Серапион Кожејезерски
Серапион Кожеезерски (рођ. Турсас Ксангарович Гавирович, по крштењу Сергије; -1611) - светитељ Руске православне цркве; оснивач и градитељ Богојављенског манастира Кожезерског у Каргопољском округу Олоњецке епархије 1565-1611 [1].
Биографија[уреди | уреди извор]
Године 1552., након заузимања града Казања током Трећег казанског похода и освајања Казанског краљевства од стране војске под командом Ивана Грозног, много је било заробљених Татара, укључујући младог казанског кана Турсаса Ксангаровича (или Гавировича), настанио се у Москви у кући бојара Захарија Ивановича Очина - Плешчејева, ожењеног, по вољи краља, астраханском принцезом Ељакши (у крштењу - Јулијаном [3] [6]). Заједно са осталима крштен је и кан Турсас, који је на крштењу добио име Сергије .
Заљубивши се у нову православну веру, Сергије реши да се посвети монашком животу; убрзо је отишао да путује у манастире, тражећи пусто место „за тишину“[2].
Кожеозерски манастир[уреди | уреди извор]
Око 1565. године, после четрнаест година лутања, Сергије је пронашао пустињака Нифонта на дивљем острву на језеру Коже и остао код њега [9]. Заједно са њим и монахом Авраамом основао је скит Кожеозерск, где је живео око 18 година, једући биље и бобице, и монашки постриг са именом Серапион.
Када се сакупио довољан број монаха, Нифонт је отишао у Москву да тражи земљиште за манастир, али је тамо умро не довршивши свој план; сазнавши за погибију сарадника, Серапион је и сам отишао у владарев двор. На захтев оца Серапиона, 30. септембра 1585. године, Кожеезерском манастиру је дата царска повеља, којом је манастиру додељено земљиште „на све стране четири миље“ [3].
Подигао је две цркве, Богојављенску и Благовештенску, и постављен за првог градитеља манастира; Патријарх Јов је дао оцу Серапиону свете антимензије[11]. Када су из Москве почели да се шаљу осрамоћени људи у манастир, 1595. године Серапион је писао цару да „старци немају шта да једу“; тада је цар целе Русије Фјодор Иванович ослободио манастир многих пореза и дажбина .
На крају свог живота Серапион је претрпео многа узнемиравања и увреде од братије манастира. Године 1608. у манастиру је установљено игуманство, али је Серапион избегао ову титулу и његов ученик и колега Аврамије је постављен за игумена манастира [4].
Упокојио се 27. јуна (7. јула) 1611. године „оставивши иза себе до 40 монаха у свом манастиру “[5].
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Сегодня день памяти преподобного Серапиона Кожеезерского – Небесного покровителя Русского Севера”. arh-eparhia.ru (на језику: руски). Приступљено 2022-10-20.
- ^ „Свети преподобни Серапион кожејезерски”. Prijateljboziji.com (на језику: српски). Приступљено 2022-10-20.
- ^ Pravoslavnai︠a︡ ėnt︠s︡iklopedii︠a︡. Patriarch of Moscow and All Russia Aleksiĭ II, Patriarch of Moscow and All Russia Kirill, Patriarch of Moscow and all Russia Алексий II, Patriarch of Moscow and All Russia Кирилл, T︠S︡erkovno-nauchnyĭ t︠s︡entr "Pravoslavnai︠a︡ ėnt︠s︡iklopedii︠a︡", Церковно-научный центр "Православная энциклопедия". Moskva. 2000. ISBN 978-5-89572-005-9. OCLC 46632361.
- ^ „Преподобный Серапио́н Кожеезерский”. Православный Церковный календарь (на језику: руски). Приступљено 2022-10-20.
- ^ „Макарий (Веретенников),игумен, преподаватель МДС Преподобный Серапион Кожеезерский”. www.odinblago.ru. Приступљено 2022-10-20.
| Нормативна контрола: Људи |
|---|
