Серафим II Цариградски
| Серафим II Цариградски | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Место рођења | Делвина, Албанија, |
| Датум смрти | 7. децембар 1779. |
| Место смрти | Манастир Мхар, Украјина, |
| Религија | Православље |
| Патријарх васељенски | |
| Године | 22. јул 1757. – 26. март 1761. |
| Претходник | Калиник IV Цариградски |
| Наследник | Јоаникије III Цариградски |
Серафим II Цариградски (алб. Serafimi, грч. Σεραφεὶμ; преминуо 7. децембра 1779.[1]) је био васељенски патријарх Цариграда од 1757. до 1761.
Живот
[уреди | уреди извор]Серафим II је рођен у Делвини, која се налази у данашњој јужној Албанији, крајем 17. века. Био је Албанац.[2] Пре него што је изабран за цариградског патријарха 22. јула 1757. године, био је митрополит Филипопоља.[1]
Као патријарх 1759. године, Серафим II је увео празник Светог Андреја 30. новембра,[3] а 1760. године је дао прву дозволу Козми Етолском да започне мисионарска путовања по селима Тракије.[4]
Године 1759. Серафим II је позвао Евгенија Вулгариса да предводи реформе у патријаршијској академији и током свог мандата у академији, под утицајем Серафимових проруских идеала, Вулгарис је допринео поновном зближавању Руског царства са Васељенском патријаршијом у Цариграду.[5][6] Као последица тога, Серафим II је свргнут 26. марта 1761. и прогнан на Свету гору,[1] а османске власти су га замениле патријархом Јоаникијем III Цариградским. На Светој гори је обновио стару монашку кућу и посветио је Светом Андреји. Ова кућа ће на крају постати скит Светог Андреја.[7]
На пољу политике, подржавао је Руско царство током Руско-турског рата (1768–1774) и успостављање православне проруске државе на Балкану. Године 1769. позивао је грчко становништво на побуну против Турака.[8] Након неуспеха револуције, 1776. године преселио се у Украјину, где је умро 7. децембра 1779. године.[1] Сахрањен је у манастиру Мхар.
Напомене и референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г Kiminas, Demetrius (2009). The Ecumenical Patriarchate. Wildside Press. стр. 41. ISBN 978-1-4344-5876-6.
- ^ Vakalopoulos, Evangelos (1973). History of Macedonia, 1354–1833. Institute for Balkan Studies. стр. 370—371. „The Patriarch Seraphim II, the Albanian, was enormously impressed by Kosmas the Aetolian when he made his acquaintance. He gladly conferred upon him the right to preach, deeming him a man capable of offering services of the highest value to the Christian flock which was continually exposed to hostile blasts”
- ^ Μ.Γ.Βαρβούνη (2006). Το Οικουμενικό Πατριαρχείο, εκδόσεις Χελάνδιον (на језику: грчки). стр. 117. ISBN 960-87087-5-3.
- ^ Nomikos, Michael (2000). Witnesses for Christ - Orthodox Christian neomartyrs of the Ottoman period, 1437–1860. Saint Vladimir's Orthodox Theological Seminary. стр. 200. ISBN 0-88141-196-5.
- ^ Demaras, Konstantinos (1972). A history of modern Greek literature. SUNY Press. стр. 136. ISBN 0-87395-071-2.
- ^ Angold, Michael (2006). Eastern Christianity. Cambridge University Press. стр. 204. ISBN 0-521-81113-9.
- ^ „A brief history of Saint Andrew's Skete”. Архивирано из оригинала 15. 10. 2025. г. Приступљено 03. 09. 2025.
- ^ „Σεραφεὶμ Β´”. Ecumenical Patriarchate. Приступљено 19. 6. 2011. Lua грешка in Модул:In_lang at line 41: attempt to call local 'name_from_tag' (a nil value).
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
