Пређи на садржај

Сеоне

Координате: 44° 38′ 07″ С; 20° 49′ 04″ И / 44.635166° С; 20.817833° И / 44.635166; 20.817833
С Википедије, слободне енциклопедије
Сеоне
ОШ „Димитрије Давидовић”
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПодунавски
ГрадСмедерево
Становништво
 — 2022.880
Географске карактеристике
Координате44° 38′ 07″ С; 20° 49′ 04″ И / 44.635166° С; 20.817833° И / 44.635166; 20.817833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина185 m
Сеоне на карти Србије
Сеоне
Сеоне
Сеоне на карти Србије
Остали подаци
Позивни број026
Регистарска ознакаSD

Сеоне је насељено место града Смедерева у Подунавском округу. Према попису из 2022. има 880 становника (према попису из 2011. било је 955 становника).[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Село лежи западно од Смедерева. Нема података а ни предање није очувано о оснивању и прошлости овога насеља. Изгледа да је сеона старије насеље. Раније није била на данашњем месту већ северније, ближе Дунаву, на месту које се звало Селиште. У арачким списковима из првих десетина 19. века помиње се ово село. Године 1818. имало је 20, а 1822. 21 кућу. Године 1846. село је имало 43 куће, а по попису из 1921. у село је било 115 кућа са 636 становника.

Најстарије породице: Васића и Томићи. Васићи су старином од Рудника. Томићи су старином из околине Ниша. Њихови сз стари почетком 19. века дошли и основали насеље ‚’’Липу Мезграју’’’ (мало Липе), југозападно од Сеона. Липа Мезграја помиње се у арачким списковима и имала је 1818. године 4 куће. Како их је било мало, и пошто су били одвојени од осталих села, кнез Миош нареди да се преселе у Сеону.

Остале породице дошле су из Крајине, од Тимока, из околине Пирота „од Мораве“ и из суседних села. Сеоне је раније чинила једну општину са Петријевом, Водњем и Удовицама, затим само са Удовицама, а од 1903. село је чинило самосталну општину. (подаци датира крајем 1925. године).[2] [3]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Сеоне живи 791 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 42,5 година (41,1 код мушкараца и 44,1 код жена). У насељу има 279 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,72.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 872
1953. 933
1961. 980
1971. 926
1981. 919
1991. 891 868
2002. 994 1.046
2011. 955
2022. 880
Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби
  
 980 98,59%
Мађари
  
 3 0,30%
Немци
  
 2 0,20%
Хрвати
  
 1 0,10%
Румуни
  
 1 0,10%
непознато
  
 7 0,70%


Становништво према полу и старости[6]
м
ж
? 1
  
  
 0
80+ 4
  
  
 10
75—79 17
  
  
 23
70—74 23
  
  
 25
65—69 22
  
  
 38
60—64 30
  
  
 28
55—59 27
  
  
 26
50—54 34
  
  
 33
45—49 51
  
  
 40
40—44 41
  
  
 29
35—39 23
  
  
 26
30—34 31
  
  
 24
25—29 32
  
  
 40
20—24 38
  
  
 28
15—19 28
  
  
 31
10—14 43
  
  
 23
5—9 24
  
  
 33
0—4 43
  
  
 25
Просек : 37,4 40,9
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 194 203 225 231 239 239 278
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 51 50 44 41 39 33 13 4 1 2 3,58
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 402 103 258 21 20 0
Женски 401 47 257 78 18 1
УКУПНО 803 150 515 99 38 1
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 273 161 2 0 41
Женски 165 128 0 0 9
УКУПНО 438 289 2 0 50
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 3 18 11 2 7
Женски 0 0 8 3 0
УКУПНО 3 18 19 5 7
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 2 7 3 1 8
Женски 0 2 1 1 10
УКУПНО 2 9 4 2 18
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 1 0 0 6
Женски 2 0 0 1
УКУПНО 3 0 0 7

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024. 
  2. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19.др. Б. М. Дробњаковић (1925)Смедеревско Подунавље и Јасеница) и из „Летопописа“ општине Скобаља, Бр.2202
  3. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812–1935. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Коришћена Литература

[уреди | уреди извор]
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927)„Напредак Панчево“
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999).

Летопис период 1812–2009. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани

  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Иначе Монографија Подунавске области (Панчево, 1929) коју је саставио др Владимир Марган сачињена је од три дела и представља и данас једно од незаобилазних дела за проучавање Србије и Баната.

Написали су најбољи познаваоци појединих тема и проблема – истакнути историчари, професори универзитета, директори школа, сеоски начелници, економисти, инжињери, социолози, лекари, црквена лица, правници, кустосии библиотекари. Укупно 61 аутор.
Стављајући данашњим читаоцима на увид ово дело, које се први пут појављује у овом облику, верујемо да ћемо задовољити већ доста раширен интерес за проучавање прошлости наших насеља.


Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Сеоне на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сеоне&oldid=27973983”