Сестре Бронте

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Породица која је изродила толико добрих умјетника и коју је задесило толико несрећа и тужних сцена у животу је свакако породица Бронте.

Сестре Бронте

Најпознатије из породице су сестре Шарлот, Емили и Ен. Када је Шарлот имала само пет година умрле су им двије старије сестре и мајка. Тако су три сестре и њихов брат Бранвел остали сами са оцем у великом сиромаштву. Из најбоље намјере отац их шаље у интернат незнајући какви услови тамо владају. Тај период живота у веома лошим условима остао им је урезан у памћење и често се појављивао у њиховим дјелима. Да би имале веће шансе да објаве своја дјела сестре су користиле псеудониме. Њихова дјела прије иако су била запажена нису била одмах схваћена. Та дјела се још увијек читају свуда широм свијета.

Шарлот Бронте[уреди]

Шарлота Бронте
Charlotte Bronte coloured drawing.png
Шарлота Бронте
Датум рођења(1816-04-21)21. април 1816.
Место рођењаТорнтон
 Уједињено Краљевство
Датум смрти31. март 1855.(1855-03-31) (38 год.)
Место смртиХаворт
 Уједињено Краљевство
Најважнија дела
Вилет, Професор, Џејн Ејр, Шерли

Шарлот је била најстарија од сестара чувене тројке, док је била трећа ћерка свог оца Патрика и мајке Марије. Рођена је 1816. године. После смрти мајке и сестара одлази са своје двије сестре у интернат. На њу је тај период у односу на друге двије сестре оставио највећи утисак. Тај период њеног живота описан је у роману Џејн Ејр. Убрзо након изласка из интерната постаје учитељица а 1842. године одлази са сестром Емили у Брисел на школовање. Ту се Шарлот први пут заљубљује и то у свог професора. После те неузвраћене љубави ,чији се трагови могу примјетити у њеним каснијим дјелима, враћа се кући. Већ 1846. године са Ен и Емили објављује своје прве романе. Те године Шарлот је објавила малоприје поменут роман Џејн Ејр. Обајвила га је под псеудонимом Карер Бел. Њен роман био је најуспјешнији. Три године касније Ен и Емили умиру од туберкулозе као и њихов брат Бранвел. Након тога одлази у Лондон и престаје да пише под својим псеудонимом откривајући свој прави идентитет. Коначно се удаје 1854. године и умире девет мјесеци касније 1855. године на порођају.

Дјела[уреди]

Емили Бронте[уреди]

Емили Бронте
Emily Brontë cropped.jpg
Емили Бронте
Пуно имеЕмили Џејн Бронте
Датум рођења(1818-07-30)30. јул 1818.
Место рођењаТорнтон
 Уједињено Краљевство
Датум смрти19. децембар 1848.(1848-12-19) (30 год.)
Место смртиХаворт
 Уједињено Краљевство
Најважнија дела

Емили је рођена у Торноту као пето дијете својих родитеља. Као и Шарлот и Ен одлази у интернат из којег излази 1825. године и постаје убрзо гувернанта. Годину дана касније одлази у Берлин са сестром Шарлот. У Берлину се не сналази добро и једва чека повратак кући. Исте године када је Шарлот објавила Џејн Ејр, Емили објављује роман Оркаснски висови. Критике су биле подјељене. Једни су га хвалили док су га други кудили. Роман је објавила под псеудонимом Елис Бел. Осим овог романа и још пар пјесама из њеног дјетињства ништа није остало сачувано. Од три сестре она се сматра генијем у породици а њен једини роман улази у саме врхове класичне књижевности. Мало после смрти брата Бранвела добија туберкулозу и умире 1848. године.[1]

Дјела[уреди]

Ен Бронте[уреди]

Ен Бронте
AnneBronte.jpg
Ен Бронте
Датум рођења(1820-01-17)17. јануар 1820.
Место рођењаТорнтон
 Уједињено Краљевство
Датум смрти28. мај 1849.(1849-05-28) (29 год.)
Место смртиСкарборо
 Уједињено Краљевство

Ен или Ана је била најмлађа од сестара и шесто дијете Патрика и Марије Бронте. По повратку из интерната наставила је да се школује док су јој сестре биле у Бриселу. Већ 1846. године по повратку сестара из Брисела објављује са њима свој први роман Агнес Греј. Псеудоним који је користила био је Актон Бел. Само двије године послије објављује роман Станарка напуштеног замка који задобија велико интересовање читаоца. Данас га сматрају првим феминистичким романом. Иако је остала у сјенци у односу на сестре многи и данас читају њене романе. После смрти брата и старије сестре и она се разболила и умрла 1849. године.

Дјела[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Lamonica 2003, стр. 118.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]