Серж Бланко

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Серж Бланко

{{{опис_слике}}}

Личне информације
Пуно име Серж Бланко
Датум рођења (1958-08-31)31. август 1958.(62 год.)
Место рођења Каракас ( Венецуела)
Држављанство  Француска
Позиција Аријер, крило
Про каријера 1974—1992
Сениорски клубови
Год. Клуб
1974—1992 Бијариц Олимпик
Репрезентација
Рагби репрезентација Француске (223 п)

Серж Бланко (енгл. Serge Blanco, 31. август 1958) бивши је француски рагбиста који је играо на позицији аријера за клуб Бијариц Олимпик и Рагби 15 репрезентацију Француске. Алтернативно, играо је на позицији крило.

Биографија[уреди | уреди извор]

Бланко је рођен у Каракасу, од оца пореклом из Венецуеле и мајке баскијског порекла. Одрастао је у Бијарицу у Француској. Дебитовао је на утакмици против репрезентације Јужне Африке на стадиону Лофтус Версфелд 8. новембра 1980. године. Том приликом је репрезентација Француске изгубила.

Каријера[уреди | уреди извор]

Постигао је одлучујући погодак у полуфиналу светског првенства у рагбију 1987. године. Тада је Француска је однела победу у утакмици против домаћина, репрезентације Аустралије, резултатом 28ː24.[1] Током његовог учешћа у репрезентацији, Француска је два пута била шампион Купа шест нација, 1981. и 1987. године.

Серж Бланко је био капитен француске репрезентације на Светском првенству у рагбију 1991. године. Повукао се након четвртфиналне утакмице против Енглеске, одигране 19. октобра 1991. године.

Освојио је укупно 93 капе (метафорички израз за учешће играча у игри на међународном нивоу), а још увек држи рекорд за највише постигнутих погодака за Француску (38). Упркос свом међународном успеху, није успео да освоји државно првенство са клубом Бијариц Олимпик 1992. године.[2]Меч против Тулона је био његов последњи меч „првог реда” у рагбију.

Године 1997. Бланко је био један од инаугуралних играча рагбија који су уведени у Међународну рагби дворану славних, а 2011. године је примљен у Интернационалну рагби дворану славних.[3]

Након што је завршио спортску каријеру, постао је председник Бијариц Олимпика. Током његовог председавања, Бијариц Олимпик је постао шампион Француске два пута, 2002. и 2006. године.[2]Био је председник француске националне професионалне лиге до децембра 2004. године.[4]

Осим у рагбију, успешан је и у бизнису. Поседује три хотела и бренд спортске одеће.

У марту 2009. године је имао срчани удар, али се успешно опоравио након операције.[5]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Home side get Rugby World Cup off to a flyer”. rwc2003.irb.com. Архивирано из оригинала на датум 7. 5. 2006. Приступљено 29. 11. 2006. 
  2. 2,0 2,1 „Histoire du BOPB, un siècle de rugby dans le Pays Basque”. bo-pb.com. Архивирано из оригинала на датум 11. 12. 2006. Приступљено 29. 11. 2006. 
  3. ^ „Five French legends into IRB Hall of Fame” (Саопштење). International Rugby Board. 19. 3. 2011. Архивирано из оригинала на датум 5. 5. 2011. Приступљено 18. 5. 2011. 
  4. ^ „French Top 14 / Photo”. scrum.com. 4. 12. 2008. Приступљено 10. 3. 2009. 
  5. ^ „Blanco hospitalised after heart scare”. ESPN scrum. Приступљено 11. 6. 2019. 

Литература[уреди | уреди извор]