Сергије Каћански

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Сергије Каћански
Датум рођења(1813-02-01)1. фебруар 1813.
Место рођењаСрбобран
Хабзбуршко царство
Датум смрти12. јануар 1859.(1859-01-12) (45 год.)
Место смртиТемишвар
Хабзбуршко царство
Епископ горњокарловачки
Године(1858-1859)
ПретходникЕвгеније (Јовановић)
НаследникПетар (Јовановић)

Сергије (световно Симеон Каћански, Србобран, 1. фебруар 1813Темишвар, 12. јануар 1859) био је епископ Српске православне цркве на престолу горњокарловачких владика од 1858. до 1859. године.

Световни живот[уреди | уреди извор]

Симеон Каћански је рођен у данашњем Србобрану (тада Сентомаш) 1813. године. Родитељи Гаврило и Макрена[1] рано су препознали његову склоност ка образовању и усмерили га у том правцу. Основну школу је завршио у родном месту, а средње образовање наставио у "Нормалној школи" у Петроварадину. Гимназију је почео у Новом Саду (први разред), па наставио у Врбасу (други) и Темишвару (почео трећи), па је окончао у Мохачу (трећи и четврти).[2] После завршене Мохачке гимназије и затим филозофије у Кечкемету, студирао је право на универзитету у Пешти и Пожуну (последњу 1835. годину). Три године, између 1836-1838. је похађао богословију у Карловцима. Ступио је у искушенички монашки стаж у манастиру Крушедолу.

Монашки живот[уреди | уреди извор]

Замонашен је 9. априла 1839. године, у манастиру Крушедолу, као Сергије од стране архимандрита Димитрија Крестића. Прешао је у митрополијски двор у Карловцима за монаха и постао најмлађи професор Клирикалног училишта у Карловцима и управитељ благодјејанија. Рукоположен је у чин ђакона 23. априла исте године у Новом Саду, а на Божић је произведен у чин протођакона. Архиђаконски чин примио је 26. октобра 1842. године у Вршцу, од епископа Рајачића. Конзисторија архидијецезе сремско-карловачке једногласно га је изабрала 30. новембра 1844. године за правог члана конзисторије, у којој се претходно маја месеца примио да буде деловођа.

Постао је протосинђел 6. децембра 1845. године[3] и преузео је администрацију над манастиром Беочином. До Мађарске буне је он и патрон Карловачке гимназије и члан Сремске жупаније (од 1846). Као настојатељ манастира Беочина истакао се својим говором на мајској скупштини у Карловцима 1848. године. После преласка епископа Платона из Будима у Нови Сад, српски патријарх Јосиф га је послао у Будим 1852. године за свога мандатара. Након попуњења ове епархије 1853. године архимандрит Сергије је постао старешина манастира Бездина у Темишварској епархији. Већ 1855. године постављен је за администратора упражњене Епархије горњокарловачке у Карловцу. У Плашком се нашао 1857. године, и ту је покушао да обнови Клирикалну школу, која је због недостатака материјалних средстава престала да ради, али до њеног поновног отварања није дошло.

Архимандрит Сергије је изабран за епископа горњокарловачког и посвећен у Карловцима 20. децембра 1858. године. После посвећења пошао је у манастир Бездин да преда управу, разболео се и умро у Темишвару 12. јануара 1859. године[4], не видевши своју епархију као епископ. Сахрањен је у манастиру Бездину.

Постао је 2. јануара 1849. године коресподентни члан Друштва српске словесностиу Београду.

Прераном смрћу даровитог епископа Сергија који се одликовао правном и богословском спремом, темељношћу и савесношћу како на црквеносудском тако и на црквено-административном пољу. [5], Црква је у оним смутним временима изгубила једног врсног архијереја и трудбеника.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Гласник дружства србске словесности", Београд 1859. године
  2. ^ Сергије Каћански, Стефан Болманац: "Торжество добродјетје", Нови Сад 1863. године
  3. ^ Сергије Каћански, Стефан Болманац, наведено дело
  4. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1859. године
  5. ^ Ф. Гранић, Дви документи о црквеном службовању епископа горњокарловачког Сергија Каћанског, Богословље, Београд 1940, 13.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Претходник:
Евгеније (Јовановић)
епископ горњокарловачки
18581859

Наследник:
Петар (Јовановић)