Серђо Матарела

Из Википедије, слободне енциклопедије
Серђо Матарела
Presidente Sergio Mattarella.jpg
Серђо Матарела
Биографија
Датум рођења (1941-07-23)23. јул 1941.(76 год.)
Место рођења Палермо
 Италија
Религија католицизам
Деца Бернардо, Франческо, Лаура
Професија политичар, правник
Универзитет Универзитет Ла Сапијенца
Политичка
партија
независан (од 2009)
претходно:
Хришћанска демократија (1961—1994)
Италијанска народна странка (1994—2002)
Бела Рада (2002—2007)
Демократска партија (2007—2009)
Тренутна функција
Функцију обавља од 3. фебруара 2015.
Претходник Ђорђо Наполитано
Министар одбране ИР
22. децембар 1999. — 20. јун 2001.

Серђо Матарела (итал. Sergio Mattarella; Палермо, 23. јул 1941) италијански је политичар, професор и судија. За председника Италијанске Републике изабран је 31. јануара 2015.[1]

Биографија[уреди]

Серђо Матарела је син Бернарда Матареле, италијанског демохришћанског политичара и вишекратног министра педесетих и шездесетих година, те брат Пјерсантија Матареле, председника Области Сицилије, кога је мафијашка Коза ностра убила 1980. у Палерму.[2] Дипломиравши право, изабран је за професора парламентарног права на Универзитету у Палерму.

У младости је био активиста Студентског покрета Католичке акције, те је био његов водитељ у Лацију од 1961. до 1964, а затим Италијанске католичке универзитетске федерације (FUCI). На листи Хришћанске демократије изабран је у Представнички дом италијанског Парламента 1983. те је у њему остао непрекидно до 2008. Нови политички секретар те странке Ћиријако Де Мита задужио га је да очисти странку на Сицилији од мафијаша, у које су се убрајали и градоначелници Палерма Вито Ћианћимино, односно Салво Лима.

Био је министар образовања у седмој Андреотијевој влади (1989), али је поднео оставку с другим министрима из демохришћанске левице протестујући против закона који допустио Берлусконију да задржи у власништву 3 телевизијске мреже (у земљама чланицама Европске заједнице појединац је смео поседовати највише 50 посто једне телевизијске мреже). Подсекретар Хришћанске демократије био је од 1990. до 1992, када је именован за главног уредника страначког листа Ил Пополо.

Предложио је изборни закон, прихваћен 1994, којим су три четвртине мандата стицане у униноминалним изборним јединицама, а четвртина на страначким листама. Тај је закон Ђовани Сартори назвао Матарелум. Тада се тај закон сматрао вододелницом између италијанске „Прве републике“ и „Друге републике“. По њему су одржани избори 1994, 1996. и 2001.

У распаду Хришћанске демократије услед антикорупцијске истраге Чисте руке био је међу оснивачима Италијанске народне странке (ППИ), те се заузимао да та странка заједно са посткомунистичком Демократском партијом левице (ПДС) ступи у коалицију Маслина под Продијевим вођством. Држао је више ресора у владама Маслине до 2001. Док је био министар одбране укинуо је обавезни војни рок.

Приликом службене посете Републици Србији, председавајући у Народној скупштини Републике Србије Игор Бечић га је назвао Ђорђо Мортадела.

Референце[уреди]

  1. Serđo Matarela novi predsednik Italije, Приступљено 11. 2. 2015.
  2. Novi predsednik Italije odobrio napad na Srbiju, Приступљено 11. 2. 2015.

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Серђо Матарела на Викимедијиној остави