Сејдо Бајрамовић

сејдо бајрамовић
Сејдо Бајрамовић
Датум рођења	1927.
Место рођења	Жуја, код Косовске Каменице Краљевина СХС
Датум смрти	1993.(1993-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (65/66 год.)
Место смрти	Београд Савезна Република Југославија
Професија	друштвено-политички радник
Члан КПЈ од	1943.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија
Чин	Заставник прве класе

Сејдо Бајрамовић (Жуја, код Косовске Каменице, 1927 — Београд, 1993), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ, СР Србије и САП Косова. У завршној фази политичке кризе у СФРЈ био је члан Председништва СФРЈ, као представник АП Косово и Метохија, од пролећа 1991. до пролећа 1992. године.

Биографија

Као учесник Народноослободилачке борбе, Сејдо Бајрамовић је 1943. године постао члан Комунистичке партије Југославије. Током војне службе у Југословенској народној армији стекао је подофицирски чин заставника прве класе. Као друштвено-политички радник, обављао је различите функције, од општинских до покрајинских органа управе. Од 1990. године био је члан Социјалистичке партије Србије. На првим вишестраначким изборима у Србији (1990) изабран је за народног посланика, као кандидат СПС.

У време заоштравања политичке кризе, Сејдо Бајрамовић је као поборник очувања СФРЈ и противник албанског сепаратизма уживао знатан углед међу покрајинским функцинерима на Косову и Метохији. У марту 1991. године, када је Риза Сапунџију разрешен дужности члана Прадседништва СФРЈ из АП Косово и Метохија, одлуком Народне скупштине Републике Србије од 21. марта за новог чкана ПСФРЈ из АПКМ изабран је Сејдо Бајрамовић, који је дужност преузео у мају, након потврде избора и полагања заклетве. У време ескалације југословенске кризе током лета и јесени 1991. године наставио је као члан Председништва СФРЈ да се залаже за очување Југославије, због чега је био жестоко нападан од стране словеначких, хрватских и албанских сепаратиста.

Након проглашења Савезне Републике Југославије у априлу 1992. године, наставио је са осталим члановима Председништва да врши дужност привременог колективног шефа државе до званичног ступања Добрице Ћосића на дужност Председника СРЈ у јуну 1992. године.

Његов син поручник Драган Бајрамовић погинуо је 8. маја 1992. између села Клепци и Вишићи на чапљинском ратишту.

Литература

• Књига, Виктор Меиер (1999). Југославија - Историја њене пропасти. Croom Helm. 
• Књига, Стипе Месић (2004). Пропаст Југославије - политички Мемоари. Загреб књига. 
• Радишић, Драган (2002). Хронологија догађаја на простору претходне Југославије 1990-1995. Бања Лука: Глас српски, Центар за геостратешка истраживања.