Сејдо Бајрамовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Сејдо Бајрамовић
Sejdo Bajramović.jpg
Сејдо Бајрамовић
Датум рођења1927
Место рођењаЖуја, код Косовске Каменице
 Краљевина Југославија
Датум смрти1993.(1993-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (65/66 год.)
Место смртиБеоград
 Савезна Република Југославија
Професијадруштвено-политички радник
Члан КПЈ од1943.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
Чинстарији водник прве класе
Координатор
Прeдседништва
СФРЈ
Период16. маја 1991. — 30. јуна 1991.
ПретходникБорисав Јовић
НаследникСтипе Месић
Косовско-метохијски члан
Председништва СФРЈ
Период16. маја 1991. — 27. априла 1992.
ПретходникРиза Сапунџију
НаследникФункција укинута

Сејдо Бајрамовић (Жуја, код Косовске Каменице, 1927Београд, 1993), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ, СР Србије и САП Косова. У завршној фази политичке кризе у СФРЈ био је члан Председништва СФРЈ, као представник АП Косово и Метохија, од пролећа 1991. до пролећа 1992. године.

Биографија[уреди]

Као учесник Народноослободилачке борбе, Сејдо Бајрамовић је 1943. године постао члан Комунистичке партије Југославије. Током војне службе у Југословенској народној армији стекао је подофицирски чин старијег водника прве класе. Као друштвено-политички радник, обављао је различите функције, од општинских до покрајинских органа управе. Од 1990. године био је члан Социјалистичке партије Србије. На првим вишестраначким изборима у Србији (1990) изабран је за народног посланика, као кандидат СПС.

У време заоштравања политичке кризе, Сејдо Бајрамовић је као поборник очувања СФРЈ и противник албанског сепаратизма уживао знатан углед међу покрајинским функцинерима на Косову и Метохији. У марту 1991. године, када је Риза Сапунџију разрешен дужности члана Прадседништва СФРЈ из АП Косово и Метохија, одлуком Народне скупштине Републике Србије од 21. марта за новог чкана ПСФРЈ из АПКМ изабран је Сејдо Бајрамовић, који је дужност преузео у мају, након потврде избора и полагања заклетве. У време ескалације југословенске кризе током лета и јесени 1991. године наставио је као члан Председништва СФРЈ да се залаже за очување Југославије, због чега је био жестоко нападан од стране словеначких, хрватских и албанских сепаратиста.

Након проглашења Савезне Републике Југославије у априлу 1992. године, наставио је са осталим члановима Председништва да врши дужност привременог колективног шефа државе до званичног ступања Добрице Ћосића на дужност Председника СРЈ у јуну 1992. године.[1]

Његов син поручник Драган Бајрамовић погинуо је 8. маја 1992. између села Клепци и Вишићи на чапљинском ратишту.[2]

Извори[уреди]

Литература[уреди]