Сејдо Бајрамовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Сејдо Бајрамовић
Sejdo Bajramović.jpg
Сејдо Бајрамовић
Датум рођења 1927
Место рођења Жуја, код Косовске Каменице
 Краљевина Југославија
Датум смрти 1993.(1993-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (65/66 год.)
Место смрти Београд
 Савезна Република Југославија
Професија друштвено-политички радник
Члан КПЈ од 1943.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Служба НОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
Чин старији водник прве класе
Координатор
Прeдседништва
СФРЈ
Период 16. маја 1991. — 30. јуна 1991.
Претходник Борисав Јовић
Наследник Стипе Месић
Косовско-метохијски члан
Председништва СФРЈ
Период 16. маја 1991. — 27. априла 1992.
Претходник Риза Сапунџију
Наследник Функција укинута

Сејдо Бајрамовић (Жуја, код Косовске Каменице, 1927Београд, 1993), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ, СР Србије и САП Косова. У завршној фази политичке кризе у СФРЈ био је члан Председништва СФРЈ, као представник АП Косово и Метохија, од пролећа 1991. до пролећа 1992. године.

Биографија[уреди]

Као учесник Народноослободилачке борбе, Сејдо Бајрамовић је 1943. године постао члан Комунистичке партије Југославије. Током војне службе у Југословенској народној армији стекао је подофицирски чин старијег водника прве класе. Као друштвено-политички радник, обављао је различите функције, од општинских до покрајинских органа управе. Од 1990. године био је члан Социјалистичке партије Србије. На првим вишестраначким изборима у Србији (1990) изабран је за народног посланика, као кандидат СПС.

У време заоштравања политичке кризе, Сејдо Бајрамовић је као поборник очувања СФРЈ и противник албанског сепаратизма уживао знатан углед међу покрајинским функцинерима на Косову и Метохији. У марту 1991. године, када је Риза Сапунџију разрешен дужности члана Прадседништва СФРЈ из АП Косово и Метохија, одлуком Народне скупштине Републике Србије од 21. марта за новог чкана ПСФРЈ из АПКМ изабран је Сејдо Бајрамовић, који је дужност преузео у мају, након потврде избора и полагања заклетве. У време ескалације југословенске кризе током лета и јесени 1991. године наставио је као члан Председништва СФРЈ да се залаже за очување Југославије, због чега је био жестоко нападан од стране словеначких, хрватских и албанских сепаратиста.

Након проглашења Савезне Републике Југославије у априлу 1992. године, наставио је са осталим члановима Председништва да врши дужност привременог колективног шефа државе до званичног ступања Добрице Ћосића на дужност Председника СРЈ у јуну 1992. године.[1]

Његов син поручник Драган Бајрамовић погинуо је 8. маја 1992. између села Клепци и Вишићи на чапљинском ратишту.[2]

Извори[уреди]

Литература[уреди]