Рејчел Кемп на Америчком филмском фестивалу у Довилу, Густав јој нуди улогу Карин. Укључивање познате глумице у пројекат омогућава да Нетфликс финансира филм. Током припрема и снимања настају бројни проблеми, делом и због Густавовог незадовољства сарадњом са платформом. Када посети свог дугогодишњег сниматеља Петера како би га позвао да ради на филму, Густав се суочава са његовим озбиљно нарушеним здрављем. Рејчел, која не говори норвешки, постаје несигурна јер је сценарио за њу преведен на енглески. Нора је истовремено узнемирена чињеницом да Густав према Рејчел показује више разумевања него према сопственим ћеркама.

Јакоб се у међувремену разводи од супруге, али одбија да се трајно посвети Нори. Густав додатно погоршава однос са ћерком када сугерише да њен унутрашњи бес представља препреку за стабилну везу. Нора након тога губи интересовање за свој посао. Агнес је огорчена када Густав без њене дозволе додели Ерику улогу у филму, истичући да чињеница што ју је некада ангажовао у једном филму не може да надокнади његове бројне неуспехе као оца. Рејчел убрзо схвата да улога није погодна за њу и да је Густавов првобитни избор била Нора, па напушта пројекат. Исте вечери Густав, у пијаном стању, излази испред куће, показује средњи прст према кући, а затим колабира и бива пребачен у болницу.

Покушавајући да боље разуме свог оца, Агнес одлази у Национални архив Норвешке како би прочитала изјаву своје баке о мучењу које је претрпела током рата, о чему је иначе одбијала да говори. Закључујући да је Карин своју трауму пренела и на Густава, Агнес чита његов сценарио. Уочава да је радња филма заснована на животу Карин, али да емоционална линија приче одражава Густавово кајање због нарушеног односа са Нором. Посебно је погађа завршна сцена у којој је приказан покушај Нориног самоубиства, о коме она никада није говорила са оцем, али који је у сценарију представљен на упечатљиво сличан начин. Агнес затим наговори Нору да прочита сценарио, што она на крају и учини. Након тога Нора пристаје да учествује у снимању филма.

Густав обезбеђује средства за снимање продајом породичне куће. Нешто касније снимање почиње у студију, где је сценографија уређена тако да подсећа на породичну кућу Боргових. У завршној сцени Нора тумачи лик Карин, док Ерик глуми њеног сина. Након последњег кадра, она и њен отац размењују поглед који указује на међусобно разумевање.

Улоге

Глумац	Улога
Ренате Рајнсве	Нора Борг
Стелан Скарсгорд	Густав Борг
Инга Ибсдотер Лилеос	Агнес Борг Петерсен
Ел Фанинг	Рејчел Кемп
Андерс Данијелсен Ли	Јакоб
Јеспер Кристенсен	Михаел
Лена Ендре	Ингрид Бергер
Кори Мајкл Смит	Сем
Кетрин Коен	Ники
Андреас Столтенберг Гранеруд	Евен Петерсен
Ејвин Хешедал Ловен	Ерик
Ларс Ворингер	Петер

Спољашње везе

• Сентиментална вредност на веб-сајту IMDb (језик: енглески)