Сестре Бронте
 | Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Породица која је изродила толико добрих умјетника и коју је задесило толико несрећа и тужних сцена у животу је свакако породица Бронте.
Најпознатије из породице су сестре Шарлот, Емили и Ен. Када је Шарлот имала само пет година умрле су им двије старије сестре и мајка. Тако су три сестре и њихов брат Бранвел остали сами са оцем у великом сиромаштву. Из најбоље намјере отац их шаље у интернат не знајући какви услови тамо владају. Тај период живота у веома лошим условима остао им је урезан у памћење и често се појављивао у њиховим дјелима. Да би имале веће шансе да објаве своја дјела сестре су користиле псеудониме. Њихова дјела прије иако су била запажена нису била одмах схваћена. Та дјела се још увијек читају свуда широм свијета.
Шарлот Бронте[уреди | уреди извор]
| Шарлота Бронте | |
|---|---|
 Шарлота Бронте | |
| Датум рођења | 21. април 1816. |
| Место рођења | Торнтон, Уједињено Краљевство |
| Датум смрти | 31. март 1855. (38 год.) |
| Место смрти | Хаворт, Уједињено Краљевство |
| Најважнија дела | Вилет, Професор, Џејн Ејр, Шерли |
Шарлот је била најстарија од сестара чувене тројке, док је била трећа ћерка свог оца Патрика и мајке Марије. Рођена је 1816. године. После смрти мајке и сестара одлази са своје двије сестре у интернат. На њу је тај период у односу на друге двије сестре оставио највећи утисак. Тај период њеног живота описан је у роману Џејн Ејр. Убрзо након изласка из интерната постаје учитељица а 1842. године одлази са сестром Емили у Брисел на школовање. Ту се Шарлот први пут заљубљује и то у свог професора. После те неузвраћене љубави, чији се трагови могу примјетити у њеним каснијим дјелима, враћа се кући. Већ 1846. године са Ен и Емили објављује своје прве романе. Те године Шарлот је објавила малоприје поменут роман Џејн Ејр. Обајвила га је под псеудонимом Карер Бел. Њен роман био је најуспјешнији. Три године касније Ен и Емили умиру од туберкулозе као и њихов брат Бранвел. Након тога одлази у Лондон и престаје да пише под својим псеудонимом откривајући свој прави идентитет. Коначно се удаје 1854. године и умире девет мјесеци касније 1855. године на порођају.
Дјела[уреди | уреди извор]
Емили Бронте[уреди | уреди извор]
| Емили Бронте | |
|---|---|
 Емили Бронте | |
| Пуно име | Емили Џејн Бронте |
| Датум рођења | 30. јул 1818. |
| Место рођења | Торнтон, Уједињено Краљевство |
| Датум смрти | 19. децембар 1848. (30 год.) |
| Место смрти | Хаворт, Уједињено Краљевство |
| Најважнија дела | |
Емили је рођена у Торноту као пето дијете својих родитеља. Као и Шарлот и Ен одлази у интернат из којег излази 1825. године и постаје убрзо гувернанта. Годину дана касније одлази у Берлин са сестром Шарлот. У Берлину се не сналази добро и једва чека повратак кући. Исте године када је Шарлот објавила Џејн Ејр, Емили објављује роман Оркаснски висови. Критике су биле подјељене. Једни су га хвалили док су га други кудили. Роман је објавила под псеудонимом Елис Бел. Осим овог романа и још пар пјесама из њеног дјетињства ништа није остало сачувано. Од три сестре она се сматра генијем у породици а њен једини роман улази у саме врхове класичне књижевности. Мало после смрти брата Бранвела добија туберкулозу и умире 1848. године.[1]
Дјела[уреди | уреди извор]
- Оркански висови (1846)
- Пар сачуваних пјесама из њеног дјетињства
Ен Бронте[уреди | уреди извор]
| Ен Бронте | |
|---|---|
 Ен Бронте | |
| Датум рођења | 17. јануар 1820. |
| Место рођења | Торнтон, Уједињено Краљевство |
| Датум смрти | 28. мај 1849. (29 год.) |
| Место смрти | Скарборо, Уједињено Краљевство |
Ен или Ана је била најмлађа од сестара и шесто дијете Патрика и Марије Бронте. По повратку из интерната наставила је да се школује док су јој сестре биле у Бриселу. Већ 1846. године по повратку сестара из Брисела објављује са њима свој први роман Агнес Греј. Псеудоним који је користила био је Актон Бел. Само двије године послије објављује роман Станарка напуштеног замка који задобија велико интересовање читаоца. Данас га сматрају првим феминистичким романом. Иако је остала у сјенци у односу на сестре многи и данас читају њене романе. После смрти брата и старије сестре и она се разболила и умрла 1849. године.
Дјела[уреди | уреди извор]
- Агнес Греј (1846)
- Станарка напуштеног замка (1848)
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Lamonica 2003, стр. 118.
Литература[уреди | уреди извор]
- Lamonica, Drew (2003). We Are Three Sisters: Self and Family in the Writing of the Brontës. University of Missouri Press. стр. 118. ISBN 978-0-8262-6268-4.
- Oxford enciklopedija za mlade; Ben Dupre; Begen d.o.o.; Zagreb 2008.
- Alexander, Christine; Sellars, Jane (1995). The Art of the Brontës. Cambridge University Press. ISBN 9780521438414. Приступљено 10. 2. 2017.
- Barker, Juliet R. V. (1995). The Brontës. London: Phoenix House. ISBN 978-1-85799-069-0.
- Drabble, Margaret, ур. (1985). The Oxford Companion to English Literature (Fifth изд.). ISBN 978-0-19-866130-6.
- du Maurier, Daphne (1987) [1960]. The Infernal World of Branwell Brontë. London: Penguin Books. ISBN 978-0-14-003401-1.
- Gaskell, Elizabeth (1857). The Life of Charlotte Brontë.
- Peters, Margot (август 1977). Unquiet Soul: Biography of Charlotte Brontë. Futura Publications. ISBN 9780860075608.
- Smith Kenyon, Karen (април 2002). The Brontë Family: Passionate Literary Geniuses. Lerner Publications. ISBN 978-0-8225-0071-1.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Сестре Бронте на Викимедијиној остави. |
